Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена настао је као потреба измене првобитно начињених дефиниција насталих на основу сексуалних поремећаја мушкараца. Данас је након најновијих разматрања и појаве нових резултати истраживања, као и под утицајем нове терминологије настао концепт за идентификацију различитих сексуалних проблема везаних за жене, па су накадашње дефиниције претрпела одређене промене. Тако је примена термин сексуални поремећаји постала подеснија за жене него раније коришћен појам сексуалне дисфункције. Нова терминолошка дефиниција и класификација сексуалних поремећаја код жена, препоручена је на Међународном конгресу Светске асоцијације за сексуално здравље, одржаном у Монтреалу 2005. године, тако да се од тада термин сексуална дисфункције користити саму у његовом историјском контексту, а не у свакодневици.

Полазне основе[уреди | уреди извор]

У Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (енгл. American Psychiatric Association, 2000), или ДСМ-IV-ТР,[1] који се заснива на старијем, линеарном моделу сексуалног одговора код мушкараца, описане су секвенца углавном генитално фокусираних догађаја (жеља, узбуђење, оргазам).[2][3] Ево табеларног приказа из ДСМ-IV-ТР:

Табела 1: ДСМ-IV-ТР — Сексуалне дисфункције

Поремећај Дефинииција поремећаја
Поремећаји сексуалне жеље
  • Хипоактивни поремећај сексуалне жеље
  • Сексуална аверзија
Поремећаји сексуалног узбуђења
  • Сексуални поремећај код жена
  • Поремећај мушке ерекције
Оргазмички поремећаји
Сексом изазвана бол
Сексуалне дисфункције због генерализованих медицинских стања
  • Поремећај хипоактивне сексуалне жеље код жена
  • Поремећај хипоактивна сексуална жеље код мушкараца
  • Мушки еректилни поремечај
  • Женска диспареунија
  • Мушка диспареунија
  • Остале женске сексуалне дисфункције
  • Друге мушке полне дисфункције
  • Сексуалне дисфункције узроковане супстанцама

Како се концепт линеарног модела за жене заснивао на истраживању које је спроведено на мушкарцима, то се није добро слагало са женским сексуалним одговорима, првобитне смернице ДСМ-IV-ТР за класификацију и дијагнозу сексуалних поремећаја нису биле прикладне када се ради о означавању и/или дијагностиковању женских сексуалних поремећаја, као што је то случај са мушким сексуалним „дисфункцијама", што се види из горе прикатаног у табели бр.1[4][5][6][7][8][9][10]

Развој консензуса о сексуалном поремећају код жена[уреди | уреди извор]

Две међународне конференције о даљем развоју консензуса о сексуалним поремећајима код жена, одржане су 1998. и 2003. године како би се ревидирале дефиниције сексуалне дисфункције жена.

1998. година

Први панел консензуса сазван је пре састанка Форума о женским сексуалним функцијама (ФСФФ) 1998. године.[а] Овај панел састављен око консензуса састојао се од 19 интердисциплинарних стручњака из области женских сексуалних дисфункција из пет земаља.

Циљ конференције био је развој консензуса за процену и ревидирање постојећих ДСМ дефиниција и класификација женске сексуалне дисфункције, као и оних из Међународне статистичке класификације болести и повезаних здравствених проблема Светске здравствене организације-10 (ИЦД-10) из области психогене и органске перспективе и пружање даљих клиничких смерница за коначни исхода истраживања у области дијагностике и терапије. Класификација настала консензусом из 1998. сумарно је и приказана у табели бр. 2.[11]

Табела 2: Прва међународна конференција о развоју консензуса — Дефиниције сексуалне дисфункције жена (1998)

Појам Дефиниција сексуалне дисфункције
Сексуална жеља
  • А. Хипоактивни поремећај сексуалне жеље (ХХСД) — дефинисан као трајни или понављајући недостатак (или одсуство) сексуалних фантазија и/или жеља за, или пријемчивост на, сексуалне активности, што узрокује личне невоље.
  • Б. Поремећај сексуалне аверзије (САД) — трајна или понављајућа фобијска одбојност према сексуалном партнеру и избегавање сексуалног контакта, што узрокује личне невоље.
Сексуално узбуђење
  • Трајна или повратна неспособност да се постигне или одржи довољна сексуална узбуђења, која изазива личне невоље. Може се изразити као недостатак субјективног узбуђења или недостатка подмазивања / отицања гениталија или неког другог соматског одговора.
Оргазмички поремећај
  • Стална или повремена потешкоћа, одлагање или одсуство постизања оргазма након довољне сексуалне стимулације и узбуђења, што изазива личне невоље.
Диспареунија
  • Тежак или болан сексуални однос, који је повезана са понављајућим или перзистентним гениталним болом изазваним сексуалним односом, који изазива личне невоље.
Вагинизам
  • Понављајући или упорни невољни грч мускулатуре спољне трећине вагине који омета вагиналну пенетрацију, што узрокује лични стрес.
Некоитална сексуална бол
  • Понављајући бол или перзистентан генитални бол узрокован некоиталном сексуалном стимулације, што узрокује личне невоље.

Иако је, у поређењу са смерницама ДСМ и ИЦД-10, као лични критеријум додата „лична невоља”, нова категорија несексуалног поремећаја — сексуални бол, те смернице нису биле лако прихваћене.[9] Један од главних проблема са овом класификацијом женске сексуалне дисфункције био је тај да се она заснивала на трифазном функционалном обрасцу жеље, узбуђењу и оргазму, како су сексуални одговор описали Мастерс и Јохнсон,[12] а касније је прерадио Каплан.[2]

Иако трифазни модел широко прихваћан, он се заснива на мушком линеарном моделу сексуалне функције, који можда не описује сексуално искуство жена. Жене могу доживјети сексуално узбуђење, оргазам и задовољство без сексуалне жеље, а могу доживети жељу, узбуђење и задовољство без оргазма. Ако жена има сексуално задовољство и не пролази кроз све линеарне фазе циклуса сексуалног одговора, треба ли је сматрати сексуалном дисфункционалном?

Осим тога, овај модел не узима у обзир документовану разноликост начина на које жене сексуално реагују.[13]

Нелинеарне моделе сексуалног одговора који су предложили Wхиппле и Брасх-МцГреер (1997) на основу Реедовог модела и Бассона (2001а, 2001б) даље су стављени у разматрање у Клиничком поступку Асоцијације стручњака за репродуктивно здравље (АРХП) (2005).[14]

2001. година

Након првог састанка о консензусу, Сугруе и Wхиппле (2001) су указали на потребу да се почне са идентификацијом и дефинисањем онога што је нормално пре него што се може расправљати о било којој патологији, и инсистирали су на томе да се на основу онога што жене наводе истраживачима, клиничарима и вршњацима, може сматрати нормалном сексуалном функцијом жене, без физичких или психолошких препрека, укључује:[9]

  • способност доживљавања задовољства или задовољство независно од појаве оргазма;
  • жеља или рецептивност жене да доживи сексуално задовољство и сексуално задовољење;
  • физичка способност реаговања на стимулацију (вазоконгестија) без бола или тегоба;
  • способност доживљавања оргазма у одговарајућим околностима (жеља за оргазмом, недостатак дистракције, ефективна стимулација, еротски фокус, итд.).
Ако су горе наведени дескриптори, или они слични њима, сматрани карактеристикама нормалне сексуалне функције, онда простојање, одсуства или модификације било ког од горе наведених дескриптора представља сексуалну дисфункцију.[15]
2003. година

Друга међународна консултација о сексуалној медицини одржана је у Паризу у јулу 2003. године. Међународни одбор за дефиниције састављен од 13 стручњака из седам земаља предложио је низ битних промена у постојећим дефиницијама сексуалних поремећаја жена и представио њихове нове дефиниције, које су сажете у табели бр.3.[16]

Табела 3: Друга међународна конференција о развоју консензуса — Дефиниције сексуалне дисфункције жена (2003)

Дефиниција
Женски сексуални интерес — поремећај жеље
  • Нема одсутних или умањених осећаја сексуалног интереса или жеље, одсутност сексуалних мисли или фантазија, и недостатка жеље за одазивом.
  • Мотивације (овде дефинисане као разлози или подстицаји) за покушај сексуалног узбуђења код ових жена је оскудна или је нема.
  • Сматра се да недостатак интереса надмашује нормативно смањивање животног циклуса и трајања односа.
Субјективни поремећај сексуалног узбуђења
  • Одсуство или изразито смањено осећање сексуалног узбуђења (сексуално узбуђење и сексуално задовољство) од било које врсте сексуалне стимулације.
  • Још се јављају: влажење вагине или други знаци физичког одговора на сексуално узбуђење.
Комбиновани генитални и субјективни поремећај узбуђења
  • Одсуство или изразито смањен осећај сексуалног узбуђења (сексуалног узбуђења и сексуалног задовољства) од било које врсте сексуалне стимулације као и притужбе настале као последица одсутног или нарушеног солног узбуђења (отицање вулве, овлаживање гениталија).
Поремећај гениталног сексуалног узбуђења
  • Жалбе на одсутност или поремећај полног узбуђења полних органа.
  • Самопроцена може укључивати ​​минимално отицање вулве или влажење вагине након било које врсте сексуалне стимулације и смањене сексуалне сензације након миловања гениталија.
  • Субјективно сексуално узбуђење и даље се јавља из негениталних стимулуса.
Поремећај трајног сексуалног узбуђења
  • Раније сматран јако реткомм, у клиничкој пракси се све чешће сусрећу притужбе жена на интрузивну спонтану са гениталијама повезану главобољу, које није откривена током оргазма.
Стога је Одбор предложио следећу дефиницију за поремећај трајног сексуалног узбуђења као — спонтано интрузивно и нежељено генитално узбуђење (нпр трнци, пулсирање) у одсуству сексуалног интереса и жеље...сваки облик свесности о типичном субјективном узбуђењу, али не непромењивом и неугодном...узбуђење које се не ослобађа након једног или више оргазама, а осећаји узбуђења трају сатима или данима.
Оргазмички поремећај жена
  • Упркос самопроцени о високом сексуалном узбуђењу — постоји недостатак оргазма, изразито смањен интензитет оргазмичких сензација, или изражено одлагање оргазма након било које врсте стимулације.
Вагинизам
  • Упорне или понављајуће потешкоће које жени онемогућавају вагиналну пенетрацији пениса, прста и/или било којег предмета, упркос израженој жељи жене.
  • Често је то фобично избегавање и антиципација (страх) настало на основу доживљено искуства бола, и удружено је са променљивом контракцијом невољних мишића карлица.
  • Структурне или друге физичке абнормалности морају бити искључене.
Диспареунија
  • Трајни или понављајући бол након покушаја или потпуналне вагиналне пенетрације пениса.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сада назван Међународно друштво за проучавање сексуалног здравља жена (ИССWСХ).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион. (2000). Диагностиц анд статистицал мануал оф ментал дисордерс (4тх ед., теxт ревисион). Wасхингтон, DC: Аутхор.
  2. ^ а б Каплан, Х. С. (1979). Дисордерс оф сеxуал десире. Неw Yорк: Бруннер/Мазел.
  3. ^ Мастерс, W. Х., & Јохнсон, V. Е. (1966). Хуман сеxуал респонсе. Бостон: Литтле, Броwн & Цо
  4. ^ Бассон, Р., Берман, Ј., Бурнетт, А., Дегрогатис, L., Фергусон, D., Фоуцроy, Ј., Голдстеин, I., Гразиоттин, А., Хеиман, Ј., Лаан, Е., Леиблум, С., Падма-Натхан, Х., Росен, Р., Сегравес, К., Сегравес, Р. Т., Схабсигх, Р., Сипски, M., Wагнер, Г., & Wхиппле, Б. (2000). Репорт оф тхе интернатионал цонсенсус девелопмент цонференце он фемале сеxуал дyсфунцтион: Дефинитионс анд цлассифицатионс. Јоурнал оф Урологy, 163, 888–893.
  5. ^ Бассон, Р. (2001а) Хуман сеx-респонсе цyцлес. Јоурнал оф Сеx & Маритал Тхерапy, 27, 33–43.
  6. ^ Бассон Р. (2001б). Фемале сеxуал респонсе: Тхе роле оф другс ин тхе манагемент оф сеxуал дyсфунцтион. Обстетрицс анд Гyнецологy, 98, 350–353.
  7. ^ Бассон, Р., Леиблум, С., Бротто, L., Дерогатис, L., Фоурцроy, Ј., Фугл-Меyер, К., ет ал. (2004). Ревисед дефинитионс оф wомен’с сеxуал дyсфунцтион . Јоурнал оф Сеxуал Медицине, 1 (1), 40–48.
  8. ^ Бассон, Р. (2006). Сеxуал десире анд ароусал дисордерс ин wомен. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине, 354, 1497–1505.
  9. ^ а б в Сугруе, D. П., & Wхиппле, Б. (2001). Тхе цонсенсус-басед цлассифицатион оф фемале сеxуал дyсфунцтион: Барриерс то универсал аццептанце. Јоурнал оф Сеx & Маритал Тхерапy, 27, 221–226.
  10. ^ Тиефер, L. (1988). А феминист цритиqуе оф тхе сеxуал дyсфунцтион номенцлатуре. Wомен анд Тхерапy, 7, 5–21.
  11. ^ Бассон ет ал., (2000), Репорт оф тхе интернатионал цонсенсус девелопмент цонференце он фемале сеxуал дyсфунцтион: Дефинитионс анд цлассифицатионс, Јоурнал оф Урологy , 163, 888–893.
  12. ^ Мастерс, W. Х., & Јохнсон, V. Е. (1966). Хуман сеxуал респонсе. Бостон: Литтле, Броwн & Цо.
  13. ^ Wхиппле, Б. (2002). Wомен’с сеxуал плеасуре анд сатисфацтион: А неw виеw оф фемале сеxуал фунцтион. Тхе Фемале Патиент (Примарy Царе Едитион), 27 (8), 39–44; анд (ОБ/ГYН Едитион) 2, (8), 44–47.
  14. ^ Ассоциатион оф Репродуцтиве Хеалтх Профессионалс. (2005). Wомен’с сеxуал хеалтх ин мидлифе анд беyонд
  15. ^ Сугруе, D. П., & Wхиппле, Б. (2001). Тхе цонсенсус-басед цлассифицатион оф фемале сеxуал дyсфунцтион: Барриерс то универсал аццептанце. Јоурнал оф Сеx & Маритал Тхерапy, 27, стр. 224
  16. ^ Бассон ет ал. (2004), Ревисед дефинитионс оф wомен’с сеxуал дyсфунцтион, Јоурнал оф Сеxуал Медицине, 1 (1), 45.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wхиппле, Б. & Оwенс, А. Ф. (2007). Тхе еволутион оф дефинитионс фор wомен’с сеxуал дисордерс. Ин Ј. Курианскy (Сериес Ед.) & А.Ф. Оwенс & M. С. Теппер (Вол. Едс.). Сеx, Лове, анд Псyцхологy: Сеxуал Хеалтх, Вол. IV. Стате-оф-тхе-Арт Треатментс анд Ресеарцх. Wестпорт, ЦТ: Праегер, пп. 383-389.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razvoj_definicija_seksualnih_poremećaja_kod_žena&oldid=27448318”