Клина
| Клина | |
|---|---|
 Центар града | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Клина |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  5.542 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 37′ 13″ С; 20° 34′ 42″ И / 42.62020° С; 20.57825° ИКоординате: 42° 37′ 13″ С; 20° 34′ 42″ И / 42.62020° С; 20.57825° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Клина Клина на мапи Србије | |
| Регистарска ознака | PE |
Клина (алб. Klinë, Klina) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 5.542 становника.[б]
Клина се налази на ушћу реке Клине у Бели Дрим, 65 километара западно од Приштине, на путу према Пећи и даље према Црној Гори. Овде се налази црква Светог Јеванђелисте Марка.
Историја[уреди | уреди извор]
Српски краљ Стефан Првовенчани, повељом 1200-1202, даровао је манастиру Хиландару Клину заједно са млином, тргом Книнцем и другим метохијским суседним селима. За време краља Уроша I била је дарована манастиру Св. Петра и Павла на Лиму, а потом је повељама краља Милутина и цара Душана враћена у посед Хиландара. У турском попису Области Бранковића из 1455. године уписано је 66 српских домова. Међу њима и поп Божидар, што значи да је ово, тада веће, село имало цркву. У другом турском попису из 1485. Клина је имала 20 домова и дом попа Радоње. На брежуљку северно од садашњег града били су сачувани остаци средњовековне цркве Свете Пречисте Богородице на чијим су темељима Срби сазидали нову цркву и преименовали у храм Св. апостола и јеванђелисте Марка. Јуна месеца 1999. године Албанци су је експлозивом потпуно разорили. Све српске куће и станове у граду су порушили или насилно одузели, а све Србе протерали.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1961. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Клину.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.
