Репортажа

С Википедије, слободне енциклопедије
Репортерка на терену

Репортажа (енгл. репортаге) значи скупљање новинских вести, обавештавање јавности, али и новински извештај, репортажа¨. Радња којом се то остварује означава се глаголом "репортер" (репорте) што значи извиестити, обавестити. Пренесено у новински језик, та реч означава извештача, репортера. Сваким се извештајем обавјештава јавност, али и сваком репортажом. Извештај и репортажа су информативни по својој функцији, али нису једнаки. Репортажа је најзахтјевнија и најсложенија новинарска врста. Она догађај или појаву доноси кроз причу. Захтева врло темељне припреме, будно учествовање у догађају и запажање свих детаља. Правог репортера одликује изузетна спретност у умећу преношења догађаја или појаве у облику динамичне приче. Репортажу најчешће чујемо или видимо на радију или телевизији било као пренос догађања или као припремељну која се поступно ствара у студију. Композицију репортаже чине увод (најављујемо и одређујемо тему о којој пишемо), заплет (улазимо у сам проблем), кулминација (стварамо напетост у ишчекивању најважнијег у догађају), расплет (разрешавамо заплет), порука (завршавамо причу).[1]

Врсте репортаже[уреди | уреди извор]

Репортажу можемо подијелити на три врсте, то су документарна, аутентична и драмска репортажа. Репортаже могу бити актуално-информативне, политичке, привредне, културне, спортске, историјске, путописне, образовне и портрети људи.

Документарне репортаже[уреди | уреди извор]

У документарним репортажама реч је о приказивању прошлих догађаја у контексту садашњице или неких других догађаја који актуализирају обраду прошлих догађаја. Новинар је при томе дужан да добро познаваје тему и да проналази највредније документе. Кад је реч о аутентичној репортажи треба нагласити да је њена технологија готово иста с тим да је овде у питању жива особа која прича о себи, свету и о другима.

Драматизоване репортаже[уреди | уреди извор]

Драматизована репортажа се темељи на упораби режијских захвата у већој мери него остале две врсте. У радијском и телевизијском новинарству још се користи и израз „пренос уживо“ као посебан облик репортаже. Та репортажа је непланиранаЗато је то најтежи облик новинарева стваралаштва јер захтјева тренутачно и спонтано остварење.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ САПУНАР, Марко (2004). Основе знаности о новинарству. Дигитални тисак.