Клина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Клина
Qendra kline.jpg
центар Клине
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаКлина
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 5.542
Географске карактеристике
Координате42°37′13″ СГШ; 20°34′42″ ИГД / 42.62020° СГШ; 20.57825° ИГД / 42.62020; 20.57825Координате: 42°37′13″ СГШ; 20°34′42″ ИГД / 42.62020° СГШ; 20.57825° ИГД / 42.62020; 20.57825
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Клина на мапи Србије
Клина
Клина
Клина на мапи Србије
Регистарска ознакаPE

Клина (алб. Klinë, Klina) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 5.542 становника.[a]

Клина се налази на ушћу реке Клине у Бели Дрим, 65 километара западно од Приштине, на путу према Пећи и даље према Црној Гори. Овде се налази црква Светог Јеванђелисте Марка.

Историја[уреди]

Српски краљ Стефан Првовенчани, повељом 1200-1202, даровао је манастиру Хиландару Клину заједно са млином, тргом Книнцем и другим метохијским суседним селима. За време краља Уроша I била је дарована манастиру Св. Петра и Павла на Лиму, а потом је повељама краља Милутина и цара Душана враћена у посед Хиландара. У турском попису Области Бранковића из 1455. године уписано је 66 српских домова. Међу њима и поп Божидар, што значи да је ово, тада веће, село имало цркву. У другом турском попису из 1485. Клина је имала 20 домова и дом попа Радоње. На брежуљку северно од садашњег града били су сачувани остаци средњовековне цркве Свете Пречисте Богородице на чијим су темељима Срби сазидали нову цркву и преименовали у храм Св. апостола и јеванђелисте Марка. Јуна месеца 1999. године Албанци су је експлозивом потпуно разорили. Све српске куће и станове у граду су порушили или насилно одузели, а све Србе протерали. [1]

Становништво[уреди]

Према попису из 1961. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Клину.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Срби
  
541 49,5 %
Албанци
  
433 39,6 %
Црногорци
  
105 9,6 %
Укупно: 1.092
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
3.156 69,9 %
Срби
  
928 20,6 %
Црногорци
  
262 5,8 %
Роми
  
107 2,4 %
Укупно: 4.512
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
5.339 96,3 %
Египћани
  
167 3 %
Ашкалије
  
13 0,2 %
Укупно: 5.542

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 630
1953. 699
1961. 1.092
1971. 1.929
1981. 4.512
1991. 8.050

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  2. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]