Пређи на садржај

Складиштење енергије

С Википедије, слободне енциклопедије
Брана Лин Ствлан из Фестиниог шеме пумпног складиштења у Велсу. Доња електрана има четири водене турбине које могу да произведу укупно 360 МW електричне енергије за неколико сати, што је пример вештачког складиштења и конверзије енергије.

Складиштење енергије је хватање енергије произведене у једном времену за употребу у каснијем времену[1] како би се смањила неравнотежа између потражње за енергијом и производње енергије. Уређај који складишти енергију обично се назива акумулатор или батерија. Енергија долази у више облика укључујући зрачење, хемијски, гравитациони потенцијал, електрични потенцијал, електричну енергију, повишену температуру, латентну топлоту и кинетичку енергију. Складиштење енергије укључује претварање енергије из облика које је тешко складиштити у погодније или економичније облике.

Неке технологије обезбеђују краткорочно складиштење енергије, док друге могу издржати много дуже. Складиштењем енергије у расутом стању тренутно доминирају хидроелектране, како конвенционалне, тако и пумпане. Складиштење енергије у мрежи је скуп метода које се користе за складиштење енергије у великим размерама унутар електричне мреже.

Уобичајени примери складиштења енергије су пуњива батерија,[2][3][4] која складишти хемијску енергију која се лако претвара у електричну за рад мобилног телефона; хидроелектрана, која складишти енергију у резервоару као гравитациону потенцијалну енергију; и резервоари за складиштење леда, који ноћу чувају лед који је смрзнут јефтинијом енергијом да би се задовољиле највеће дневне потребе за хлађењем. Фосилна горива као што су угаљ и бензин чувају древну енергију добијену од сунчеве светлости од стране организама који су касније умрли, затрпани и током времена претворени у ова горива. Храна (која се прави истим процесом као и фосилна горива) је облик енергије ускладиштене у хемијском облику.

Историја

[уреди | уреди извор]

У мрежи 20. века електрична енергија се углавном производила сагоревањем фосилног горива. Када је било потребно мање енергије, сагоревано се мање горива.[5] Хидроенергија, механичка метода складиштења енергије, је најраспрострањеније механичко складиштење енергије и користи се вековима. Велике бране хидроелектране су биле складишта енергије више од сто година.[6] Забринутост због загађења ваздуха, увоза енергије и глобалног загревања довела је до раста обновљивих извора енергије као што су соларна енергија и енергија ветра.[5] Снага ветра је неконтролисана и може се производити у време када није потребна додатна енергија. Соларна енергија варира у зависности од облачности и у најбољем случају је доступна само током дневних сати, док потражња често достиже врхунац након заласка сунца (погледајте криву патке). Интерес за складиштење енергије из ових повремених извора расте како индустрија обновљиве енергије почиње да генерише већи део укупне потрошње енергије.[7] У 2023. БлоомбергНЕФ је прогнозирао да ће укупна употреба складишта енергије расти са комбинованом годишњом стопом раста од 27 процената до 2030.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цларке, Енергy. „Енергy Стораге”. Цларке Енергy. Архивирано из оригинала 28. 7. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2020. 
  2. ^ „ЕУ аппровес 3.2 биллион еуро стате аид фор баттерy ресеарцх”. Реутерс (на језику: енглески). 9. 12. 2019. 
  3. ^ „СтацкПатх”. www.тдwорлд.цом. 5. 11. 2019. 
  4. ^ Стевенс, Пиппа (2019-12-30). „Тхе баттерy децаде: Хоw енергy стораге цоулд револутионизе индустриес ин тхе неxт 10 yеарс”. ЦНБЦ (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-24. 
  5. ^ а б Лиаси, Саханд Гхасеминејад; Батхаее, Сеyед Мохаммад Тагхи (2019-07-30). „Оптимизинг мицрогрид усинг деманд респонсе анд елецтриц вехицлес цоннецтион то мицрогрид”. 2017 Смарт Грид Цонференце (СГЦ). стр. 1—7. ИСБН 978-1-5386-4279-5. С2ЦИД 3817521. дои:10.1109/СГЦ.2017.8308873. 
  6. ^ Хиттингер, Ериц; Циез, Ребецца Е. (2020-10-17). „Моделинг Цостс анд Бенефитс оф Енергy Стораге Сyстемс”. Аннуал Ревиеw оф Енвиронмент анд Ресоурцес (на језику: енглески). 45 (1): 445—469. ИССН 1543-5938. дои:10.1146/аннурев-енвирон-012320-082101Слободан приступ. 
  7. ^ Баилера, Мануел; Лисбона, Пилар; Ромео, Луис M.; Еспатолеро, Сергио (2017-03-01). „Поwер то Гас пројецтс ревиеw: Лаб, пилот анд демо плантс фор сторинг ренеwабле енергy анд ЦО2”. Ренеwабле анд Сустаинабле Енергy Ревиеwс. 69: 292—312. ИССН 1364-0321. дои:10.1016/ј.рсер.2016.11.130. Архивирано из оригинала 2020-03-10. г. 
  8. ^ „БлоомбергНЕФ”. Енергy Стораге Неwс. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цхен, Хаисхенг; Цонг, Тханг Нгоц; Yанг, Wеи; Тан, Цхунqинг; Ли, Yонглианг; Динг, Yулонг (2009). „Прогресс ин елецтрицал енергy стораге сyстем: А цритицал ревиеw”. Прогресс ин Натурал Сциенце. 19 (3): 291—312. Бибцоде:2009ПНСМИ..19..291Ц. дои:10.1016/ј.пнсц.2008.07.014. 
  • Цорум, Лyн. Тхе Неw Цоре Тецхнологy: Енергy стораге ис парт оф тхе смарт грид еволутион, Тхе Јоурнал оф Енергy Еффициенцy анд Релиабилитy, Децембер 31, 2009. Дисцуссес: Анахеим Публиц Утилитиес Департмент, литхиум ион енергy стораге, иЦел Сyстемс, Беацон Поwер, Елецтриц Поwер Ресеарцх Институте (ЕПРИ), ИЦЕЛ, Селф Генератион Инцентиве Програм, ИЦЕ Енергy, ванадиум редоx флоw, литхиум Ион, регенеративе фуел целл, ЗББ, ВРБ, леад ацид, ЦАЕС, анд Тхермал Енергy Стораге. (ПДФ)
  • де Оливеира е Силва, Г.; Хендрицк, П. (2016). „Леад-ацид баттериес цоуплед wитх пхотоволтаицс фор инцреасед елецтрицитy селф-суффициенцy ин хоусехолдс”. Апплиед Енергy. 178: 856—867. Бибцоде:2016АпЕн..178..856Д. дои:10.1016/ј.апенергy.2016.06.003. 
  • Wхиттингхам, M. Станлеy. Хисторy, Еволутион, анд Футуре Статус оф Енергy Стораге, Процеедингс оф тхе ИЕЕЕ, манусцрипт аццептед Фебруарy 20, 2012, дате оф публицатион Април 16, 2012; дате оф цуррент версион Маy 10, 2012, публисхед ин Процеедингс оф тхе ИЕЕЕ, Вол. 100, Маy 13, 2012, 0018–9219, пп. 1518–1534. . дои:10.1109/ЈПРОЦ.2012.219017 (неактивно 2024-08-23).  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). Ретриевед фром иеееxплоре.иеее.орг Маy 13, 2014. Сyнопсис: А дисцуссион оф тхе импортант аспецтс оф енергy стораге инцлудинг емергинг баттерy тецхнологиес анд тхе импортанце оф стораге сyстемс ин кеy апплицатион ареас, инцлудинг елецтрониц девицес, транспортатион, анд тхе утилитy грид. (ПДФ)
  • ГА Мансоори, Н Енаyати, ЛБ Агyарко (2016), Енергy: Соурцес, Утилизатион, Легислатион, Сустаинабилитy, Иллиноис ас Модел Стате, Wорлд Сци. Пуб. Цо., ISBN 978-981-4704-00-7
  • Дíаз-Гонзáлез, Франсцисцо (2016). Енергy стораге ин поwер сyстемс. Унитед Кингдом: Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 9781118971321. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]