Станислав Теофилович Шацки
Станислав Теофилович Шацки | |
|---|---|
| Датум рођења | 1878. |
| Место рођења | Воронино |
| Датум смрти | 1934. |
| Место смрти | Москва |
Станислав Теофилович Шацки (1878-1934) је заслужни совјетски теоретичар и практичар педагошке науке. Дао је велики допринос развоју идеја социјалног васпитања и стварању експерименталних школско-васпитних установа. У тим установама провераване су идеје о уценичком самоуправљању, о васпитању и организацији живота деце и о лидерству у ученичком колективу. Првих година био је присталица теорије слободног васпитања, затим је био више наклоњен Дјују. После 1917. стао је у ред марксиста. Од 1919. руководи Првом огледном станицом за народно образовање , која је била узор другим школама. Познатији је по свом практичном педагошком раду.[1] Насилничко преузимање власти од стране бољшевика оштро је осудио Сверуски учитељски савез, који је (од децембра 1917. до марта 1918. године), одржао генерални штрајк на челу са Шацким. Али у жељи да служи своме народу, почео је да сарађује са Наркомпросом, дајући допринос не само педагошкој пракси већ и педагошкој теорији.
Педагошки погледи[уреди | уреди извор]
Анализирајући различите утицаје на васпитни процесс, Шацки је дошао до сазнања да на развој детета не утичу генетски фактори, већ социјално-економска средина. Сматрао је да се до великих открића, у процесу васпитања, не може доћи без искуства и експерименталних истразивања. Залаже се да се код деце формира умешност уједињења снаге за постизање заједничких циљева, што значи одговорност према социјалној средини I истовремено удео личне индивидуалне особине. Школи је давао основну улогу у васпитном раду са децом, тврдио је да она мора да буде најуже повезана са животом и да буде центар васпитног утицаја средине. У пракси и у својим педагошким делима популарисао је идеју друштвено-корисног рада. За Шацког су самосталност и стваралаштво код деце два најважнија фактора у процесу васпитањаи учења. По њему, циљ образовања није сакупљање чињеница већ развој мишљења. [2]
