Спектроскопска нотација
Спектроскопска нотација пружа начин да се специфицирају атомска јонизациона стања, атомске орбитале и молекуларне орбитале.
Јонизациона стања[уреди | уреди извор]
Спектроскописти обично означавају спектар који произилази из јонизационог стања датог елемента симболом елемента праћеног римским бројем. Број I се користи за спектралне линије повезане са неутралним елементом, II за оне из првог јонизационог стања, III за оне из другог јонизационог стања и тако даље.[1] На пример, „Хе И” означава линије неутралног хелијума, а „Ц ИВ” означава линије које произилазе из трећег јоназиционог стања, C3+, угљеника. Ова нотација се користи на пример за преузимање података из НИСТ базе података атомских спектара.[2]
Атомске и молекуларне орбитале[уреди | уреди извор]
Пре него што су атомске орбитале схваћене, спектроскописти су открили различите карактеристичне серије спектралних линија у атомским спектрима, које су идентификовали словима. Ова слова су касније повезана са азимуталним квантним бројем, ℓ. Слова „с”, „п”, „д” и „ф” за прве четири вредности ℓ су изабрана да буду прва слова особина спектралне серије уочене у алкалним металима. Остала слова за следеће вредности ℓ додељена су абецедним редом, изостављајући слово „ј“[3][4][5] јер неки језици не разликују слова „и“ и „ј“:[6][7]
слово име ℓ с схарп 0 п принципал 1 д диффусе 2 ф фундаментал 3 г 4 х 5 и 6 к 7 л 8 м 9 н 10 о 11 q 12 р 13 т 14 у 15 в 16 ... ...
Ова нотација се користи за спецификацију електронске конфигурације и за креирање терминског симбола за стања електрона у атому са више електрона. Када се пише термински симбол, горња схема за орбитални квантни број једног електрона се примењује на укупан орбитални угаони момент повезан са стањем електрона.[5]
Молекуларна спектроскопска нотација[уреди | уреди извор]
Спектроскопска нотација молекула користи грчка слова за представљање модула орбиталног угаоног момента дуж међунуклеарне осе. Квантни број који представља овај угаони момент је Λ.
- Λ = 0, 1, 2, 3, ...
- Симболи: Σ, Π, Δ, Φ
За Σ стања, један означава да ли постоји рефлексија у равни која садржи језгра (симетрична), користећи + изнад. Знак − се користи да означи да не постоји.
За хомонуклеарне двоатомске молекуле, индекс г или у означава постојање центра симетрије (или центра инверзије) и указује на симетрију вибронске таласне функције у односу на операцију инверзије групе тачака и. Вибронска стања која су симетрична у односу на и означавају се г за гераде (немачки за „парно”), а несиметрична стања се означавају у за унгераде (немачки за „непарно”).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ п. 92, Гуиде то тхе Сун, Кеннетх Ј. Х. Пхиллипс, Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс, 1992. ISBN 0-521-39788-X.
- ^ НИСТ Атомиц Спецтрум Датабасе
- ^ §12-7, Ан Интродуцтион то Qуантум Пхyсицс, Антхонy Пхилип Френцх анд Едwин Флориман Таyлор, ЦРЦ Пресс, 1979. ISBN 0-7487-4078-3.
- ^ §7.12, Stellar Atmospheres, Jeremy B. Tatum, online book. Accessed on line September 19, 2007.
- ^ а б Spectroscopic notation, web page at http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/, аццессед он лине Септембер 19, 2007.
- ^ [1] П.Аткинс ет ал. Qуанта, Маттер, анд Цханге: А Молецулар Аппроацх то Пхyсицал Цхемистрy (Оxфорд Университy Пресс) п.106
- ^ W.C. Мартин анд W.L. Wиесе (2002), Атомиц, Молецулар, анд Оптицал Пхyсицс Хандбоок (версион 2.2). [Онлине] Аваилабле: https://www.nist.gov/pml/atomic-spectroscopy-compendium-basic-ideas-notation-data-and-formulas/atomic-spectroscopy-11 [2021, Маy 12]. Натионал Институте оф Стандардс анд Тецхнологy, Гаитхерсбург, MD.