Рифат Хаџиселимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Рифат Хаџиселимовић
Лични подаци
Датум рођења(1944-01-07)7. јануар 1944.
Место рођењаШипраге, ФНРЈ
ОбразовањеПриродно-математички факултет Универзитета у Сарајеву
Породица
СупружникАмила
ДецаЕнсар и Аида
РодитељиИсмет
Хава
Научни рад
ПољеГенетика – Антропологија
ИнституцијаУниверзитет у Сарајеву
МенториСмиља Мучибабић, Љубомир Берберовић
Познат поОснивач Института за генетичко инжењерство и биотехнологију Сарајеву Универзитета у Сарајеву
НаградеВеселин Маслеша, Шестоаприлска награда града Сарајева
Дописни члан АНУБиХ

Академик Рифат Хаџиселимовић (Шипраге, 7. јануар 1944) један је од водећих босанскохерцеговачких генетичара. Од 2013. године, након више од 45 година радног стажа, изабран је у звање емеритуса и дјелује као научни савјетник у Институту за генетичко инжењерство и биотехнологију у Сарајеву.[1][2][3][4][5]

За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине изабран је 2018.

Едукација и професионална каријера[уреди | уреди извор]

Средњошколско образовање је завршио у Бањој Луци 1962. године када уписује Природно-математички факултет у Сарајеву. Дипломирао је 1966. године, стекавши звање професора биологије. Магистратуру биолошких наука (Антропологија), завршио је 1971. године на Природословно–математичком факултету Свеучилишта у Загребу[6], Хрватска, одбраном тезе под насловом Историјски аспект кретања релативне фреквенције два алелогена у људским популацијама. Докторат биолошких наука завршио је 1976. године на Природно–математичком факултету Универзитета у Сарајеву, одбраном тезе под насловом Генетика секреције АБХ антигена у становништву Босне и Херцеговине [7]. Од 1966. ангажиран је на Природно–математичком факултету Универзитета у Сарајеву [8], најприје као асистент (1966-1977), затим као доцент (1977), ванредни (1980) те редовни професор (1984) на предметима: Хумана генетика, Генетичко инжењерство и биотехнологија, Еволуција, Антропологија и Експериментална биомедицина. Од 1984-86. обављао је и функцију Шефа Одсјека за биологију. Од 1994. године био је ангажиран у реализацији Постдипломског студија биолошких наука и то до 2003. године као водитељ студија, а након тога, до 2007. као водитељ смјера Генетика [1]. У периоду од 1987-2001. обављао је функцију Директора Института за генетичко инжењерство и биотехнологију, а од 2001. године је био Координатор ДНК пројекта који је реализиран у сарадњи са Међународном комисијом за нестале особе (Интернатионал Цоммиссион он Миссинг Персонс - ИЦМП) и као научни савјетник у Институту [2], гдје је од 2006. до 2012. године дјеловао и као предсједник Управног одбора [9]. Дјеловао је као активни члан Антрополошког друштва Југославије [10] а оснивач је и члан Удружења генетичара у Босни и Херцеговини.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда Универзитета у Сарајеву за студентски научни рад (1966),
  • "Хасан Бркић" и Златна значка Универзитета у Сарајеву за одличан успјех у студију (1966),
  • Веселин Маслеша (највиша босанскохерцеговачка награда за научни рад, 1977.[11][12][13][14][15][16][17][18][19][20]),
  • Шестоаприлска награда града Сарајева (1990),
  • Златна плакета и Награда Покрета “Науку младима” (1977; 1981),
  • Медаља “Борис Кидрич” – Народна техника Југославије, за особите заслуге у ширењу техничке културе (1983),
  • Плакета са Дипломом Универзитета (1986),
  • Божо Шкерљ нумисмате антрропологиае про анно MCMLXXXIX (АДЈ) (1989),
  • Награда Универзитета у Сарајеву за најреферентнијег професора ПМФ–а (2007),
  • Специјално признање Утемељитељу ИНГЕБ–а поводом јубилеја 20–годишњице (2008),
  • Плакета Универзитета у Сарајеву (2010)
  • Ингебов хеликс 1988, за 2018, за допринос оснивању и афирмацији Института за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву,
  • и друге награде и признања.

Дјела[уреди | уреди извор]

До 2014. године је публицирао 214 оригиналних научних радова, 17 стручних радова, 22 књиге[21][22][23][24][25][26][27][28] [3] [4] [5][мртва веза] [6] [7] [8] [9] , 70 научно-истраживачких и стручних пројеката те 85 конференцијских приопћења. До сада су радови проф. др. Рифата Хаџиселимовића цитирани у најмање 30 (доступних) различитих уџбеника и књига.[26][29][30][31][32][33][34][35][36][37][38][24][39][40][41][42][43][44][45][46][47][48][49][50][51]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Food and Agriculture Organization of the United Nations (2003): Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the Balkans, the Caucasus and Moldova. FAO, Publishing Menagement Service, Information Division, Rome.
  2. ^ Ingeb, ur. (2018). Prvih 30 godina Ingeba/The first 30 years of Ingeb. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju/Institute for genetic ingeneering and biotechnology, Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-9-0. 
  3. ^ https://scholar.google.com/citations?hl=hr&user=llK5d2YAAAAJ&view_op=list_works&gmla=AJsN-F7p9ZZuH0mzxCWrEIA5CHWzNKBxY_6BTs2rWuqHA4tZoS4eOCVIVsEmR27B7AGqxJ-CoDBRiRbK9ez8fLb1b42AXEMpMcHWiySECOV4drV1TjPsSvnW1NQBcOFyiwL14sJF64BL[мртва веза]
  4. ^ 15 миллион ресеарцхерс он РесеарцхГате
  5. ^ Упосленици и спољни сарадници ИНГЕБ-а
  6. ^ Хоме - Фацултy оф сциенце
  7. ^ Б. Ш. (1977): Петнаест нових доктора наука, Ослобођење, 11. марта, стр. 6, Сарајево.
  8. ^ Пуриватра А., Ур. (2000): Ко је ко у Бошњака. Вијеће Конгреса бошњачких интелектуалаца, ISBN 978-9958-47-068-4, стр. 168, Сарајево.
  9. ^ Хаџиселимовић, Р. ет ал., Ур. (2008). ‘’Јубилеј ИНГЕБ 20’’, Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву (првих 20 година: 1988.–2008. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  10. ^ Антрополошко друштво Југославије, Изд. (1979): Биографије и библиографије чланова Антрополошког душтва Југославије – Посвећено Двадесетогодишњици постојања и рада Антрополошког друштва Југославије. АДЈ, Посебна издања, Свеска 6, Београд.
  11. ^ А. Б. (1977): Награде „Веселин Маслеша“. Вјесник, Год. XXXVIII, бр. 10654, стр. 4, Загреб.
  12. ^ Штрбо А. (1977): Уручене награде „Веселин Маслеша“. Ослобођење, Год. XXXIV, бр. 10374, стр. 3, Сарајево.
  13. ^ Демировић Е. (1977): Додијељене награде „Веселин Маслеша“. Борба, Год. LVI, бр. 107, стр. 9, Београд.
  14. ^ Н. Ч. (1997): Девет награда за стотине заслуга. Вечерње новине, Год. I, бр. 12, стр. 20, Сарајево.
  15. ^ Гавриловић Ж. (1977): Љ. Берберовић и Р. Хаџиселимовић: Речник генетике. Политика, Год. 74, бр. 22768, стр. 10, Београд.
  16. ^ Мучибабић С. (1976/77): Наука има свој рјечник. Биолошки лист, Година XXIV, бр. 3-4, стр. 51-52, Сарајево.
  17. ^ M. Ш. (1997): Додијељене награде „Веселин Маслеша“. Већерње новости (Београд), Год. XXV (19. Април), стр. 4, Београд.
  18. ^ Никочевић Ф. (1997): Награде „Веселин Маслеша“. Вечерњи лист, Год. XXI, бр. 5444, стр. 6, Загреб.
  19. ^ Томашевић А. (1977): Додијељене награде „Веселин Маслеша“. Политика, Год. LXXIV. бр. 22822, стр. 11, Београд.
  20. ^ Дело, Ред. (1977): Награде „Веселин Маслеша“. Дело, Год. XIX, бр-. 92, стр. 7, Љубљана.
  21. ^ Берберовић Љ., Хаџиселимовић Р. (1976): Рјечник генетике. Свјетлост, Сарајево; II. допуњено издање, 1986.
  22. ^ Берберовић Љ., Хаџиселимовић Р. (1977): Рјечник науке о еволуцији. Свјетлост, Сарајево.
  23. ^ Хаџиселимовић Р. (1988): Увод у теорију антропогенезе. Универзитетска књига Свјетлост, Сарајево.
  24. ^ а б Софраџија А., Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (1989): Генотоксичност пестицида. Свјетлост, Сарајево.
  25. ^ Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (1999): Основи етологије – Биологија понашања животиња и људи. Сарајево Публисхинг, Сарајево.
  26. ^ а б Хаџиселимовић Р. (2005): Биоантропологија – Биодиверзитет рецентног човјека. Универзитетска књига, Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  27. ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н. (2005): Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  28. ^ Бајровић К., Јеврић–Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  29. ^ Аџиаблаховић С., Аграмовић Љ. (1984): Основи молекуларне биологије и генетике. Републички завод за унапређивање школства, Титоград.
  30. ^ Берберовић Љ. (1997): Биоантропологија – Одабране уводне теме. Свјетлост, Сарајево.
  31. ^ Боројевић К. (986): Гени и популација. Форум, Нови Сад.
  32. ^ Диклић V., Косановић M., Николиш Ј., Дукић С. (1997): Биологија са хуманом генетиком. Медицинска књига, Београд.
  33. ^ Думановић Ј., Маринковић D.,Денић M. (1965): Генетички речник. Научна књига, Београд.
  34. ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н.(2005): Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  35. ^ Хасанбашић D. (2001): Основи биологије. Ветеринарски факултет Универзитета у Сарајеву, Сарајево.
  36. ^ Ивановић Б. (1990): Морфолошке особине југословенских народа. Одељење за етнологију Филозофског факултата, Београд.
  37. ^ Ибруљ С., Хаверић С., Хаверић А. (2008): Цитогенетичке методе – Примјена и медицини. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  38. ^ Ивановић Б. (1996): Антропологија – I. Антропоморфологија. Унирекс, Подгорица.
  39. ^ Јаребица Џ., Куртовић M. (1997): Оплемењивање воћака и винове лозе – Општи дио. Едис, Сарајево.
  40. ^ Кајба D., Баллиан D. (2007): Шумарска генетика. Уџбеници Свеучилишта у Загребу –Уџбеници Универзитета у Сарајеву, Шумарски факултет Свеучилишта у Загребу – Шумарски факултет Универзитета у Сарајеву, Загреб – Сарајево.
  41. ^ Козаров Гј. (1989): Генетика (Одабрана поглавља). Медицински факултет Универзитета у Нишу, Ниш.
  42. ^ Лело С., Лукић–Билела L., Ур. (2012): Приручник из еволуције – Репетиторијум и радна свеска. Универзитетска књига, Природно–математички факултет, Сарајево.
  43. ^ Маринковић D., Туцић Н., Кекић V. (1982): Генетика. Научна књига, Београд.
  44. ^ Марјановић D., Приморац D. (2009): Молекуларна форензична генетика. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  45. ^ Међедовић С. (2012): Генетика – Темељ молекуларног живота.ОФФ-СЕТ, Тузла.
  46. ^ Мужић I. (2008): Вјера Цркве босанске – Крстјани и пагани у средњовјековној Босни. Музеј хрватских археолошких споменика, Сплит.
  47. ^ Приморац D. ет ал. (2008): Анализа ДНА у судској медицини и правосуђу. Медицинска наклада, Загреб.
  48. ^ Шкријељ Р. (2002): Популације риба неретванских језера. Природно–математички факултет Универзитета у Сарајеву, Сарајево.
  49. ^ Швоб Т. (1995): Миленијски митови мржње – Биолошка критика расизма. Дуриеуx, Загреб.
  50. ^ Швоб Т. ет ал. (1990): Основи опће и хумане генетике. Школска књига, Загреб.
  51. ^ Влаховић П. (1996): Човек у времену и простору – Антропологија. Вук Караџић, Београд.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ингеб, ур. (2018). Првих 30 година Ингеба/Тхе фирст 30 yеарс оф Ингеб. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију/Институте фор генетиц ингенееринг анд биотецхнологy, Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-9-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rifat_Hadžiselimović&oldid=26782641”