Ранд ал'Тор

С Википедије, слободне енциклопедије
Списак књига серијала
Точак времена
аутора Роберта Џордана
Пролог: Ново пролеће
Књига 1: Зеница Света
Књига 2: Велики лов
Књига 3: Поноворођени змај
Књига 4: Долазак Сенке
Књига 5: Небески огањ
Књига 6: Господар хаоса
Књига 7: Круна мачева
Књига 8: Стаза бодежа
Књига 9: Срце зиме
Књига 10: Раскршће сумрака
Књига 11: Бодеж снова
Књига 12: Долазећа олуја
Књига 13: Куле поноћи
Књига 14: Сећање на светлост

Rand al'Tor je imaginarni glavni lik iz knjiga Točak vremena.

Fizički izgled[уреди | уреди извор]

Rand ima sive oči i riđu kosu. Visok je otprilike 196-197 cm. У 11. књизи серијала, Ранд губи лијеву шаку, и сада са само једном руком барата мачем.

Поријекло[уреди | уреди извор]

Рандово рођење је предсказала Аес Седаи Гитара Моросо, која је том приликом умрла од шока. Њене ријечу су биле: Поноворођен је! Осјећам га! Змај је удахнуо први пут на падинама Змајеве планине! Он долази! Свијетлост нек нам помогне! Свијетлост нек' помогне свијету! Лежи у снијегу и плач му је гласан као гром! Свијетли као сунце! Ранд је рођен 978. године, на падинама Змајеве планине, у задњој бици Аијелског рата. Његова мајка је била Тигрејна, принцеза Андора. Неких десет година прије Аијелског рата, Гитара је упозорила Тигрејну да треба у тајности да оде из Андора, оде у Аијелску пустару, и да постане једна од Аијела. Ако ово не уради, свијет је унапријед изгубљен. Тигрејна је послушала Гитарин савјет. Нажалост, умрла је при порођају. Ранда је ус снијегу нашао Там ал'Тор, официр у илијанској војци. Пошто он и његова жена Кара ал'Тор нису имали дјеце, узели су малог Ранда и преселили су се у Тамов родни крај, Двије ријеке. Мали Ранд је одраста у селу Емондовом пољу. Његови најбољи пријатељи су Матрим Каутон, весео и увијек спреман на смицалице, и Перин Ајбара, ковачев шегрт. Њихове судбине су биле тијесно повезане, иако они тада нису то знали.

Титуле[уреди | уреди извор]

Ранд ал'Тор је са својом чувености стекао многа звања у различитим земљама и народима ка што су:

  • У западним земљама: Поноворођени змај, Господар јутра, Принц зоре
  • Међу Аијелима: Кар'ар'Карн,Онај Који Долази Са Зором
  • Морски народ га назива Корамуром.

Улога у књигама[уреди | уреди извор]

Зјеница свијета[уреди | уреди извор]

У Емондово поље 998. године је дошла Моираина Седаи, представивши се као историчарка. Она је трагала за Поноворођеним Змајем и знала је да је неко од три дјечакла Змај. Тролоци су напали Двије ријеке, спаливши много кућа и умало убивши Ранда. Моираина је убиједила Ранда, Мета и Перина да требају да пођу са њом у град Тар Валон. Такође им је открила да су та'верени, особе које обликују догађаје око себе и повећавају вјероватноћу. Са Моираином су пошле дјевојке Нинаева и Егвена, као и стари забављач Том Мерилин. Обе дјевојке су касније постале Аес Седаи, а Егвена је у 6. књизи постала Амирилин Трон, вођа свих Аес Седаи. Дружина је стигла до града Баерлона без проблема. Међутим, када су изашли из Баерлона у дивљину, велике хорде Тролока су почеле да их прогоне. Били су приморании да се сакрију у древни, мртви град Шадар Логот. У Шадар Логоту је пребивало зла магла Машадар, као и зли Мордрет које је крао тијела и душе. Мет је у Шадар Логоту узео уклети бодеж који га касније није умало убио. Тролоци су, потјерани Мидраалима, ипак ушли у град, а дружина се раштркала и раздвојила. Мет, Ранд и Том су успјели да побјегну и да се укрцају на трговачки брод. Искрцали су се граду Бијели мост. Тамо их је напао један Мирдраал. Том је кренуо у борбу са Мидраалом, дајући момцима времена да побјегну. Мет и Ранд су путовали до Каемлина, главног града Андора. Тамо су срели Моираину, Егвену , Перина и Нинаеву. Одлучили су да оду до мистичног извора енергије, Зјенице свијета, јер су чули низ гласина да Мрачни намјерава да ослијепи свијет. Путовали су Путевима, древним магичним рутама између градова, начињеним уз помоћ саидина. Уз помоћ Путева, стигли су до земље Шијенар за недељу дана. Тамо су чули да Лорд Агелмар креће у безнадежну битку против снага Сијенке. Успијели су да стигну до Зјенице свијета. Испоставило се да је то базен саидина, како им је рекао задњи Ним, чувар зјенице. Појављују се два Изгубљена, Агинор и Балтамел. Ним напада Балтамела, убијајући и себе и њега. Агинор из Зјенице повуче више моћи него што може да издржи и умире. Тада Ранд открива да може да усмјерава, употребљујући моћ Зјенице да уништи војску Тролока. У Зјеници Моираина налази Змајев барјак из Доба легенди, као и Рог Валера који може да дозове мртве хероје из гроба.

Лов на рог[уреди | уреди извор]

У нападу Пријатеља Мрака на тврђаву Фал Дару Рог Валера и бодеж из Шадар Логота бивају украдени. Младић Мет ће без бодежа умријети, јер Аес Седаи морају имати бодеж да би прекинуле Метову везу са злом Шадар Логота. Ранд, Мет и Перин крећу у потрагу за Рогом, заједно са четом Шијенараца. Након многих авантура, проласка кроз Каирхијен, убиства краља Галдријана, упда у гилду ватромета, младићи стижу у град Фалме, који је под Сеаншанском окупацијом. Рог и бодеж су у власништву сеаншанског лорда. Ранд успијева да украде Рог и бодеж, али почиње напад Дјеце свијетла на град. Мет засвира у Рог и призива мртве хероје који сатјерају Сеаншане у море. Ранд се бори са Ишамаелом на небу, успијевајући да га озбиљно рани. На крају битке проглашава се Поноворођеним Змајем.

Поноворођени змај[уреди | уреди извор]

У овој књизи Ранд одлучује да му треба коначан доказ да је прави Поноворођени Змај, а не лутка Аес Седаи. Креће на путовање до тврђаве Камен Тира, јер се ту налази легендарни мач Каландор који може да узме само прави Поноворођени змај. Путовање до Камена је било дуго, а прогонили су га Пријатељи Мрака и Псомраци. На крају књиге се сукобио са Изгубљенима Бе'лалом и Ишамаелом, успијевши да их убије помоћу Каландора. Камен Тира је пао под хордама Аијела и Ранд је проглашем господарем државе Тир.

Долазак сијенке[уреди | уреди извор]

У овој књизи Изгубљена Ланфеар долази Ранду и нуди му заједничку владавину над свијетом. Ранд се спрема да одбије, али Ланфеар бјежи када Тролоци нападају Камен Тира. Ранд одлучује да оде у древни Аијелски град Руидеан, и у тер'ангреалу проживи историју Аијела. Успијева да прође Руидеан и и сви Аијели га признају за врховног поглавара (осим одметнутог клана Шаидо). У Руидеану Ранд се сукобљава са Изгубљеним Асмодеаном и успијева да га савлада уз помоћ Ланфеар. Ранд оставља Асмодеана у животу да би могао да га учи о Истинском извору и употреби саидина.

Небески огањ[уреди | уреди извор]

Одметнути Аијелски клан Шаидо, предвођен поглаваром Куладином, прелази Кичму свијета и напада државу Каирхијен. Ранд води њему вјерне Аијеле у Каирхијен, како би спасао земљу у уништио Шаидое. Куладин пали читав Каирхијен и на крају опсједа главни град. Огромни број људских жртава у походу Шаидоа подстичу Ранда у одлуци да ће користити Истински извор против њих. У великој бици код главног града Каирхијена Шаидои су скршени, али Ранд умало изгуби живот од муња, које је послао Изгубљени Самаел. Каирхијен призна Рандову врховну власт. На доковима Каирхијена, Ранда напада Ланфеар, хистерична зато што је сазнала да је Ранд заљубљен у младу Аијелку Авијенду. Ранд није желио да убије ниједну жену, чак ни Ланфеар, па би га Ланфеар сигурно надвладала да није било Моираине. Моираина је гурнула Ланфеар у велики прстенасти тер'ангреал, који се истопио када су Ланфеар и Мораина упале. Када је Ранд сазнао да Изгубљени Рафхвин влада Андором, он га напада и убија, иако уз помоћ Нинаеве Седаи. Елејна Траканд ступа на престо Андора.

Оснивање Црне куле[уреди | уреди извор]

У 6. књизи, Мазрим Таим, бивши Лажни Змај, долазии до Ранда и нуди му своје услуге. Ранд даје Таиму важан задатак: обучавање мушких усмјеривача. Таим долази на малу фарму, на један дан хода од Каемлина, и почиње да регрутује прве Аша'мане. Фарма је добила име Црна кула, у супротности са Бијелом кулом Аес Седаи. До 11.књиге Таим је скупио 800 Аша'мана. Такође је себе прогласио M'хејлом (вођом) Црне куле, иако је врховни господар Аша'мана Ранд.


Рандова отмица и освајање Илијана[уреди | уреди извор]

У 6.књизи Ранда отима 39 Аес Седаи, предвођене Галином Казбан од Црвеног Ађаха. Галина прави договор са Шаидоима да штите Аес Седаи од војски Рандових поданика. Галина је Ранда затварала у кавез (због чега је Ранд добио клаустрофобију) и окрутно га пребијала. Ранда је спасила велика војска Аијела и Аша'мана, које су водили Перин и Мазрим Таим. После битке, 9 салидарских побуњеничких Аес Седаи се заклиње Ранду на вјерност. Ипак, од његове отмице Ранд не вјерује ниједној Аес Седаи. Заједно са Даврамом Башером и Легијом Змаја, Ранд изводи напад на Илијан, убијајући Изгубљеног Самела (после тешке борбе). После битке, Илијански Савјет Десеторице проглашава Ранда за краља Илијана.

Заустављање сеаншанске извазије и чишћење саидина[уреди | уреди извор]

Ранд сазнаје да су Сеаншани поново дошли на његов континент. Штавише, заузели су државе Тарабон, Амадицију и Алтару. После велике битке, са пуно губитака на обје стране, Сеаншани и Рандова војска склапају примирје. Сеаншанска освајања су заустављена. Ранд изводи чишћење саидина од клетве, уз помоћ два велика са'ангреала. Зло које је укаљало саидин се неутралисало са злом Шадар Логота. Током чишћења саидина, сви преживјели Изгубљени нападају Ранда, али су поражени од коалицје Аес Седаи и Аша'мана. Арад Доман пада у Рандове руке. У 11. књизи Изгубљена Семирхаг, прије него што је Ранд зароби, одсијеца његову лијеву шаку.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]