Клина

Клина
Клина;
	Центар града
	; (Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Пећки
Општина	Клина
Становништво
Становништво	‍
— 2024.	5.527
Географске карактеристике
Координате	42° 37′ 13″ С; 20° 34′ 42″ И / 42.62020° С; 20.57825° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Клина Клина на карти Србије
Регистарска ознака	PE
Веб-сајт
	kk.rks-gov.net/kline/

Клина (алб. Klinë, Klina) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2024. било је 5.527 становника.^[б]

Клина се налази на ушћу реке Клине у Бели Дрим, 65 километара западно од Приштине, на путу према Пећи и даље према Црној Гори. Овде се налази црква Светог Јеванђелисте Марка.

Историја

Српски краљ Стефан Првовенчани, повељом 1200—1202, даровао је манастиру Хиландару Клину заједно са млином, тргом Книнцем и другим метохијским суседним селима. За време краља Уроша I била је дарована манастиру Св. Петра и Павла на Лиму, а потом је повељама краља Милутина и цара Душана враћена у посед Хиландара. У турском попису Области Бранковића из 1455. године уписано је 66 српских домова. Међу њима и поп Божидар, што значи да је ово, тада веће, село имало цркву. У другом турском попису из 1485. Клина је имала 20 домова и дом попа Радоње. На брежуљку северно од садашњег града били су сачувани остаци средњовековне цркве Свете Пречисте Богородице на чијим су темељима Срби сазидали нову цркву и преименовали у храм Св. апостола и јеванђелисте Марка. Јуна месеца 1999. године Албанци су је експлозивом потпуно разорили. Све српске куће и станове у граду су порушили или насилно одузели, а све Србе протерали.^[1]

Становништво

Према попису из 1961. град је био већински насељен Србима и Црногорцима, док је 1981. већинско становништво било албанско. Након 1999. и рата на Косову и Метохији, већина Срба и Црногораца је напустила Клину.

Етнички састав према попису из 1961.^[2]‍

Срби	541	49,5%
Албанци	433	39,6%
Црногорци	105	9,6%
Укупно: 1.092

Етнички састав према попису из 1981.^[3]‍

Албанци	3.156	69,9%
Срби	928	20,6%
Црногорци	262	5,8%
Роми	107	2,4%
Укупно: 4.512

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Албанци	5.339	96,3%
Египћани	167	3%
Ашкалије	13	0,2%
Укупно: 5.542

Број становника на пописима:

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	630
1953.	699
1961.	1.092
1971.	1.929
1981.	4.512
1991.	8.050

Види још

Напомене

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
^ Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.

Спољашње везе

[1] Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

[2] Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[Милан_Ивановић-Метохија-3] Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639

[4] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[5] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[6] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-7] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[б]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]