Хумор

Осмех

Хумор (лат. humor – влажност, течност, сок из средњовековне физиологије), увесељење или духовитост је способност људи, објеката или ситуација да изазове осећај забаве у другим људима. Тај осећај углавном прати осмех или гласан смех, веома здрав за организам. Порекло речи хумор долази од хуморалног лечења старих Грка, који су тврдили да мешавина течности (хумора) контролише људско здравље и осећаје. Ова тврдња је касније оповргнута, дефинишући хумор као снажну емоцију која се јавља у случају комичних ситуација у којима се особа осећа надмоћно, или на било који начин бољом од људи, или објеката који изводи шалу.

Порекло појма

У европске језике реч хумор је продрла с медицинском терминологијом. Наиме, средњи век и средњовековна ренесансна учења објашњавала су различите темпераменте, у духу Хипократове и Галенове традиције, као мешавину основних особина „елемената” и главних „хумора” у телу: крви, жучи, слузи и црне жучи. Нарушавање хармоније животних сокова и преовлађивање једног хумора сматрано је истовремено за предуслов болести и подлогу настраности. Одатле је реч хумор добила поред физиолошког и једно психолошко значење: добар, односно лош хумор означавао је човеково расположење. Повезивање појма хумор са комичним ефектима среће се у ренесансној комедији.

Врсте хумора (шала)

• Вербалне форме
  • Иронија
  • Сарказам
  • Сатира
  • Пародија
  • Виц

Гримаса

• Невербалне
  • Гримасе (пример Џим Кери)
  • Пантомима и покрети рукама
  • Карикатура
  • Стрип
  • Узроковање бола (пример Том и Џери цртани филм, филм Сам у кући)
• Смешни закони
• Разни предмети и направе (маске, пластични носеви....)
• Одећа и костими
• Смешни звукови

Види још

• Хумореска