Појас Газе
Појас Газе | |
---|---|
Застава | |
![]() | |
Главни град | Газа 31° 30′ 53″ N 34° 27′ 15″ E / 31.51472° С; 34.45417° И |
Највећи град | Рафа |
Службени језик | арапски |
Владавина | |
— Шеф Хамаса | Мухамед Синвар |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 360 km2 |
Становништво | |
— 2024. | 2.141.643 |
— густина | 5.949,01 ст./km2 |
Привреда | |
Валута | египатска фунта, нови израелски шекел |
Остале информације | |
Временска зона | UTC |
Појас Газе (арап. قطاع غزة [Qiṭāʿ Ġazzah]) је уски приобални појас на источном Медитерану у области Блиског истока. Ово је мањи и територијално издвојени део делимично признате палестинске државе, јер њен већи део чини Западна обала, а не постоји копнени ни водени пут који повезује ова два дела Палестине. Део је територије коју је Израел окупирао 1967. године, током шестодневног рата, а политички статус регије је предмет преговора, неспоразума и сукоба. Тренутну власт над овим подручјем у потпуности врши Држава Палестина. У претходном периоду, управу је вршила палестинска аутономна власт (1994–2007) и Хамасова влада у Појасу Газе (2007–2014 и 2016–), која је била супротстављена палестинској влади на Западној Обали. У области живи око 2,3 милиона људи, а површина је око 360 km². Главни град је Газа, по којем и цела област носи име. Остали већи градови су Рафа и Кан Јунис. Већину становништва чине палестинске избеглице протеране за време ратова са Израелом.
Историја
[уреди | уреди извор]Од 1948. године и Арапско-израелског рата престаје управа Уједињеног Краљевства над Палестином, а Газа је припала арапској држави Египат. Египатска војска тада улази у Газу и влада до Шестодневног рата 1967. године, када Израел окупира ову територију. Овакво стање је трајало до 1994. године када се у Ослу постиже договор, а израелска војска се повлачи и дозвољава стварање палестинске аутономне власти. Потпуно повлачење израелске војске, укључујући и расељавање и напуштање јеврејских насеља се дешава 2005. године. Иако је ова територија независна од Израела, ипак није потпуно суверена. Израел још увек контролише ваздушни простор и обалу. Под контролом Израела је био и узан појас границе између Газе и Египта, а Израел је контролисао усељавање и исељавање из ове области као и проток роба (овај режим граничне блокаде према Египту је касније промењен).
Од 2006. године је палестинска управа у Гази у рукама радикалног политичког покрета Хамас који је веома ратоборно расположен према Израелу. Ово је током 2007. године изазвало грађански рат између Палестинаца који су подржавали Фатах и Хамас. Хамас је потпуно преузео контролу над Газом, након чега је уследило затварање граница од стране Израела, док је Хамас своју власт учвршћивао дискриминишући Фатах, али и друге верске мањине. Тада почиње ракетирање израелских градова са територије Газе које се током 2008. године заоштрава током неколико сукоба од којих је најобимнији онај који је почео 27. децембра и у коме је услед израелске акције погинуло на стотине Палестинаца.
Израелско бомбардовање Газе (2023)
[уреди | уреди извор]Дана 7. октобра 2023. године, паравојне формације у Гази, предвођене Хамасовим бригадама Ал-Касам, извршиле су напад на југозапад израелских територија, гађајући израелске заједнице и војне базе, убивши најмање 1.300 људи и узевши најмање 236 талаца.[1] Израел је 9. октобра 2023. објавио рат Хамасу и увео „потпуну блокаду“ појаса Газе,[2] а израелски министар одбране Јоав Галант је изјавио: „Неће бити струје, хране, горива, све је затворено. Боримо се са људским животињама и понашамо се у складу са тим.“[3] Галант је променио став након притиска америчког председника Џоа Бајдена, а 19. октобра је склопљен договор да Израел и Египат дозволе помоћ у Гази.[4] Газа тренутно пролази кроз тешку хуманитарну кризу.[5] До 13. новембра 2023. године, једна од 200 особа у Гази је убијена, а до јануара 2024. је убијена једна од 100.
Од 29. октобра 2024. године, према подацима Министарства здравља Газе, убијено је најмање 43.000 Палестинаца, укључујући преко 16.000 деце.[6] Више од 85% Палестинаца у Гази, или око 1,9 милиона људи је интерно расељено.[7] Од јануара 2024. године, израелска офанзива је оштетила или уништила 70–80% свих зграда у северној Гази.[8]
Прекид ватре између Израела и Хамаса ступио је на снагу 19. јануара 2025.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ News, A. B. C. „Israel-Hamas War: Timeline and key developments”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ „Israel announces ‘total’ blockade on Gaza”. Al Jazeera (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ Jankowicz, Mia. „Israel announces 'complete siege' of Gaza, cutting its electricity, food, water, and fuel”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ „Fergal Keane: Aid convoy tragedy shows fear of starvation haunts Gaza” (на језику: енглески). 2. 3. 2024. Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ „Humanitarian crisis in Gaza could get far worse, warns UN relief chief | UN News”. news.un.org (на језику: енглески). 17. 11. 2023. Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ AJLabs. „Israel-Gaza war in maps and charts: Live tracker”. Al Jazeera (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ „Интерно расељено 1,5 милиона становника Појаса Газе”. Politika Online. Приступљено 23. 10. 2023.
- ^ Chase, Will (14. 1. 2024). „100 days of war: Over 50% of Gaza buildings damaged or destroyed in Israel's bombardment”. Axios (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ Primirje u Gazi nakon 15 meseci
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Statistical Atlas of Palestine at the Palestinian Central Bureau of Statistics (archived 24 April 2016)
- „United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs - occupied Palestinian territory” (на језику: енглески).
- Salam, Yasmine (9. 10. 2023). „Gaza Strip explained: Who controls it and what to know”. NBC News.
- Gaza Strip. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
- Palestinian Territories at the United States Department of State.
- Gaza Strip at Google Maps