Пређи на садржај

Стоматолошки ласер

С Википедије, слободне енциклопедије

Стоматолошки ласер је посебна врста апарата наменски произведена за примену у оралној хирургији и/или стоматологији.

Историја

[уреди | уреди извор]

На глобалном нивоу, употреба ласера у стоматологији је први пут одобрена почетком деведесетих година 20. века, да би њихова примена на тврдим ткивима као што су зуби или кост доње вилице (мандибуле) у оралној хирургији употребну дозволу добила 1996. године.[1] Од тада у употреби је неколико врста стоматолошких ласера са различитим таласним дужинама, што омогућава њихову бољу и селективнију примену у различитим областима.[1]

Врсте ласера у стоматологији

[уреди | уреди извор]

Уобичајени ласери који се данас користе у различитим областима клиничке стоматологије су — аргон, КТП, ХеНе, диодни, Нд: ИАГ, ЕрЦр: ИСГГ, Ер: ИАГ и ЦО2 ласери. Међу њима су и Хе-Не ласер и диодни ласер (632 нм) са малом снагом, који се примењују за фотодетекцију и фотодинамичку терапију (ПДТ).

Подручја примене наведених ласера углавном углавном укључују ове области:

  • пародонтологију,
  • ендодонцију,
  • лечење тврдих ткива,
  • хирургију меких ткива и
  • естетску стоматологију.

Уобичајене врсте стоматолошких медицинских ласера ​​и њихове главне индикације

[уреди | уреди извор]
Област медицине Врста ласера Главне индикације
Стоматологија Аргон, КТП, ХеНе, диоде, Нд : YАГ, ЕрЦр : YСГГ, Ер : YАГ, ЦО2
  • Парадонтозе
  • Инфицирани коренски канали
  • Каријес
  • Припрема кавитета
  • Операција меког ткива
  • Избељивање зуба

Ласер у парадонтологији

[уреди | уреди извор]

Пародонтне болести су међу најчешћим заразним болестима, код 75% људи у доби од 35 до 44 и 95% популације старије од 65 година погођени. [2] Већина патогених бактерија у усној шупљини су као комплексни агрегати (биофилми) на површинама зуби (познати као зубни плакови). Акумулација ових бактеријске биофилме на површини зуба изнад нивоа гингивна маргина узрокује прогресивно отапање глеђи и дентина који лежи испод ње, и индукује каријес. Третмани тако створене каријесне лезије укључују елиминацију инфицираног дентина бушењем и рестаурацијом зуба пуњењем разним материјалима. Међутим, уместо уклањања инфективних микроорганизама бушењем, привлачнији алтернативни приступ је убијање бактерија ин ситу.

Скорашња истраживања су показала да су бактерије присутне у зубним плаковима и каријес је подложан смртоносној фотосензибилизацији фотосензибилизатором уз помоћ ласера.[3][4][5][6][7] То би помогло не само да се спречи зубни каријес, веч и да елиминише заражени дентин.

Пародонтитис је хронична упала десни изазвамна кумулације бактеријских биофилмова на површини корена зуба испод ниво маргине десни (субгингивна плака). Бактеријски биофилм изазива разарање пародонтног лигамента и ствара џеп између зуба и десни (пародонтни џеп), што доводи до отпуштања и евентуалног губитка зуба. Физичко уклањање субгингивних биофилма у комбинацији са топикална примена антимикробних средстава на пародонт џеп је конвенционална терапија. Међутим, тешко је одржавају терапеутске концентрације антимикробних агенаса због разблаживања пљувачке и гингивалне цревицуларне течности. Фотодинамичка терапија (ПДТ) је изводљива, пошто се фотосензибилизатор може директно применити у пародонтни џеп зрачењем кроз танко гингивално ткиво или преко постављеног оптичког влакна у џеп. Бројне студије су показале да фотодинамичка терапија може ефикасно убија периодонтопатогене бактерије[8][9][10][11][12]

Ласер у лечењу инфицираних коренских канала

[уреди | уреди извор]

У случају инфицираног система кориенских канала, рутински ондодонтски третман је да механички увећају канале након чега следи примена антибиотика и пуњење захваћеног простора. Међутим, комплексна анатомија коренских канала отежава или практично онемогућава рутинске поступке да се потпуно уклони бактерија. У овим условима фотодинамичка терапија може понудити алтернативу за дезинфекцију и стерилизацију канала услед лаког приступа фотосензибилизатора и светлости. Свеукупно, предности фотодинамичке терапије у односу на конвенционалне антимикробне агенсе су:

  • (а) бржи процес убијања бактерија (секунде до минуте),
  • (б) може се поновити без изазивања резистенцију на лекове и
  • (ц) спаринг околна ткива.

Аргон за ексцитирање хидроксиапатита користе диодни ласери мале снаге и бактеријски нуспроизводи за детекцију флуоресценције и квантификацију почетних оклузалних и каријесних лезија зуба у јамама и пукотинама. Ова техника флуоресценције има већу осетљивост од конвенционалних визуелних и тактилних метода.[13][14]

Лечење каријеса и припрема кавитета

[уреди | уреди извор]

Пошто код излагање ласером не постоји ризик од јонизовања зрачења, то омогућава његову честу употребу за обраду зубих лезије[15] [16] Као најбоља метода показала се комбинација два система у једном уређају — система за детекцију флуоресценције са терапеутским ласером, што омогућава истовремено дијагнозу и лечење стоматолошких обољења.

Ласери типа — ЕрЦр: ИСГГ и Ер: ИАГ ласери, који раде на таласним дужинама од 2.780 нм и 2.940 нм користе се за третман чврстих зубних ткива, укључујући уклањање каријеса и припрему шупљине (кавитета) зуба за пињење, без значајних термичких ефеката, колатералних оштећења структуре зуба и нелагодности за пацијента.[17][18][19] То је зато што нормална зубна глеђ садржи довољно воде, а ове таласне дужине ласера ​​базиране су на апсорпцији воде, тако да могу постићи ефективну аблацију на температурама знатно испод тачке топљења и испаравања глеђи.[20] На пример, највише Неугодна компонента у стоматолошком третману је вероватно бушилица. Како Ер: ИАГ и ЦрЕр: ИСГГ ласери могу бушити у глеђи и дентину, они могу заменити зубну бушилицу са минималним болом и без буке или вибрација.

Иако се карбон диоксидни ласерерски зрак такође јако апсорбује у чврстим зубним ткивима, он није погодан за бушење и сечење глеђи и дентина јер његова дубља термална апсорпција може оштетити зубну пулпу.

Ласер у оралној хирургији

[уреди | уреди извор]

Бројни хируршки захвати на меким ткивима могу бити изведени се са ласерима укључујући:

  • гингивектомију и гингивопластику,
  • уклањање пигментације гингиве,
  • френектомију,
  • вестибулопластику,
  • уклањање афта,
  • ексцизију тумора, итд.

Аргон, КТП, Нд: ИАГ, ЕрЦр: ИСГГ и Ер: ИАГ ласери се обично користе за мање операције меког ткива, док су ЦО2 ласери погодни за веће интервенције у меком ткиву,[21][22][23]због ефикасна апсорпција многих уобичајених денталних ласера воде и хемоглобина у оралним ткивима.[21][22][23]

Главне предности ласерске операције меког ткива су смањено крварење и мањи болови.

Ласер у естетској стоматологији

[уреди | уреди извор]

Ласери се такође могу користити за естетској стоматологији као што је нпр. избељивање зуба.

Диода (810–980 нм) и ЦО2 (10.600 нм) ласери се користе за индуковање фототермалног избељивања; док се аргони (514.5 нм) и КТП (532 нм) ласери користе за фотохемијско избељивање зуба због чињенице да се њихове таласне дужине добро уклапају са максималном апсорпцијом (510–540 нм) келатних једињења формираних између апатита, порфирина и тетрациклинских једињења.[24]

Безбедност у примени

[уреди | уреди извор]

Безбедна примена ласера подразумева добру обуеност особља за њихову примену и предузимање адекватних мера у заштити како пацијената тако и особља. А да би се обезбедила адекватна заштита неопходна је општа едукација о овим апаратима (ефикасност, сигурност) као и правилан избор индикација за њихову примену.

Сваки лекар би пре примене ласера морао знати:

  • основне карактеристике ласера,
  • мере заштите које би требало предузети приликом њихове употребе.

Америки национални стандард за безбедну употребу ласера је прописао и препоруЧио мере здравствене заштите (АНСИ 2136.3-1988)67 које је неопходно предузети приликом коришћења ласера.[25]

Важно је напоменути да је приликом коришћења ласера неопходно да и пацијент и терапеут имају одговарајуће заштитне наочаре. Заштита очију мора бити обезбеђена и код целокупног персонала у зони ласерског зрачења.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Леwис, Пх.D., Рицки (1. 1. 1995). „Ласерс ин Дентистрy”. ФДА Цонсумер Магазине. Архивирано из оригинала 13. 7. 2007. г. Приступљено 13. 2. 2019. 
  2. ^ Бурт Б А анд Еклунд С А 1999 Дентистрy, Дентал Працтице, анд тхе Цоммунитy (Пхиладелпхиа: W Б Саундерс Цо.)
  3. ^ Wилсон M, Добсон Ј анд Харвеy W 1992 Сенситисатион оф орал бацтериа то киллинг бy лоw-поwер ласер радиатион Цурр. Мицробиол. 25 77
  4. ^ Бурнс Т, Wилсон M анд Пеарсон Г Ј 1993 Сенситисатион оф цариогениц бацтериа то киллинг бy лигхт фром а хелиум/неон ласер Ј. Мед. Мицробиол. 38 401
  5. ^ Бурнс Т, Wилсон M анд Пеарсон Г Ј 1994 Киллинг оф вариогениц бацтериа бy лигхт фром а галлиум арсениде диоде ласер Ј. Дент. 22 273
  6. ^ Wилсон M, Бурнс Т, Праттен Ј анд Пеарсон Г Ј 1995 Бацтериа ин супрагингивал плаqуе самплес цан бе киллед бy лоw-поwер ласер лигхт ин тхе пресенце оф а пхотосенситисер Ј. Аппл. Бацтериол. 78 569
  7. ^ Wоод С ет ал 1999 Ан ин витро студy оф тхе усе оф пхотодyнамиц тхерапy фор тхе треатмент оф натурал орал плаqуе биофилм формед ин виво Ј. Пхотоцхем. Пхотобиол. Б 50 1
  8. ^ .Wилсон M 1993 Пхотолyсис оф орал бацтериа анд итс потентиал усе ин тхе треатмент оф цариес анд периодонтал дисеасе: а ревиеw Ј. Аппл. Бацтериол. 75 299
  9. ^ Wилсон M, Добсон Ј анд Саркар С 1993 Летхал пхотосенситизатион оф орал анаеробиц бацтериа Орал Мицробиол. Иммунол. 8 182
  10. ^ Саркар С анд Wилсон M 1993 Летхал пхотосенситисатион оф бацтериа ин субгингивал плаqуе самплес фром патиентс wитх цхрониц периодонтитис Ј. Периодонт. Рес. 28 204
  11. ^ Ровалди C Р ет ал 2000 Пхотоацтиве порпхyрин деривативе wитх броад-спецтрум ацтивитy агаинст орал патхогенс ин витро Антимицроб. Агентс Цхемотхер. 44 3364
  12. ^ Wилсон M, Саркар С анд Булман Ј 1994 Еффецт оф блоод он тхе летхал пхотосенситисатион оф бацтериа ин субгингивал плаqуе фром патиентс wитх цхрониц периодонтитис Ласерс Мед. Сци. 8 297
  13. ^ Ангмар-Мåнссон Б, ал-Кхатееб С анд Транаеус С 1996 Мониторинг тхе цариес процесс. Оптицал метходс фор цлиницал диагносис анд qуантифицатион оф енамел цариес Еур. Ј. Орал Сци. 104 480
  14. ^ Ал-Кхатееб С ет ал 1998 А лонгитудинал ласер флуоресценце студy оф wхите спот лесионс ин ортходонтиц патиентс Ам. Ј. Ортход. Дентофациал. Ортхоп. 113 595
  15. ^ .Ангмар-Мåнссон Б, ал-Кхатееб С анд Транаеус С 1996 Мониторинг тхе цариес процесс. Оптицал метходс фор цлиницал диагносис анд qуантифицатион оф енамел цариес Еур. Ј. Орал Сци. 104 480
  16. ^ Ал-Кхатееб С ет ал 1998 А лонгитудинал ласер флуоресценце студy оф wхите спот лесионс ин ортходонтиц патиентс Ам. Ј. Ортход. Дентофациал. Ортхоп. 113 595
  17. ^ Хибст Р анд Келлер У 1989 Еxпериментал студиес оф тхе апплицатион оф тхе Ер : YАГ ласер он дентал хард субстанцес: I. Меасуремент оф тхе аблатион рате Ласерс Сург. Мед. 9 338
  18. ^ Хибст Р анд Келлер У 1989 Еxпериментал студиес оф тхе апплицатион оф тхе Ер : YАГ ласер он дентал хард субстанцес: II. Лигхт мицросцопиц анд СЕМ инвестигатионс Ласерс Сург. Мед. 9 327
  19. ^ Wалсх Ј Т, Флотте Т Ј анд Деутсцх Т Е 1989 Ер : YАГ ласер аблатион оф тиссуе: еффецт оф пулсе дуратион анд тиссуе тyпе он тхермал дамаге Ласерс Сург. Мед. 9 314
  20. ^ Хибст Р анд Келлер У 1989 Еxпериментал студиес оф тхе апплицатион оф тхе Ер : YАГ ласер он дентал хард субстанцес: I. Меасуремент оф тхе аблатион рате Ласерс Сург. Мед. 9 338
  21. ^ а б Wалсх L Ј 1992 Софт тиссуе манагемент ин периодонтицс усинг а царбон диоxиде сургицал ласер, Периодонтологy 13. п. 13
  22. ^ а б Wалсх L Ј 1992 Тхе усе оф ласерс ин имплантологy: ан овервиеw Ј. Орал Имплантол. 18 335
  23. ^ а б Wалсх L Ј 1996 Тхе цлиницал цхалленге оф ласер усе ин периодонтицс Периодонтологy 17 66
  24. ^ Лин L C, Питтс D L анд Бургесс L W 1988 Ан инвестигатион инто тхе феасибилитy оф пхотоблеацхинг тетрацyцлине-стаинед теетх Ј. Ендодонт. 14 293
  25. ^ АНСИ 2136.3-1988 - 67

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stomatološki_laser&oldid=27448317”