Прстенаста врста

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Међусобно укрштање популација,
представљено црвеним блоковима
Галебови рода Ларус се прстенасто укрштају око Арктика
1:. Ларус аргентатус аргентатус ,
2: Ларус фусцус (сенсу стрицто ),
3: Ларус фусцус хеуглини ,
4: Ларус аргентатус бирулаи ,
5: Ларус аргентатус вега ,
6: Ларус аргентатус смитхсонианус ,
7: Ларус аргентатус аргентеус

Прстенасте врсте[1] или ринг врсте су посебни типови клина, гдје је њихова географска дистрибуција таква да се два њена краја међусобно прекривају, али, иако су сусједне – ријетко хибридизирају. То је посљедица кумулативног ефекта многих фенотипских промјена дуж клине. На осталим подручјима преклпања сусједних популација дуж клине, сусједне популације се укрштају – свака са својим географски сусједним популацијама, као и у стандардној клини.[2][3][4][3][4][5]

У примјеру галебова Ларус, околиши популација се циркумполарно преклапају на крајевима сваке од њих, што намеће проблем шта овдје чини врсту: нигдје се дуж клине не може повући међупопулацијска граница, али се крајње не могу укрштати. Међутим недавна истраживања су дала генетичке доказе да је овај примјер далеко сложенији од поменутих претпоставки и да овај примјер вјероватно не представља типске прстенасте врсте.

Проблем дефиниције[уреди]

Прстенасте врсте представљају занимљив проблем за таксономе, који желе подијелити живи свијет у дискретне врсте, чак и када се ради о ланцу врста које су уско повезане са специјацијом (у овом случају, парапатричном).

Уосталом, све што разликује прстенасте врсте од двије одвојене врсте је ланчано повезивање популација - ако довољно за попрекине везу узгој, полазна и дистална популација прстенасте врсте ће бити препознате као двије различите врсте.

Проблем је, дакле, да ли да квантифицирати цијели прстен као јединствену врсту (без обзира на чињеницу да се јединке могу међусобно укрстити) или класифицирати сваку популацију као посебну врсту (без обзира на чињеницу да се може укрштати са јединкама блискосусједне популације). Ринг врсте показују да концепт врсте није тако јасан као што се често мисли да јесте.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Хуггетт Р. Ј., 2нд ед. (2004): Фундаменталс оф биогеограпхy п. 20
  2. ^ Маyр Е. (1970): Популатиомнс, специес, анд еволутион – Ан абридгмент оф Анимал специес анд еволутион. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс, Цамбридге, Массацхуссетс анд Лондон, Енгланд, ИСБН 0-674-69013-3.
  3. 3,0 3,1 Одум Е. П., Барретт Г. W. (2005). Фундаменталс оф Ецологy. Броокс Цоле, ИСБН 978-0-534-42066-6.
  4. 4,0 4,1 Мучибабић С. (1960): Основи екологије. Универзитету Сарајеву, Сарајево.
  5. ^ Шкријељ Р., Ђуг С. (2009): Увод у екологију животиња.Природно-математички факултет Сарајево, Сарајево, ИСБН 978 9958-592-03-4.