Самсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонис ван Дајк - Самсон и Далила

Самсон је био последњи судија у древном Израелу, поменут у Књизи судија у јеврејској библији (поглавља 13-16) и један од последњих вођа, који је „судио“ у Израелу пре увођења монархије. Понекад је сматран израелском верзијом популарног блиско источног народног хероја, такође отеловљеног сумерског Енкидуа и грчког Херкула.

По Библији, Самсон је био Назареј и дата му је огромна снага да их води против непријатеља и да може да оствари натприродне подвиге[1] укључујући и надвладавање лава голим рукама и масакирање целе армије Филистејаца, користећи само виличну кост магарца. Међутим, ако би Самсонова дуга коса била одсечена, тада би његов назарејски завет био прекршен и он би изгубио своју снагу.[2]

Самсона је издала његова љубавница Далила, која је наредила слуги да му одсече косу, док је спавао, и преда га Филистејцима, који су му издубили очи и натерали га да меље житарице у млину у Гази. Када су Филистејци одвели Самсона у њихов храм бога Дагона, Самсон је затражио да се одмори поред једног од потпорних стубова, након што му је дозвољено, он се помолио Богу и чудесно повратио своју снагу, ухвативши стуб, срушио га је, убијајући притом и себе и Филистејце. По неким јеврејским традицијама Самсон је сахрањен у Тел Тзори у Израелу са погледом на Сорек долину.

Рођење[уреди | уреди извор]

Према извештају у Књизи судија, Самсон је живео у време поновног сукоба између Израела и Филистеје, када је Бог дисциплиновао Израелце тако што их је давао "у руке Филистејаца".[2] Маноја је био Израелац из Зоре, пореклом из Данита[3], а његова супруга није била у стању да зачне.[4][5] Анђео Господњи се појавио Манојиној супрузи и прогласио да ће ускоро имати сина који ће избавити  Израелце од Филистејаца.[1]

Анђео Господњи је изјавио да  Манојина супруга треба да се уздржава од свих алкохолних пића, а њено обећано дете не сме да се брије нити да крати косу. Он  ће од рођења бити Назареј. У древном Израелу, они који желе да буду посебно посвећени Богу неко време могу узети назарејски завет који укључује уздржавање од вина и духова, некраћење косе и небријање.[1][5][1]Жена је веровала Анђелу Господњем; њен супруг није био присутан, па се молио и замолио Бога да још једном пошаље гласника да би их научио како подићи дечака који ће се родити.

Након што се вратио Анђео Господњи, Маноја га је питао његово име, али је рекао: "Зашто ме питате моје име? То је ван разумевања".[6] Маноја је тада припремио жртву, али Анђео Господњи би само дозволио то да је за Бога. Додирнуо је то својом мотком, чудесно га захватио у пламену, а потом се уздигао у небо у ватри - и тиме открио да он није био само Анђео већ  Бог у анђелској форми. То је био такав драматичан доказ о природи Посланика те се Маноја бојао за свој живот, јер је речено да нико не може живјети након што је видио Бога. Међутим, његова супруга га је уверила да би, уколико је Бог планирао да их убије, никад то не би открио. Ускоро је рођен њихов син Самсон, а он је био подигнут према заветима.[1][1]

Брак Филистејком[уреди | уреди извор]

Када је био младић, Самсон је напустио брда свог народа да види Филистејске градове. Он се заљубио у Филистејкињу из Тимне, коме је одлучио да се ожени, игноришући примедбе својих родитеља, који су били забринути због тога што је Израелцима забрањено да се венчају са нејеврејима.[1][1][6][1] У развоју приповедања, намеравани брак показао се као део Божјег плана за напад на Филистејце.[1]

Према библијском извештају, Самсон је више пута запосео "Господњи Дух", који га је благословио огромном снагом. Првостепени пример се види када је Самсон био на путу да тражи филистејску жену за брак, када га је нападао лав. Једноставно га је зграбио и распорио, јер га је Божји дух божански овластио. Међутим, Самсон је чувао то као тајну, чак није ни помињао чудо својим родитељима.[1][7][4] Стигао је у Филистејску кућу и верио се. Вратио се кући, а затим се вратио у Тимну неколико дана  касније на венчање. На путу, Самсон је видео како су  пчеле угњежавале лавову лешину и направиле мед.[4][1] Појео је гомилу меда и дао својим родитељима.[1]

На свадбеној гозби, Самсон је рекао загонетку својим деверима (сви Филистејци). Ако би то могли ријешити, он би им дао тридесет комада финих туника, али ако не би могли решити, они би дали  њему  тридесет комада туника.[1][1] Загонетка је био скривени приказ два сусрета с лавом, на којима је био само присутан: [4][1]

  • Из оног што једе дошло је нешто за јело.
  • Из снажног је дошло нешто слатко.[8]

Филистејци су се узнемирили загонетком.[1] Тридесет девера је испричало Самсоновој новој жени да ће спалити њу и домаћинство њеног оца, ако не открије одговор на загонетку и исприча им.[1][4] У сузном мољењу његове невесте, Самсон јој је рекао  решење, а она је рекла деверима. Пре заласка седмог дана, рекли су му:

Шта је слађе од меда?

и шта је јаче од лава?

Самсон им рече:

Да нисте покорили моју јуницу,

не бисте решили моју загонетку.[9]

Самсон је затим отпутовао у Ашкелон (удаљеност од око 30 ми (48 км)), где је убио тридесет Филистејаца за своју одећу; Затим се вратио и дао те тунике својим деверима. У бесу, Самсон се вратио кући свог оца. Породица његове несуђене невесте уместо њему, дала ју је  једном од девера. После неког времена Самсон се вратио у Тимну да посети своју супругу, не знајући да је сада удата за једног од његових бивших девера. Али њен отац је одбио дозволити Самсону да је види, нудећи Самсону млађу сестру умјесто тога.

Самсон је изашао, окупио 300 лисица и везао њихове репове у парове. Потом је причврстио запаљену бакљу на сваки  пар репова лисица  и пустио их у  поља житарица и маслињаке Филистејаца. [тражи се извор] Филистејци су сазнали зашто је Самсон запалио њихове  усеве и спалили Самсонову жену и свекра као одмазду.

У освети Самсон је заклао још много Филистејаца, рекавши: "Ја сам учинио са њима оно што су они мени урадили". Самсон се потом склонио у пећину у камену Етама Филистејска војска дошла је у племе Самсоново и тражила да 3.000 људи  испоручи Самсона. Са

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Wхо'с wхо ин тхе Библе. Цомаy, Јоан, Броwнригг, Роналд (Бонанза 1980 изд.). Неw Yорк: Бонанза Боокс. 1925. ИСБН 978-0-517-32170-6. ОЦЛЦ 6421925. 
  2. ^ а б „Јудгес 16 / Хебреw - Енглисх Библе / Мецхон-Мамре”. www.мецхон-мамре.орг. Архивирано из оригинала 22. 09. 2023. г. Приступљено 19. 5. 2018. 
  3. ^ „Јудгес 13 / Хебреw - Енглисх Библе / Мецхон-Мамре”. www.мецхон-мамре.орг. Приступљено 19. 5. 2018. 
  4. ^ а б в г д Рогерсон, Ј. W. (Јохн Wиллиам) (1999). Цхроницле оф тхе Олд Тестамент кингс : тхе реигн-бy-реигн рецорд оф тхе рулерс оф анциент Исраел. Неw Yорк: Тхамес анд Худсон. ИСБН 978-0-500-05095-8. ОЦЛЦ 56069103. 
  5. ^ а б Функ, Исаац Кауфман, (10 Септ. 1839–4 Април 1912), аутхор; Пресидент Функ & Wагналлс Цомпанy; Едитор-ин-цхиеф оф тхе вариоус периодицалс оф Функ & Wагналлс Цомпанy; Едитор-ин-цхиеф оф тхе Функ & Wагналлс Стандард Дицтионарy, неw едитион ревисед 1903; Цхаирман оф Едиториал Боард тхат продуцед Јеwисх Енцyцлопæдиа. Wхо Wас Wхо. Оxфорд Университy Пресс. 2007. 
  6. ^ а б „Јудгес 13 НИВ”. библехуб.цом. Приступљено 19. 5. 2018. 
  7. ^ „Јудгес 14:6 Тхе Спирит оф тхе ЛОРД цаме поwерфуллy упон хим со тхат хе торе тхе лион апарт wитх хис баре хандс ас хе мигхт хаве торн а yоунг гоат. Бут хе толд неитхер хис фатхер нор хис мотхер wхат хе хад доне.”. библехуб.цом. Приступљено 19. 5. 2018. 
  8. ^ Јудгес : А Цритицал анд Рхеторицал Цомментарy. Блоомсбурy Т&Т Цларк. ИСБН 9780567673114. 
  9. ^ „Јудгес 14 / Хебреw - Енглисх Библе / Мецхон-Мамре”. www.мецхон-мамре.орг. Приступљено 19. 5. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Самсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Samson&oldid=27451504”