Северни мост
Северни мост је један од два чипа који чине скуп чипова (цхипсет) матичне плоче,други је Јужни мост. За разлику од Јужног моста, Северни мост је директно повезан на процесор преко предње системске магистрале(ФСБ) и одговоран је за задатке који захтевају најбоље перформансе. Северни мост је обично упарен са Јужним мостом, познатим као "Улазно/Излазни контролер."[1] У системима у којима они постоје, управљају комуникацијом између процесора и осталих делова матичне плоче.[2]
На старијим Интел-овим рачунарима, Северни мост се такође звао и спољашњи меморијски контролер (МЦХ) или интегрисани меморијски контролерски хуб (ИМЦХ) ако је имао интегрисан ВГ меморијски контролер. Све ове функције постају интегрисане у сам процесор,[3] почевши од меморијских и графичких контролера. За Интел-ов Сандy Бридге процесор који је представљен 2011, све функције северног моста пребачене су на процесор,[4] док неки процесори високих перформанси идаље захтевају спољашњи Северни и Јужни мост.
Функције су се делиле на процесор, северни мост и јужни мост због тога што је било веома тешко интегрисати све потребне компоненте само на један чип..[5] У неким случајевима функције Северног и Јужнг моста су комбиноване на једном чипу, када компликованост дизајна и процес израде то дозвољавају; пример: Нвидиа ГеФорце 320М у Мацбоок Аир из 2010 је Северни мост/јужни мост/ГПУ комбиновани чип.[6]
Како се брзина процесора временом повећавала, настало је уско грло између процесора и матичне плоче због ограничења преноса података између процесора и његове чиипсет подршке.[7] У складу са тим, почевши од АМД Атхлон64 серије чипова, почела је да се користи нова архитектура чипова, у којој су неке функције северног и јужног моста премечтене на процесор. Модерни Интел Цоре процесори имају интегрисан Северни мост на процесорско језгро где је познатији као "Системски Агент".
Опис[уреди | уреди извор]
Северни мост обично управља комуникацијом између процесора и у неким случајевима РАМ меморије, ПЦИ Еxпресс (или АГП) графичких картица, и јужног моста.[8][9] Неки северни мостови такође садрже и интегрисане графичке контролере познатије као Графички и Меморијски контролер (ГМЦХ) у Интел-овим системима. Различити процесори и РАМ меморије захтевају другачију сигнализацију, зато ће један тип северног моста радити само са једном или две класе процесора и само једним типом РАМ меморије.
Постоји неколико чипсетова који подржавају рад са две врсте РАМ меморија (углавном су доступни када се прелази на новију генерацију).
Име[уреди | уреди извор]
Северни мост је своје име добио због положаја на нацртима матичних плоча. Процесор је цртан на врху мапе, који се пореди са севером на географским мапама. Процесор је везан на чипсет преко брзог моста (северни мост), који је на нацртима лоциран северно од осталих компоненти. Северни мост је касније повезан преко спорог моста (Јужни мост) који се налази јужно од остатка компоненти.
Оверклоковање[уреди | уреди извор]
Северни мост игра веома важну улогу у томе колико много се може оверклоковати компјутер, зато што се његова фреквенција најчешће користи као основа за успостављање радне фреквенције процесора. Како процесор постаје све бржи, овај чип се све више и више загрева, зато захтева додатно хлађења. Као и у свему и у оверклоковању постоји лимит.
Дигитална кола су лимитирана физичким факторима, као што је кашњење које се повећава уз друге факторе као што је радна температура. Зато већина оверклокинг апликација имају софтверски убачене лимите на фреквенцијски мултипликатор.
Развој[уреди | уреди извор]
Општи тренд у дизајну процесора је да се интегрише што већи број функција на што мање компоненти, чиме се смањује просечна цена матичних плоча и побољшавају се перформансе. Меморијски контролеркоји управља комуникацијом између процесора и РАМ меморије, померен је на процесорско језгро од стране АМД-а када су почели са производњом њиховог АМД64 док је од стране Интел-а премештен почетком производње Нехалем процесора. Једна од предности интегрисања меморијског контролера на процесорски чип јесте смањење кашњења од процесора до меморије.
Још један пример овакве промене је Нвидијин нФорце3 за АМД64 систем. Он комбинује све карактеристике нормалног Јужног моста са једним Аццелератед Грапхицс Порт (АГП) и повезује директно на процесор. На нФорце4 плочи био је рекламиран као медиа цоммуницатионс процессор (МЦП).
АМД Аццелератед Процессинг Унитпроцесори имају пуну интеграцију функција северног моста на процесорски чип, заједно са процесорским језгром, меморијским контролетом и графичким процесорским јединицама (ГПУ). Ово је била еволуција АМД64, с обзиром да је пре тога, меморијски контролер био интегрисан на процесорско језгро.
Северни мост је замењен "Системским агентом" који је представио Сандy Бридге микроархитектура у 2011. године, који у суштини обавља све функције које је обављао и северни мост.[10] Интел-ови “Сандy Бридге” процесори имају пуну интеграцију функција Северног моста на процесорском чипу, заједно са процесорским језгрима, меморијским контролером и графичким процесорским јединицама(ГПУ). Ово је био даљи развој Wестмере архитектуре, која такође садржи процесор (ЦПУ) и графичке процесорске јединице (ГПУ) у истом пакету.[11]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Соутхбридге”. ТецхТаргет. Приступљено 22. 04. 2016.
- ^ „Дефинитион оф:Нортхбридге”. ПЦ Магазине. Приступљено 22. 04. 2016.
- ^ „Трустwортхy x86 лаптопс? Тхере ис а wаy, саyс сyстем-левел сецуритy аце”. Тхе Регистер. Приступљено 4. 01. 2016.
- ^ „Интел и7 2600К (Сандy Бридге) Ревиеw”. Оверцлоцкерс.цом. 03. 01. 2011. Приступљено 22. 04. 2016.
- ^ „Цхипсет: Нортхбридге анд Соутхбридге”. Ригацци.орг. 27. 01. 2006. Приступљено 22. 04. 2016.
- ^ Тхе Мацбоок Аир: А Сигн оф Тхингс то Цоме – Дигитал Гравитас Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2010)[непоуздан извор?]
- ^ Кент, Аллен (1999). Енцyцлопедиа оф цомпутер сциенце анд тецхнологy. Неw Yорк, НY [у.а.]: Деккер. стр. 500. ИСБН 9780824722937. Приступљено 22. 04. 2016.
- ^ Јонес, Георге (22. 10. 2004). „Мотхербоардс & Цоре-Логиц Цхипсетс: Тхе Дееп Стуфф | Wхат тхе Нортх Бридге анд Соутх Бридге До”. ИнформИТ.цом. Приступљено 22. 04. 2016.
- ^ Георге Јонес - Маxимум ПЦ 2005 Буyер'с Гуиде - Прентице Халл ПТР -. ISBN 978-0-7686-6312-9.
- ^ „The Ring Bus & System Agent - Intel's Sandy Bridge Architecture Exposed”. Anandtech.com. Приступљено 22. 04. 2016.
- ^ „Intel Core i5 2500K and Core i7 2600K (Sandy Bridge) - Introduction”. Legionhardware.com. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 22. 04. 2016.