Пређи на садржај

RIP

С Википедије, слободне енциклопедије

RIP (енгл. Routing Information Protocol) је први развијен и најједноставнији протокол рутирања. Због своје једноставности данас се још увек користи у мрежама са малим бројем рутера. Првобитно је описан у RFC 1058 документу, да би касније након низа измена[1][2] изашла и друга, побољшана верзија протокола RIPv2 дефинисана у документу RFC 2453 (новембра 1998.). RIP је интерни протокол рутирања (енгл. Interior Gateway Routing Protocols). Користећи Белман-Фордов алгоритам (енгл. Bellman-Ford Algorithm) динамички ажурира табеле рутирања рутера унутар истог аутономног система. Као метрику узима скок (енгл. hop) то јест удаљеност од мреже, што га сврстава у групу протокола рутирања на основу вектора удаљености (енгл. Distance Vector Routing Protocols).

RIPv1 је развијен 1980-их. година у компанији Зирокс (енгл. Xerox) из раније верзије протокола (GWINFO) (енгл. Gateway Information Protocol). Развојем Зироксових мрежних система из (GWINFO) протокола произашао је RIPv1. Убрзо, протокол је био примењен у мрежним системима различитих произвођача, што је довело до његове стандардизације 1988. године.
RIPv1 има следеће кључне карактеристике:

  • За метрику узима удаљеност изражену у броју рутера до одредишне руте (ИП мреже): сваки пређени рутер представља један скок.
  • Највише скокова до дестинације може бити 15, изнад чега се дотична мрежа сматра недосежном.
  • RIPv1 информације о рутама се шаљу по свим интерфејсима (као броадкаст поруке).
  • Поруке се шаљу периодично на сваких 30 секунди или при промени топологије.
  • Као адресе мрежа, користи класне IP адресе (у порукама се не шаље маска).
Формат RIPv1 поруке
бит 0-7 8-15 16-31
Команда Верзија (Поље попуњено нулама)
Коришћена фамилија адреса (Поље попуњено нулама)
IP адреса (адреса мреже)
(Поље попуњено нулама)
(Поље попуњено нулама)
Метрика (удаљеност)
Остале путање (до 25 рута, по 5x32 бита)

Наводимо информације о пољима RIPv1 поруке[3]:

  • Команда (8 бита): одређује тип поруке (да ли је порука захтев или одговор на захтев).
  • Верзија (8 бита): за прву верзију RIP протокола узима се вредност 1.
  • Поље попуњено нулама (16/32 бита): поља предвиђена за даљу надоградњу протокола.
  • Коришћена фамилија адреса (AFI) (енгл. Address family identifier) (16 бита): За IP протокол узима се вредност 1.
  • Адреса мреже (32 бита): класна адреса мреже, адреса одредишне руте.
  • Метрика (32 бита): удаљеност изражена у броју рутера до одредишне руте.

RIPv2 уводи следећа побољшања у односу на RIPv1:

  • Представља безкласан протокол рутирања, поред адресе мреже наводи и подмрежну маску.
  • Поседује механизме аутентикације, уведене ради сигурности.
  • Подржава подмрежне маске променљиве дужине VLSM (енгл. Variable Length Subnet Masking)
  • Уместо броадкаст адреса користи мултикаст адресе.
  • Подржава мануелно сумирање рута.

RIPng (енгл. Routing Information Protocol next generation) дефинисан је у документу RFC 2080, представља једноставан протокол рутирања, као и његови претходници он је исто интерни протокол рутирања на основу вектора удаљености. RIPng има следеће карактеристике:

  • Сличан је RIPv2, на њему је базиран.
  • Користи групу мултикаст адреса FF02::9 за слање пакета.
  • Користи IPv6 за транспорт, садржи поред IPv6 адресе мреже и префикс.
  • За слање измена узима UDP порт 521

Референце

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Malkin, Gary Scott (2000). RIP: An Intra-Domain Routing Protocol. Addison-Wesley Longman. ISBN 0-201-43320-6.
  • Edward A. Taft, Gateway Information Protocol (revised) (Xerox Parc, Palo Alto, May, 1979)
  • Xerox System Integration Standard - Internet Transport Protocols (Xerox, Stamford, 1981)