Репродукција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Репродукција је стварање копије нечега, стварање дуплика нпр. фотокопирање; репродукција или размножавање у биологији је стварање сличног или идентичног потомства.[1][2]

  • Сексуална репродукција (генеративно размножавање) је биолошки процес у коме организми стварају потомке сличне себи јер независном расподелом хомологих хромозома у мејози нови организам добија неке особине од мушког а неке од женског родитеља.
  • Асексуална репродукција (вегетативно размножавање) је биолошки процес у коме организам ствара митотичким деобама генетички идентичну копију (клон) без комбинације генетичког материјала са другим организмом.

Неке животиње, попут људи (сексуално зрели након адолесценције), имају мало потомака. Друге животиње се репродуктују брзо, али многи потомци не преживе до одраслих доба. Зец (зрео после 8 месеци) има 10-30 потомака годишње, нилски крокодил (15 година) има 50, и неке врсте мува (10-14 дана) имају 900. Обе стратегије могу бити повлаштени еволуцији: животиње са мало потомака могу провести време одгајањем и чувањем њих и тако смањити потребу за репродукцију. Међутим, животиње са много потомака не треба да одгајају и чувају потомке.

Ове две стратегије познате су као K-селекција (мало потомака) и r-селекција (много потомака). Коју стратегију врсте преферирају зависи од разних околности.

Врсте размножавања[уреди]

У животињском свету постоји два начина размножавања: бесполно и полно. Потомци наслеђују родитељске црте путем гена.

Бесполно размножавање се одвија без размене наследног материјала, при чему су новонастале јединке генотипски (по наслеђу) и фенотипски (по спољашњем изгледу) идентичне. Јединке које су настале бесполним размножавањем имају само једног родитеља. Бесполно размножавање се може одвијати деобом, регенерацијом или пупљењем.

Полно размножавање обухвата продукцију полних ћелија (гамета) при чему долази до размене наследног материјала. За овакво размножавање је потребно два родитеља различитих полова, а новонастале јединке представљају хибриде обоје, односно поседују помешане родитељске карактеристике. Након оплођења формира се зигот који пролази кроз фазе ембрионалног развића до излегања или рађања. Код полног размножавања новонастале јединке добијају по пола ДНК, или по пола гена, од сваког родитеља. Мушки родитељ обезбеђује половину гена, садржаних у сперматозоиду и његова улога је да оплоди јајну ћелију. Мајка, поред тога што садржи другу половину ДНК, за нову индивидуу мора да обезбеди залихе хране и заштиту.

У фамилијама социјалних инсеката долази до развића новог организма из неоплођене јајне ћелијепартеногенеза. То је размножавање где животиње добијају све гене од мајке и све су зато истог пола, увек женског.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Allogamy, cross-fertilization, cross-pollination, hybridization”. GardenWeb Glossary of Botanical Terms (2.1 ed.). 2002. 
  2. „Allogamy”. Stedman's Online Medical Dictionary (27 ed.). 2004. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]