Професионални канцерогени
Професионални канцерогени су хемијски, физички и биолошки агенси којима је нека особа изложена на радном месту и који увећавају ризик од настанка малигног обољења међу радницима у процесу рада. Према процени око 4% свих смртних случајева од рака настао је након излагања професионалним канцерогенима. У Србији, професионалне малигне болести чине 1,4% свих дијагностички доказаних професионалних болести, односни 7,6% свих професионалних болести међу здравственим радницима.
Разврставање професионалних канцерогена[уреди | уреди извор]
Код хемијских професионланих канцерогена, канцерогени ризик се процењује:
- на основу епидемиолошких студија,
- експерименталних истраживања на животињама и података из ин витро тестова.
Након извршене процене сачињена је листа канцерогена по којој су хемијске материје као и занимања класификовани у четири групе: Према хемијским канцерогеним материјама, занимања су класификована у четири групе:
| Група | Канцерогеност | Број хемијских агенаса | Докази |
|---|---|---|---|
| Прва група | Агенси који су за људе канцерогени | Хемијске материје за које постоје чврсти докази о канцерогеном дејству. | |
| Друга 2. А група | Вероватно канцерогени агенси | Њихово канцерогено дејство доказано је у експерименту, али су докази о канцерогености за људе ограничени. | |
| Друга 2. Б група | Могуће канцерогене материје | Њихово канцерогено дејство доказано у експерименту, али су докази о канцерогености за људе ограничени. | |
| Трећа група | Агенси који се не могу класификовати у односу на канцерогено дејство | ||
| Четврта група | Агенси који вероватно нису канцерогени за људе | Материје за које постоје докази да нису канцерогене за људе и животиње. |
Најзаступљенији хемијски канцерогени[уреди | уреди извор]
| Агенси канцерогени за људе | Орган на који делује канцероген | Извор експозиције | Болести |
|---|---|---|---|
| Никл | Нос, синуси, плућа, бронхије | Металургија, легуре, катализатори | Рак слузокоже носа и параназалних шупљина, примарни рак бронхија и плућа. |
| Кадмијум | Плућа, простата | Производња боја/пигмената | Повећава ризик од појаве карцинома простате и карцинома респираторног тракта. |
| Арсен | Плућа, кожа, јетра | Стакло, метал, пестициди | Рак коже, плућа и јетре. Рак плућа јавља се два пута, а рак коже десет пута чесће код радника изложених арсену у индустрији у поређењу са контролном групом' |
| Хром (шестовалентни) |
Бронхије, плућа | Облагање метала, производња боја | Рак бронхија и плућа |
| Берилијум | Плућа, кости | Ваздухопловна индустрија/метали | Није доказано канцерогено дејство на човеку. |
| Азбест | Плућа, плеура, перитонеум | Изолација,филтерски материјал, текстил | Карцином плућа и мезотелиом плеуре и перитонума. |
| Хематит | Плућа | Рудари у рудницима гвоздене руде | Карцином плућа. Канцерогени ефекти настају као последица удруженог деловања гвожђа и силикогене прашине. |
| Венилхлорид | Јетра | Пластика, мономери | Ангиосарком јетре. |
| Катран Парафин |
Кожа | Гориво | Карцином коже, грла и плућа |
| Бензен Тоулен Ксилен |
Крвни систем | Органски растварачи, гумарство | Леукемија |
| Етиленоксид | Крвни систем | Стерилизација | Леукемија |
| Минерална уља | Кожа | Мазива | |
| Иперит | Плућа | Бојни отров | |
| 2-Нафтиламин | Мокраћна бешика | Индустрија боје/пигмената | |
| Бис-етар и хлорметилетилетар |
Плућа | Хемиски међупроизводи |
Извори[уреди | уреди извор]
- Видаковић А,едитор. Медицина рада I. Београд:Удружење за медицину рада;1997.
- Видаковић А,едитор. Медицина рада II. Београд:Удружење за медицину рада;1997.
- Видаковић А. Професионална токсикологија.Београд: Удружење токсиколога Југославије;2000.
- Јовановић Ј, Аранђеловић M.Практикум из медицине рада. Ниш: Савез студената Медицинског факултета;1998.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
