Пређи на садржај

Северне мађарске планине

С Википедије, слободне енциклопедије
Северне мађарске планине
Éсзак-магyарорсзáги-кöзéпхегyсéг
Погледа на долине Лилафиред у планинама Бик. Иако ово није највиши део округа, пејзаж је типичан за мађарске планине
Највиша тачка
Надморска висина1.014 м
Координате47°53′00″ СГШ; 19°57′00″ ИГД / 47.8833° СГШ; 19.95° ИГД / 47.8833; 19.95 Координате: 47°53′00″ СГШ; 19°57′00″ ИГД / 47.8833° СГШ; 19.95° ИГД / 47.8833; 19.95
Географија
Северне мађарске планине на карти Мађарске
Северне мађарске планине
Северне мађарске планине
Државе Мађарска

Северне мађарске планине (познате и као Североисточне мађарске планине)[1][2] северни је планински део Мађарске. Формира јединство са пределом Матра-Сланец суседне Словачке. То је посебно геоморфолошко подручје у оквиру западних Карпата. Простире се дуз североисточне Мађарске и дуж источног дела границе Мађарска-Словачка.

Опис[уреди | уреди извор]

Северне мађарске планине започињу са планинским венцем Бержењ и сусреће се са Трансдунавске планинама.

Ланац Бержењ је дугачак 600 км2 и углавном је вулканског порекла. Највиши врх је Човањош (938 м).

Следећи венац према истоку је Черхат, са истим геолошким саставом као Бержењ. Ерозија је овде тежа: овде су само брда и чине најнижи део североисточних планина. Највиши врх је Насаљ (654 м).

Кекеш, највиши врх у земљи, има 1014 метара надморске висине и налази се у венцу Матра. Међутим, просечна висина венца је само 600 метара, мање од суседног венца Бик. Матра је такође вулканског порекла. Бик је кречњачки венац; има највећу просечну висину у Мађарској. Богат је пећинама, од којих су неке биле насељене у древним временима.

Агтелек Карст је геолошка формација које се простире дуж мађарско-словачке границе и она је разлог за настанак пећине Агтелек Карст (место светске баштине) и мађарског Агтелек националног парка. Најпознатија мађарска пећина Барадла се налази тамо.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Éсзаки-кöзéпхегyсéг
  2. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 03. 2012. г. Приступљено 23. 08. 2014.