Пређи на садржај

Профилактичке декомпресионе таблице

С Википедије, слободне енциклопедије
Ронилац користи сидрени кабел као помоћ за контролу дубине током декомпресијског заустављања

Профилактичке декомпресионе таблице су специјално сачињене табеле које се користе у роњењу на великим дубинама. Њима се регулише динамика изрона, дубина и време задржавања на декомпресионим застанцима и спроводи профилакса декомпресионе болести. Без обзира на то које ронилачке таблице користе, рониоци морају бити свесни ризика да увек постоји ризик од добијања декомпресионе болести сваки пут када започну изрон. Зато су најбоље оне таблице с којима је ронилац најбоље упознат. Позитивно искуство са неким од режима дате таблице не гарантује сигурност таблице у свим режимима и свим условима роњења. Ронилац треба стално да процењује ризике и да сходно томе изабере више или мање конзервативан режим превентивне декомпресије. Режим сме бити само строжи од датог у таблицама и ни по коју цену не сме се скраћивати.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

УС Навy 1943 100фт Аир Треатмент Табле
  • Теорију постепеног изрона у циљу спречавања настанка декомпресионе болести први је разрадио британски физиолог Џон Скот Халдан.
  • {{ците боок|аутхор=Након низа експеримената на животињама и људима 1908. године осмишљене су прве профилактичке декомпресионе таблице.[2]
  • 1915 - Користећи методе Халдане, америчка морнарица израдила је декомпресионе таблице.
  • 1937 - Америчка морнарица ревидирала је декомпресионе таблице.
  • 1957 - Америчка морнарица поново је ревидирала декомпресионе таблице.
  • У касним 1960-их , раним 70-их - др Меррилл Спенцер користећи Доплеров ефекат доказао је учинак мехурића азота и доказо за смањење лимита без декомпресије (НДЛ) у УС Навy декомпресијске таблице.
  • Касних 1970 - их - Јеппесен је ревидирао декомпресионе таблице америчке морнарице, смањујући ограничење без декомпресије.
  • 1985. - Америчка морнарица развила је нове таблице декомпресије засноване на статистичким подацима.
  • Крајем осамдесетих Алберт Буллманн развио је алгоритме и ствара швајцарске декомпресионе таблице, а потом су то учинили и Буллманн и Ханн - немачке декомпресионе таблице.
  • 1988. - БСАЦ развија властите декомпресиооне таблице.
  • 1990 - Израђен је низа нових декомпресијских модела - модел ДЦИЕМ (Цивил Институте оф Медицине оф Цанада); Модел развијен од стране Тинy Буббле групе на Унверзитету Хаwаии; модел РГБМ, који је развио др. Бруце Wинке.
  • 2005—2006. - Национални Диве лига (Русија) развила је властите декомпресионе таблице.

Како настаје декомпресиона болест[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Декомпресиона болест

Растварање гасова у организму нема утицаја на дисање при нормалном атмфосферском притиску, али је веома битно за рониоце и кесонске раднике који удишу гасове под повишеним притиском. Ово се посебно односи на период изрона код ронилаца и кесонских радника, као и на наглу декомпресију кабине авиона на великим висинама. Тада је притисак у плућима мањи него што је био код зарона (због смањења дубине, смањује се и притисак околине) и мањи је од притиска у херметизованој кабини авиона. Растворени гасови теже да се издвоје из ткива (у чему азот предњачи), а ако не могу да се издвоје довољно брзо због успона на висину, они формирају мехуриће, што може довести до бројних симптома познатих као декомпресиона болест.

Ако су пропусти у декомпресији већи, болест се јавља брже и по правилу знаци болести су тежи, а ако се симптоми јављају касније обично се ради о лакшем облику декомпресионе болести.

Намена[уреди | уреди извор]

Сва роњења која се врше на дубинама до 12 метара не захтевају вршење декомпресионих застанака. Исто тако, и дубља роњења на дубинама до 40 метара, али временски ограничена не захтевају спровођење профилактичке декомпресије. Међутим сва роњење дужег временског трајања и на већим дубинама захтева обавезно примену кривуља сигурности (но-децо режим) или графички приказ који нам показује колико се времена може ронити на одређеним дубинама, а да се може изронити без задржавања на декомпресионим застанцима. На основу овога, да би се спречио настанак декомпресионе повреде у скуба роњењу спроводи се профилактичка декомпресија која се састоји у постепеном и контролисаном изрону, кроз планирану динамику изрона, дубина и време задржавања — застанака на одређеним декомпресионим дубинама применом кривуље сигурности одређене уз помоћ декомпресионих таблица.[1]

Мере опреза при коришћењу таблица[уреди | уреди извор]

Без обзира што се данас скоро у сваком скуба роњењењу користи ронилачки компјутер употребом таблица постиже се већи степен пезбедности
Нитрокс декомпресионе таблице
Терапијске рекомпресионе таблице

Иако су декомпресионе таблице настале на основу искустава и математичких декомпресионих модела засниваних на теоретској количини азота у телу пре, за време и након роњења, оне су у основи и у већини изрона прихватљиве, али се не могу са прихватити са 100% сигурношћу, јер при изрону морају да се узму у обзир индивидуалне физиолошке разлике које имају појединци у погледу осетљивости на декомпресиону болест. Због тога се приликом примене профилактичких декомпресионих таблица треба индивидуално придржавати унутар или знатно у оквиру граница које предвђају декомпресионе таблице. Ово посебно важи ако постоје неке од следећих отежавајуће околности у роњењу:

  • хладна вода,
  • гојазност,
  • тежак физички рад,
  • сукцесивни урон и сл.[1]

Врсте таблица[уреди | уреди извор]

У пракси се најчешће користе декомпресионе таблице Америчке ратне морнарице (УС Дивинг Мануал) и таблице Бухллманн-Ханн које су најчешће у основи софтвери ронилачких компјутера.

Таблице Америчке ратне морнарице

Таблице УС Дивинг Мануал УС Навy данас се највише користе јер су веома комплетне и проверене у дугогодишњој пракси. Међутим постоји и један проблем за таблице Америчке ратне морнарице јер су веома либералне у роњењу, па као такве нису погодне за спортске рониоце. Како су ове тестиране на младом и здравом популацијом мушког пола оне не одговарају сасим структури рекреационих ронилаца.

Таблице у спортском роњењу

У спортском роњењу због одређених недостатака УС Дивинг Мануал све више се користе таблице прилагођене рекреативцима које предвиђају строжије режиме (ПАДИ стандардне таблице; НАУИ таблице; НО-Буббле таблице; Француске МН 90 таблице).

У сваком случају забрањено је у току роњења комбиновати декомпресионе таблице, зарон који је започео са једном врстом профилактичке декомпресионе таблице мора се завршити по режиму који предвиђа та таблица.

Без обзира што се данас скоро у сваком роњењењу користи ронилачки компјутер употребом таблица постиже се већи степен сигурности. Планирањем роњења преко таблица ронилац стиче представу о томе шта компјутер заиста ради под водом и оријентационо колико се може дуго остати под водом. Са друге стране компјутер је електронски уређај који увек може заказати тако да су таблице које се носе са собом у току роњења велика подршка рониоцу, у случају отказа софистициране опреме.

Садржај таблица[уреди | уреди извор]

Декомпресионе таблице обавезно треба да садрже следеће колоне:

Дубина роњења у метрима

Која означава максимално постигнуту дубину без обзира колико се ронилац задржао на поменутој дубини

Боравак на дну у минутима

Означава време од почетка зарона, постизања максималне дубине до почетка активног изрона.

Декомпресиони застанци

Застанци су заправо степенаста декомпресија која се врши на по три метра од површине са временима застанка изражено у минутима.

Декомпресионе таблице могу да имају колоне

Оне означавају: време потребно на долазак до првог застанка, укупно време изрона, ознаке групе понављања за сукцесивна роњења, време забране летења авионом и сл.

Принципи употребе таблица[уреди | уреди извор]

Принципи употребе профилактичких декомпресионих таблица у одређеним ситуацијама:

  • Ако у таблицама нема тачне дубине на којој је роњено онда се као основа за декомпресију узима најближа већа дубина.
  • Ако у таблицама нема тачног времена проведеног на дну онда се као основа узима најближе дуже време.
  • Брзина изрона до првог застанка и између застанака треба да буде у складу са дозвољеном брзином у таблицама, а препоручује се до 10 метара у минути.
  • Ако у колони „декомпресиони застанци“ није наведено време задржавања то значи да се роњењењеобавља у „границама кривуље сигурности“.
  • Приликом роњења у отежаним условима декомпресија се обавља према првом следећем строжијем режиму (према већој дубини).

Профилактичке декомпресионе таблице ронилац носи са собом приликом зарона (ако су пластифициране) или се режим планиране декомпресије записује приликом планирања роњења. (најчешће на горњој површини шаке).

Отступања од примене стандардних таблица[уреди | уреди извор]

Како циљу убрзавања изрона и спровођења процеса декомпресије у контролисаним условима може део декомпресије извршити у води, а други део на сувом у рекомпресионим коморама нпр. код профилактичке декомпресијена великим подводним градилиштима где није рационално ангажовање особља и опреме за класичну декомпресију у води.

Исто тако лоши метеомаритарни услови могу онемогућити декомпресију у води уз примену стандардних таблица, може се обавити комбинована декомпресија према посебним профилактичким декомпресионим таблицама које предвиђају употребу ваздуха или кисеоника.

Терапијске рекомпресионе таблице[уреди | уреди извор]

За разлику од профилактичких декомпресионих таблица по сличном принципима састављене су за лечење декомпресионе болести и баротраумске гасне емболије терапијске рекомпресионе таблице у склопу метода терапијске рекомпресије.[1]

Оболели ронилац од декомпресионе болести одмах се ставља поново под притисак (рекомпресија), задржава одређено време на максималном притиску и након тога се врши постепено смањивање притиска (декомпресија). Режими рекомпресије и декомпресије приликом лечења регулисани су терапијским рекомпресионим таблицама.[1]

У ронилачкој пракси најчешће се користи стандардни терапијски рекомпресиони режим ратне морнарице САД али које ће се таблице примењивати у начелу зависи од симптома болести и да ли се терапеут определио за лечење кисеоником или ваздухом.

У специфичним ситуацијама лечење од декомпресионе болести може се вршити реимерзијом (повратком у море) оболелог рониоца. То је оправдан метод уколико у близини нема рекомпресионе коморе и ако постоје услови за такав вид лечења. Динамику лечења регулишу терапијске декомпресионе таблице за реимерзију са кисеоником или ваздухом.[1]

Неки од модела ронилачких компјутера у којима су инсталиране и профилактичке декомпресионе таблице

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Н.Деклева, Увод у хипербаричну медицину, II допуњено издање,Научна књига Београд, 1989.
  2. ^ Боyцотт, А.Е., Дамант, Г.C.C., & Халдане, Ј.С|титле=Тхе Превентион оф Цомпрессед Аир Иллнесс,|лоцатион=|публисхер=Јоурнал оф Хyгиене, Волуме 8|yеар=1908|ид=|пагес=342}}–443

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wоркман, Роберт D. Цалцулатион оф Децомпрессион Сцхедулес фор Нитроген-Оxyген анд Хелиум-Оxyген Дивес " Ресеарцх Репорт 6-65, У.С. Навy Еxпериментал Дивинг Унит, Wасхингтон, D.C. (26 Маy 1965).
  • Сцхреинер, Х.Р., анд Келлеy, П.L (1971). А Прагматиц Виеw оф Децомпрессион. Ундерwатер Пхyсиологy: Процеедингс оф тхе Фоуртх Сyмпосиум он Ундерwатер Пхyсиологy, едитед бy C.Ј. Ламбертсен. Ацадемиц Пресс, Неw Yорк. стр. 205. –219.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Profilaktičke_dekompresione_tablice&oldid=27448047”