Пређи на садржај

Клина

Координате: 42° 37′ 13″ С; 20° 34′ 42″ И / 42.62020° С; 20.57825° И / 42.62020; 20.57825
С Википедије, слободне енциклопедије
Клина
Центар града
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаКлина
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 5.542
Географске карактеристике
Координате42° 37′ 13″ С; 20° 34′ 42″ И / 42.62020° С; 20.57825° И / 42.62020; 20.57825
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Клина на карти Србије
Клина
Клина
Клина на карти Србије
Регистарска ознакаPE
Веб-сајт
kk.rks-gov.net/kline/

Клина (алб. Klinë, Klina) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 5.542 становника.[б]

Клина се налази на ушћу реке Клине у Бели Дрим, 65 километара западно од Приштине, на путу према Пећи и даље према Црној Гори. Овде се налази црква Светог Јеванђелисте Марка.

Историја

[уреди | уреди извор]

Српски краљ Стефан Првовенчани, повељом 1200—1202, даровао је манастиру Хиландару Клину заједно са млином, тргом Книнцем и другим метохијским суседним селима. За време краља Уроша I била је дарована манастиру Св. Петра и Павла на Лиму, а потом је повељама краља Милутина и цара Душана враћена у посед Хиландара. У турском попису Области Бранковића из 1455. године уписано је 66 српских домова. Међу њима и поп Божидар, што значи да је ово, тада веће, село имало цркву. У другом турском попису из 1485. Клина је имала 20 домова и дом попа Радоње. На брежуљку северно од садашњег града били су сачувани остаци средњовековне цркве Свете Пречисте Богородице на чијим су темељима Срби сазидали нову цркву и преименовали у храм Св. апостола и јеванђелисте Марка. Јуна месеца 1999. године Албанци су је експлозивом потпуно разорили. Све српске куће и станове у граду су порушили или насилно одузели, а све Србе протерали.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1961. град је био већински насељен Србима и Црногорцима, док је 1981. већинско становништво било албанско. Након 1999. и рата на Косову и Метохији, већина Срба и Црногораца је напустила Клину.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Срби
  
541 49,5%
Албанци
  
433 39,6%
Црногорци
  
105 9,6%
Укупно: 1.092
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
3.156 69,9%
Срби
  
928 20,6%
Црногорци
  
262 5,8%
Роми
  
107 2,4%
Укупно: 4.512
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
5.339 96,3%
Египћани
  
167 3%
Ашкалије
  
13 0,2%
Укупно: 5.542

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 630
1953. 699
1961. 1.092
1971. 1.929
1981. 4.512
1991. 8.050

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  2. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]