Пређи на садржај

Прогресивни хаус

С Википедије, слободне енциклопедије
Прогресивни хаус
Стилско порекло
Културолошко порекло
Типични инструменти
Фузиони жанрови
  • прогресивни тренс
  • прогресивни сyнтхwаве

Прогресивни хаус је стил (поџанр) хаус музике. Појавио се у раним 1990-тим годинама. У почетку се развијао у Уједињеном Краљевству као природна прогресија америчке и европске хаус музике из касних 1980-тих.[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

У контексту популарне музике реч "прогресивни" је први пут широко коришћена 1970-тих да би разликовала експерименталне стилове рок музике од мејнстрим стилова. Таква музика је покушавала да истражи алтернативни приступ продукцији рок музике.[2] Нека дела су такође покушавала да уздигну естетске вредности рок музике, убацивањем карактеристика класичне инструменталне музике. Ово је довело до стила музике званог прогресивни рок, који је описан као "најсвеснија уметничка грана рока."[3]

У диско музици, и касније хаус музици, слична жеља за раздвајањем више истраживачког стила од стандардног приступа, натерала је ДЈ-еве и продуценте да усвоје реч "прогресивни" да би направили разлику. Према ДЈ-у и продуценту Карл Крејгу, термин "прогресивни" је коришћен у Детроиту у раним 1980-тим, за стил итало диско.[4] Музика је називана "прогресивна" зато што је настајала више под утицајем Ђорђо Мородеровог евро диска, него под утицајем диско музике инспирисане симфонијским звуком филаделфијског соула.[4] У Детроиту, пре појаве техно музике, уметници као Александер Роботник, Клеин + M.Б.О. и Каприкорн су попунили остала упражњена места након пропасти диско музике у Америци.[4][5] У касним 1980-тим, музички новинар из УК Симон Рејнолдс је представио термин "прогресивни денс" да опише албумски оријентисане групе као 808 Стате, Тхе Орб, Бомб тхе Басс и Тхе Схамен. Између 1990. и 1992. године, назив "прогресивни" је био популарна реч поџанра хаус музике "прогресивни хаус".[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Прогресивни хаус се појавио након првог таласа хаус музике.[7] Корени прогресивног хауса могу се пратити уназад до раних 1990-тих рејв и клупских сцена у Уједињеном Краљевству.[8] Миxмаг га је 1992. описао као "нову врсту тврдог али хармоничног, јаког али обазривог, уздижућег и налик на тренс, британског хауса."[6] Комбинација америчког хауса, УК хауса, италијанског хауса, немачког хауса, и техна, пуно је утицала једна на друге током тог периода.[6] Назив је коришћен углавном као маркетиншка ознака да би разликовала нови рејв хаус од традиционалног америчког хауса.[6] Прогресивни хаус је одступао од Чикаго асид хаус звука.[7] Назив је настао из рејв сцене око 1990. до 1992. године, описујући нови звук хауса који се одвојио од његових америчких корена.[6] Прогресивни хаус је виђен од неких као анти-рејв јер је његова популарност расла у енглеским клубовима док је брејкбит хардкор процветао на рејвовима.[9] Према ДЈ-у Дејв Симену, тај звук се суочио са реакцијама у раним 1990-тим зато што је “прошао исти пут као и прогресивни рок пре тога. Помпезан, осуђиван и пун себе. Али је у основи био прилично досадан."[8]Назив прогресивни хаус се често користио наизменично са тренсом у раним годинама.[6]

АллМусиц каже да је прогресивни хаус "све више мејнстрим звучни хаус довео од музичких листи назад до плесног подијума".[10]

Значајне ране продукције[уреди | уреди извор]

Према америчком ДЈ/продуцентском двојцу Габриел & Дресден, Лефтфилдово октобарско издање из 1990. године "Нот Форготтен" је вероватно било прва продукција прогресивног хауса.[11] Издавачка кућа Гуерилла Рецордс, коју је основао Вилиам Орбит, била је кључна за развој сцене око тог жанра.[11] Албуми Ренаиссанце: Тхе Миx Цоллецтион из 1994. и Нортхерн Еxпосуре из 1996. су били заслужни за промовисање жанра у компилацији албума. Исто као и Гуерилла Рецордс, издавачке куће Децонструцтион Рецордс, Хоој Цхоонс и Сома Рецордс су допринели развоју сцене у раним и средњим 1990-тим.[8] У јуну 1992, Миxмаг је објавио листу која је садржала, како је часопис сматрао, највеће музичке нумере прогресивног хауса у том тренутку.[6]

Стилски елементи[уреди | уреди извор]

"Флy Хигх"
бy Цасеy
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Према Дејв Симену, ДЈ-еви хауса који су у почетку пуштали евроденс, позајмљивали су ствари из тог жанра.[8] То је довело до комерцијалног звука који људи повезују са прогресивним хаусом данас.[8] Симен наводи да појавом тога да су различитости између жанрова постале доста нејасне, прогресивни хаус је често "маскиран" у техно, тех хаус или дип хаус.[8] Као таква, та музика може да садржи елементе из стилова као што су даб, дип хаус и итало хаус.[12]

Прогресивни звук може се разликовати од каснијег дрим тренса и вокал тренса. Он тежи ка недостатку уздижућих рефрена, крешенда и прелаза на бубњевима.[12] Интензитет се додаје регуларним додавањем или одузимањем слојева звука.[13] Фразе обично имају два такта и често почињу са новом или различитом мелодијом или ритмом.[14]

Каснији прогресивни хаус често се састоји од подизања (енгл. буилд-уп) које може да траје до четири минута. Оно је праћено разбијањем (енгл. бреакдоwн) и након тога иде врхунац.[14] Елементи извучени из прогресивног рока укључују употребу дужих или повезаних ставова нумера, више сложености и рефлексије, али скоро увек у оквиру 4/4 ритам шаблона.[15] Више експериментални делови хаус музике су описани као прогресивни.[16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Герард, Морган; Сиднелл, Јацк. Популар Мусиц анд Социетy 24.3 (Фалл 2000): 21-39.
  2. ^ Кевин Холм-Худсон (2008).Генесис анд тхе Ламб Лиес Доwн он Броадwаy,Асхгате, ISBN 978-0-7546-6147-4.
  3. ^ Мицхаел Цампбелл (2008).Популар Мусиц ин Америца, Сцхирмер, пп. 251. ISBN 978-0-495-50530-3. стр. 75.
  4. ^ а б в Reynolds, S., Generation Ecstasy: Into the World of Techno and Rave Culture (New York: Routledge, 1999). стр. 16.
  5. ^ Reynolds, S., Generation Ecstasy: Into the World of Techno and Rave Culture (New York: Routledge, 1999). стр. 22.
  6. ^ а б в г д ђ е Phillips, Dom, Trance-Mission Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2011), Mixmag, June 1992.
  7. ^ а б Bogdanov, Vladimir (2001). All music guide to electronica: the definitive guide to electronic music. Backbeat Books. стр. xiii. ISBN 978-0-87930-628-1. Приступљено 20. 4. 2013. [мртва веза]
  8. ^ а б в г д ђ Huxtable, Simon (2014). „What is Progressive House?”. Decoded Magazine. Приступљено 20. 12. 2014. 
  9. ^ Scott, Mireille (1999). Rave America: New School Dancesscapes. ECW Press. стр. 134. ISBN 978-1-55022-383-5. Приступљено 21. 4. 2013. 
  10. ^ „Progressive Trance”. AllMusic. 
  11. ^ а б Gabriel & Dresden (1. 10. 2014). „How to Talk to Your Kids About Progressive House”. Insomniac. Insomniac Holdings. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2014. 
  12. ^ а б Reynolds, Simon (2012). Energy Flash: A Journey Through Rave Music and Dance Culture. Soft Skull Press. ISBN 978-1-59376-477-7. Приступљено 21. 4. 2013. [мртва веза]
  13. ^ Price, Emmett George (2010). „House music”. Encyclopedia of African American Music. 3. ABC-CLIO. стр. 406. ISBN 978-0-313-34199-1. Приступљено 20. 4. 2013. 
  14. ^ а б „Electronica Genre Guide: Progressive”. Music Faze. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 18. 7. 2013. 
  15. ^ Borthwick, Stuart; Ron Moy (2004). Popular Music Genres: An Introduction. Edinburgh University Press. стр. 75. ISBN 978-0-7486-1745-6. Приступљено 20. 4. 2013. 
  16. ^ Mattingly, Rick (2002). The Techno Primer: The Essential Reference for Loop-based Music Styles. Hal Leonard Corporation. стр. 36. ISBN 978-0-634-01788-9. Приступљено 21. 4. 2013. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Progresivni_haus&oldid=26780722”