Сорбона (зграда)

Координате: 48° 50′ 55″ Н 2° 20′ 36″ Е / 48.84861° С; 2.34333° И / 48.84861; 2.34333
С Википедије, слободне енциклопедије
Сорбонска капела.
Натпис на улазу у Сорбону.
Прочеље зграде Сорбоне.
Сорбонски трг
Спољашњост здања Сорбоне.

Сорбона[1][2] је зграда у Латинском кварту Париза која је седиште Сорбонског колеџа од 1253 надаље, дела једног оф првих универзитета на свету, касније преименованог у Париски универзитет и обично познат као „Сорбона”. У данашње времсе се у њој и даље налазе универзитети наследници Универзитета у Паризу, попут Универзитета Пантеон-Сорбонне, Универзитета Сорбона, Универзитета нова Сорбона и Универзитета у Паризу, као и управа Париског универзитета. Универзитет Сорбона је такође сада универзитет који је резултат спајања Парис 6 УПМЦ и Парис 4 Сорбоне од 1. јануара 2018. године.[3]

Колеџ Сорбона[уреди | уреди извор]

Колеџ је основао Робер де Сорбон 1253. године. Луј IX од Француске је потврдио оснивање 1257.[4] То је био један од првих значајних колеџа средњовековног Париског универзитета.[5][6] Његова библиотека је међу првима абецедно према наслову уредила ставке у свом поседу.[7] Овај универзитет претходи колеџу око једног века, а мањи колеџи су основани већ крајем 12. века. Током 16. века Сорбона се укључила у интелектуалну борбу између католика и протестаната. Универзитет је служио као главно упориште католичких конзервативних ставова и као такав водио је борбу против политике релативне толеранције краља Франсое I према француским протестантима, осим кратког периода током 1533. године када је Универзитет стављен под протестантску контролу. Сорбона је, делујући заједно са католичком црквом, осудила 500 штампаних дела као јеретичка између 1544. и 1556. године.[8]

Тренутно стање ствари[уреди | уреди извор]

Године 1970, Универзитет у Паризу био је подељен на тринаест универзитета, којима је управљао заједнички ректорат, управа Париског универзитета, са канцеларијама у Сорбони. Три од тих универзитета одржавају присуство у историјској згради Сорбоне и стога имају тај назив у свом имену: Универзитет Сорбона, Универзитет Пантеон-Сорбона и Универзитет нова Сорбона. Универзитет Париз Декарт такоше користи зграду Сорбоне. У згради се налазе и Национална школа дес Шарт, Школа практичних виших студија, Француски цивилизацијски курс на Сорбони и Сорбонска библиотека.

Сорбонска капела је класификована као француски историјски споменик 1887. године. Амфитеатар (Велики амфитеатар) и читав комплекс зграда (фасаде и кровови) постали су споменици 1975. године.[9]

Спор око имена Сорбоне[уреди | уреди извор]

Након догађаја из маја 1968. године, француско високо образовање је реорганизовано законом Форе од 12. новембра 1968.[10][11][12] Неки од 13 аутономних универзитета створених након распада Универзитета у Паризу су наставили да одржавају рад у згради Сорбоне и одлучили да реч Сорбона задрже у њиховим именима: Универзитет у Паризу 1 (Пантеон-Сорбона), Универзитет у Паризу 3 (Нова Сорбона) и Универзитета у Паризу 4 (Париз-Сорбона). Још један универзитет одржава рад у згради, али је одлучио да напусти име: Универзитет у Паризу [Спајање Универзитета у Паризу 5 (Парис Декарт) и Универзитет у Паризу 7 (Парис Дидро)].[13]

Две додатне институције вишег образовања такође су остале активне у историјској згради Сорбоне: Национална школа дес Шарт и Школа практичних виших студија.[13] Штавише, Универзитет у Паризу 2 (Пантеон-Аса), иако није смештен у згради Сорбоне, делује са локалитета Пантеон преко пута Кижа.[14]

Заједничко наслеђе и имање Универзитета у Паризу (укључујући зграду Сорбоне) нису подељени и уместо тога стављени су у надлежност заједничке администрације: Уреда Универитета у Паризу, чије се седиште такође налази у згради Сорбоне.[10]

Зграда у целини је заједничка имовина 13 наследника универзитета у Паризу, а монументални одељци се не посебно приписују ниједном универзитету (већ их сви деле): Сорбонска капела, двориште, Перистил и Велики амфитеатар.[13][15]

Неким деловима управљају поједаначни наследнички универзитети (мада су и даље заједничко добро). Сорбонска библиотека (Bibliothèque Interuniversitaire de la Sorbonne) је заједничка библиотека универзитета Пантеон-Сорбона, Нова Сорбона, Сорбонски Универзитет, Париз Декарт и Париз Дидро, а њом управља Пантеон-Сорбона.[16]

Учионице, библиотека и административне канцеларије приписују се универзитетима који одржавају рад у згради: Пантеон-Сорбона, Нова Сорбона, Сорбонски универзитет (који такође овде има своје седиште), Парик Декарт и Париз Дидро. Сви они такође раде у другим кампусима са успостављеним широм Париза.

Име и марка Сорбона[уреди | уреди извор]

Иако је то високо цењени бренд, Сорбонски универзитети нису регистровали своја имена као заштићене знакове све до 1990-их. Током наредних година они су успоставили партнерства, спајајући пројекте и повезане институције са именом Сорбона, што би понекад довело до сукоба око употребе и власништва над именом.

Међутим, прошло је скоро 30 година, а да нико од њих није регистровао своја имена као заштитни знак. Први који је то учинио био је Универзитет у Паризу 4 Париз-Сорбона, који је 1996. године заститио назив Université de Paris-Sorbonne, након чега је уследила регистрација ажурираних логотипа током следеће деценије.[17] Пратиле су га Нова Сорбона и Пантеон-Сорбона[17] 1999.[18] Године 2007, Парис 4 је такође заштитио брендом „La Sorbonne”. Године 2006, они су издали дозволу властима Абу Дабија да користе марку Сорбоне у читавом региону Блиског Истока; логотип „Сорбона Абу Даби” заштићен је 2007. године,[17] блокирајући друге Сорбонске универзитете од коришћења тог имена.[19] Ова последња иницијатива покренула је кризу са осталим универзитетима у Сорбони, приморавајући француске власти да интервенишу.[20]

Локалне владе Париза и регије Ил де Франс претили су да ће блокирати спајање Париза 2, Париза 4 и Париза 6, који су имали заштитни знак марке „Université de la Sorbonne”,[17] ако устрају у преузимању имена Сорбона за себе на рачун осталих универзитета у Сорбони.[21][22][23][24][25]

Касније је пројекат спајања напредовао само између универзитета Парис 4 и Парис 6,[26] али је био присиљен да преиспита назив Сорбонски универзитет. Компромис из 2010. године се састојао од додавања „с” на крају назива пројекта (будући спојени Универзитет је касније назван), што га је учинило Сорбонским Универзитетима.[10][17] У 2018. години пројекат је ефективно спојио некадашње универзитете у Паризу 4 и 6, узимајући назив „Сорбона-Универзитет” са цртицом или без ње.[27] У складу са конвенцијом о именовању и са бившом кризом из 2006. године у позадини, број у имену нестаје и пратеће име постаје Sorbonne Université, замењујући „Париз-Сорбона“ и „Пјер и Марија Кири”.

Ново име је тада Université Sorbonne Université или Université Sorbonne-Université,[27] мада је колоквијално и у већини комуникација, и у регистрованим заштитним знаковима[17] једноставно „Sorbonne Université“. Prvi „Univerzitet” u nazivu odnosi se na činjenicu da je Univerzitet - samo javne visokoškolske ustanove smeju da koriste taj izraz u Francuskoj[28] - a drugi „Univerzitet” potiče iz konvencije imenovanja dodavanjem imena nakon oznake broja grada. Trenutno je Univerzitet Sorbona jedini univerzitet Sorbone koji u svom imenu ne koristi broj.

Univerzitet u Parizu 2 (Panteon-Asa) registrovao zaštitni znak brenda „Univerzitet Sorbona-Asa” 2007. godine i „Sorbona-Asa” 2013. godine.[17] On nudi međunarodnu diplomu na svom Pravnom međunarodnom fakultetu Sorbona-Asa.[29]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sorbonne”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 30. 12. 2018. 
  2. ^ „Sorbonne definition and meaning | Collins English Dictionary”. Приступљено 30. 12. 2018. 
  3. ^ „La Sorbonne facts”. Paris Digest. 2019. Приступљено 2019-09-04. .
  4. ^ « Fondation Sorbonne au Moyen Age - Robert de Sorbon »
  5. ^ English Literature - William Henry Schofield. BiblioLife. 31. 1. 2009. Приступљено 2012-02-16. 
  6. ^ Hilde de Ridder-Symoens (16. 10. 2003). A History of the University in Europe: Volume 1, Universities in the Middle Ages. Cambridge University Press. ISBN 9780521541138. excerpt
  7. ^ Murray, Stuart A. P.. The Library : An Illustrated History, Skyhorse Publishing, 2009, (Print) ISBN 9781602397064.
  8. ^ Lyons, M. (2011). Books: a living history. London: Thames & Hudson.
  9. ^ „Monuments historiques: Sorbonne (La)” (на језику: french). Merimee Database, French Ministry of Culture. 13. 10. 2015. 
  10. ^ а б в „Loi n°68-978 du 12 novembre 1968 DITE EDGAR FAURE D'ORIENTATION DE L'ENSEIGNEMENT SUPERIEUR”. Legifrance. Приступљено 2018-05-21. 
  11. ^ „Fac-similé JO du 09/10/1970, page 09367 – Legifrance”. www.legifrance.gouv.fr. 
  12. ^ „Décret n°70-1174 du 17 décembre 1970 portant érection en établissements publics à caractère scientifique et culturel d'universités et centres universités”. Legifrance. Приступљено 2018-05-21. 
  13. ^ а б в „The Sorbonne today – La Chancellerie des Universités de Paris – La Chancellerie des Universités de Paris”. www.sorbonne.fr. Архивирано из оригинала 25. 05. 2019. г. Приступљено 06. 11. 2020. 
  14. ^ „Implantations – Université Paris 2 Panthéon-Assas”. www.u-paris2.fr. 
  15. ^ „Ministry of Culture. Mérimée base: protected buildings with historical monument status.”. www.mediatheque-patrimoine.culture.gouv.fr.  Retrieved on 23 May 2018.
  16. ^ Idonea. „Organisation”. www.biu.sorbonne.fr. 
  17. ^ а б в г д ђ е „INPI – Service de recherche marques”. bases-marques.inpi.fr (на језику: french). 
  18. ^ „Le Blog Del Education: Nouve Lobs”. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. 
  19. ^ „Comment la Sorbonne a bradé son nom au Moyen-Orient”. nouvelobs.com (на језику: french). 
  20. ^ „La Sorbonne, marque déposée ?”. Libération. 
  21. ^ Jacqué, Philippe (6 April 2011). "Valérie Pécresse, « mère fouettard » des présidents d’université parisienne." Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2019) Blogs at LeMonde.fr. Retrieved 10 March 2019.
  22. ^ „Pour rénover l’enseignement supérieur parisien” (PDF). Ministère de l’Enseignement supérieur et de la Recherche (на језику: француски). 2010-02-10. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 07. 2011. г. Приступљено 06. 11. 2020. 
  23. ^ „Les facs s’arrachent la marque "Sorbonne"”. Libération (на језику: french). 
  24. ^ http://etudiant.aujourdhui.fr/etudiant/info/la-sorbonne-va-faire-des-petits.html
  25. ^ „Le Parisien: La Marque Sorbonne va Etre Partagee” (на језику: french). 
  26. ^ „L'association Sorbonne Université en quelques dates”. www.sorbonne-universites.fr. Архивирано из оригинала 17. 07. 2020. г. Приступљено 06. 11. 2020. 
  27. ^ а б „Décret n° 2017-596 du 21 avril 2017 portant création de l'université Sorbonne Université – Legifrance”. www.legifrance.gouv.fr (на језику: french). 
  28. ^ „Descripteur : ETABLISSEMENT PUBLIC A CARACTERE SCIENTIFIQUE, CULTUREL ET PROFESSIONNEL (EPSCP) – Legifrance”. www.legifrance.gouv.fr. Архивирано из оригинала 09. 07. 2018. г. Приступљено 06. 11. 2020. 
  29. ^ „Sorbonne Assas – International Law School – High-level LL.M. in International Business Law”. www.sorbonne-assas-ils.org. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Sorbona на Викимедијиној остави.
48° 50′ 55″ Н 2° 20′ 36″ Е / 48.84861° С; 2.34333° И / 48.84861; 2.34333
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sorbona_(zgrada)&oldid=26487332”