Секундарни метаболит
Секундарни метаболити су органска једињења која не учествују директно у нормалном расту, развићу, или репродукцији организма. За разлику од примарних метаболита, одсуство секундарних метаболита не доводи до тренутне смрти, него до дуготрајног погоршања способности преживљавања организма, плодности, или естетике, или можда уопште нема значајних промена. Секундарни метаболити су обично ограничени на узак сет врста унутар филогенетске групе. Секундарни метаболити често играју важну улогу у биљној одбрани од хербивора и других типова одбране од других врста. Људи користе секундарне метаболите као лекове, зачине, и рекреационе дроге.[1]
Импликације за људско здравље
[уреди | уреди извор]Већина полифенолних нутрицеутика биљног порекла мора да подлегне интестиналним трансформацијама, посредством микробиотских и ентероцитних ензима, да би се могли апсорбовати на ентероцитним и колоноцитним нивоима. То доводи до различитих повољних учинака код конзумента, укључујући широк опсег заштитних ефеката против вируса, бактерија, и протозоанских паразита.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Сецондарy метаболитес - Кноwледге Енцyцлопедиа”. www.биологyреференце.цом. Приступљено 2016-05-10.
- ^ Лаура Марíн; Елиса M. Мигуéлез; Цлаудио Ј. Виллар; Фелипе Ломбó. „Биоаваилабилитy оф Диетарy Полyпхенолс анд Гут Мицробиота Метаболисм: Антимицробиал Пропертиес”. БиоМед Ресеарцх Интернатионал. 2015.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
