Сју Таунсенд

С Википедије, слободне енциклопедије
Sju Taunsend
Пуно имеSuzan Lilijan "Sju" Taunsend
Датум рођења(1946-04-02)2. април 1946.
Место рођењаЛестер, Уједињено Краљевство
Датум смрти10. април 2014.(2014-04-10) (68 год.)
Место смртиЛестер, Уједињено Краљевство
Веб-сајтwww.adrianmole.com/Sue/biography

Сузан Лилијан "Сју" Таунсенд (енгл. Susan Lillian "Sue" Townsend; Лестер, 2. април 1946 — Лестер, 10. април 2014) била је романописац, писац позоришних комада и новинар. Најпознатија је по романима о Адријану Молу. Њен стил писања је комбинација хумора и социјалних коментара, али је писала и драме.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Таунсендова је рођена 2. априла 1946. године у Лестеру, Енглеска.[1] У родном месту је похађала основну школу Глен Хилс где је школска секретарица била господја Клерикоутс, чије је име било поменуто у књигама о Адријану Молу. Њен отац је био поштар и она је најстарија од петоро сестара.[1]

Са петнаест година напустила је школу и одмах почела да пише. Тако је остала без формалног образовања и била домаћице у енглеској провинцији, у граду Лестеру, све до објављивања свог првог романа.[2] Двадесет година је писала тајно.[3]

До своје осамнаесте године удала се за лимарског радника и са двадесет две године имала троје деце: Шона, Данијела и Викторију. Тада је живела на имању Сафрон Лејн, недалеко од куће у којој је одрастао драматург Џо Ортон. Тај брак је трајао седам година. Радила је многе послове и на једном од њих, на авантуристичком игралишту, уписала се на курс кануа, где је упознала Колина Бродвеја, свог другог мужа и оца њеног четвртог детета, Елизабет. Он ју је и охрабрио 1975. године да се придружи локалној групи писаца у уметничком позоришту Феникс у Лестеру. [1]

У време када је писала књиге о Адријану Молу, живела је у Сафорн Лејн Исту. Књига Болно одрастање Адријана Мола је по општој претпоставци заснована на њеним дечијим искуствима које је доживела у основној школи Мери Линвуд у Лестеру. Неколико наставника који су поменути у книзи (као сто су господја Фосингтон-Гор и господин Док) су засновани на људима који су заиста и предавали у основној школи у раним 1980-им. Када се је снимала серија заснована на књизи, снимало се је углавном у другој школи у близини. Школа Мери Линвуд се је затворила 1997.

Прве две књиге из серијала су на шаљив начин читаоцу представиле живот једног тинејџера.

Таунсендова је патила од дијабетеса много година и регистровано јој је слепило године 2001. Све своје касније књиге је диктирала обично свом сину Шону. Године 2007. су јој отказали бубрези и стављена је на дијализу. У септембру 2009. је добила бубрег од свог сина Шона након двогодишњег чекања на донора.[1] Операција је била обављена у Лестерској Генералној Болници. Такође је лик Адријана Мола делом заснован на Шону.[4]

Године 2013. доживела је мождани удар. Умрла је 10. априла 2014. године. Иза wе су остали други супруг Колин, wено четворо деце и десеторо унучади.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

Година Награда
1981 Награда за писца позорисних комада,телевизија Тејмс
2003 Награда Фринк
2007 Два хонорарна доктората,један од Лестерског Универзитета и један од Лоуброу Универзитета
2007 Награда Дзејмс Дзоис Литералне и Историјске Заједнице Универзитета Коледза Даблин
2012 Британске Књизевне Награде, Аудиокњига године, Зена која је на годину дана отисла у кревет приповедана од стране Каролин Куентин

Дела[уреди | уреди извор]

[тражи се извор]

Серије књига о Адријану Молу[уреди | уреди извор]

Бонус издања:

  • 1-3.5 део - омнибус - Адриан Моле: Фром Минор то Мајор - Адријан Мол од Малолетника до Пунолетника (1991)
  • 3.5 део - омнибус - Адриан Моле анд тхе Смалл Ампхибианс – Адријан Мол и мали водоземци (1991)

Други романи[уреди | уреди извор]

  • Ремонтовање Ковентрија
  • Краљица и ја (1992), прича о Британској краљевској породици која живи “нормалан“ живот у једном урбаном стамбеном насељу током републиканске револуције
  • Деца духова (1997)
  • Број 10 (2002)
  • Краљица Камила (2006)
  • Жена која је на годину дана отишла у кревет (2012)

Позорисни комади[уреди | уреди извор]

  • Вомберанг (Сохо Поли–1979)
  • Дух Данијела Ламберта (Лестерски Хајмаркет Театар–1981). Затворио се јануара 2007
  • Заједничка просторија (Кројдон Магацин Театар–1981)
  • Капетан Божић и зли одрасли (Феникс Арт Театар–1982)
  • Базар и претурање (Ројал Корт Театар–1982)
  • Тражење речију (Кројдон Магацин–1983)
  • Велика небеска крава (Ројал Корт Театар 1984)
  • Тајни дневници Адријана Мола 13¾ година, представа (Лестер Феникс–1984)
  • Дизниленд то није (Ројал Корт Театар На спрату–1989)
  • Десет сићушних прстију (Библиотека Театар, Манчестер–1989)
  • Краљица и ја (Водвиљ Театар–1994, турнеја у Аустралији лета 1996 и под називом Тхе Роyалс Доwн Ундер)

Не–фикција[уреди | уреди извор]

  • Господин Беванов сан: Зато је Британији потребна социјална држава (1989)
  • Јавни разговори средовечне жене (2001)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Суе Тоwнсенд обитуарy”. тхегуардиан.цом (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  2. ^ „Сју Таунзенд”. лагуна.рс. Приступљено 2. 5. 2022. 
  3. ^ „Суе Тоwнсенд”. пенгуин.цо.ук (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  4. ^ „Сју Таусенд (Суе Тоwнсенд) Биографија”. Биографија.орг (на језику: српски). 2019-04-03. Приступљено 2021-12-27. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sju_Taunsend&oldid=27507254”