Пређи на садржај

Службене фармакопеје из 19 и 20. века коришћене на простору Србије

С Википедије, слободне енциклопедије

Службене фармакопеје из 19 и 20. века коришћене на простору Србије представљале су највиши службени акт, издат од стране владе или санитетских државних органа, прво Кнежевине и Краљевине Србије, потом Краљевине Југославије, СФР Југославије и на крају СР Југославије (СЦГ) којим су одређени прописи за израду лекова, потврду идентитета, испитивање квалитета лекова и њихово дозирање и чување. Овај акт на најбољи начин показује не само фармакотерапијски ниво, већ достигнуће целокупне медицине и фармације у Србији (Југославији) у којој је официнална.

Преглед фармакопеја из 19. и 20. века[уреди | уреди извор]

На простору данашње Србије коришћене су од 1863. године до 2000. године следеће фармакопеје:[1][2]

Назив Година Држава издавања Опис
Србска Војена Фармакопеја 1863.  Кнежевина Србија Кнежевина Србија, од њеног оснивања није имала сопствену фармакопеју све до 1863. године, када је написана прва војна фармакопеја, на основу аустријске војне фармакопеје из 1859. године, која је одабрана јер се сматрало да је најподеснија за коришћење војном санитету тадашње српске државе.

До тада се фармација у Кнежевини Србији заснивала углавном на народним лековима и фармакопејама које су куповане у иностранству, на немачком, мађарском и латинском језику.

Србска воена фармација не само да је била једино дело ове врсте на простору Србије, већ и на целокупном простору где су живели југословенски народи.

Фармакопеја је урађена у тврдом повезу са утиснутим текстом написаним ћириличним писмом „Србска Војена Фармакопеја“. На почетку се налази списак лекова писан руком ћирилицом „Додатак лекова фармакопеи војеној“, док су лекови писани латиницом на латинском језику. Овај додатак садржи 132 лека уз накнадно дописани још један. Ово су лекови који су се већ налазили у Аустријској војној фармакопеји, па их је Комисија за израду Српске војне фармакопеје уврстила у ово издање: Ацидум пхоспхорицум Ацонитинум, Аqуа Ментхае пиперитате, Бисмутум субнитрицум, Цоллодиум, Деxтринум итд.[3]

До данас су сачувана само два примерка — један у Музеју историје фармације Фармацеутског факултета у Београду, а други у једној приватној збирци.

Кратки састав фармакопеја за Србију 1866.  Кнежевина Србија
Војна фармакопеја 1878.  Кнежевина Србија
Пхармацопоеиа Сербица,
едитио прима
1881.  Кнежевина Србија
Војна фармакопеја,
едитио сецунда
1888.  Краљевина Србија
Војна фармакопеја,
прештампана
1919.  Краљевина Србија
Српска фармакопеја,
II издање
1926.  Краљевина Југославија
Привремена војна фармакопеја 1927.  Краљевина Југославија
Пхармацопоеиа Југославица I 1933.  Краљевина Југославија
Пхармацопоеиа Југославица II 1951.  ФНР Југославија
Пхармацопоеиа Југославица III 1972.  СФР Југославија
Пхармацопоеиа Југославица IV 1984  СФР Југославија
Пхармацопоеиа Југославица - СЦГ V 2000.  СР Југославија Југословенска фармакопеја — СЦГ из 2000. године, издата је од стране Савезног завода за заштиту и унапређење здравља, и прилагођени је превод Европске фармакопеје из 1997. године.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Паројчић D. Настанак и развој фармацеутске деонтологије: Службене фармакопеје уXИX и XX веку на територији бивше Југославије: Поwер Поинт презентација преузета изличних извора аутора
  2. ^ Др Ступар D. (1077) Војна фармација у Србији у XIX веку, Београд: 203-222
  3. ^ Леонтина А. Керничан РАЗВОЈ ТЕРМИНОЛОШКОГ КОРПУСА ФАРМАЦЕУТСКЕ СТРУКЕ I ЊЕГОВЕ СПЕЦИФИЧНОСТИдокторска дисертација, Београд, (2016). стр. 51
  4. ^ Југословенска фармакопеја 2000. Београд: Савремена Администрација, Пх.Југ.V, Тхе Еуропеан Пхармацопоеиа, 5тх ед. (Пх.Еур.5.) Страсбоург: Цоунцил оф Еуропе, 2004

Литература[уреди | уреди извор]

  • Павловић, D., Вулета, Г., & Ковачевић, Н. [2010]. Упоредни преглед захтева Европске фармакопеје 6.0 и Југословенске фармакопеје 2000 за квалитет биљних дрога и препарата биљних дрога. Архив за фармацију, 60(6), 1274-1294

Спољашње везе[уреди | уреди извор]