Субталарни зглоб

С Википедије, слободне енциклопедије
Субталарни зглоб
Субталарни зглоб
Лигаментс оф тхе медиал аспецт оф тхе фоот.
Детаљи
ЛатинскиАртицулатио субталарис,
артицулатио талоцалцанеа
Показатељи
Грејова анатомијап.352
ТАА03.6.10.101
ФМА35198
Анатомска терминологија

Субталарни зглоб, доњи ножни зглоб или талокалканеални зглоб (лат. артицулатио субталарис или артицулатио талоцалцанеа) је анатомска структура локомоторног апарата доњег уда која у јединствену целину спаја зглобне површине две кости стопала глежањску кост (талус) и петну кост (цалцанеус), две најоптерећеније кости у стопалу.[1][2][3][4][5][1][6]

У овом зглобу се изводе покрети инверзије (увртања) и еверзије (извртања). Иако су у овом зглобу покрети релативно мали, он је од изузетног значаја за нормалну динамику хода, нарочито по неравном терену. Зглоб је стабилан захваљујући чврстим лигаментима мишичима потколенице и стопала.[7][8][9][10][11][12][13][11][12][14]

Анатомија[уреди | уреди извор]

У анатомском смислу субталарни зглоб у јединствену целину спаја зглобне површине две кости стопала глежањску кост (талус) и петну кост (цалцанеус), које су споља заштичене зглобном капсулом и механички ојачане талокруралним лигаментима.

Зглобне површине[уреди | уреди извор]

Субталарне зглобне површине су овалне, са великом косом осовином окренутом према напред, бочно и према доле. Прекривене су слојем хијалинске хрскавице. Петна површина је конвексна и има облик пуног цилиндричног сегмента, а таларна површина је конкавна, у облику шупљег цилиндра. Ове зглобне површине чине приближно елипсоидни или трохоидни спој.

Зглобна капсула[уреди | уреди извор]

Зглобна капсула је уметнута на периферији два зглобна са предње стране и састоји се од влакнастог слоја. Синовијални простор сужава унутрашња површина зглобне капсуле, која формира дно синовијалне вреће са њене задње стране. Синовијални простор често не комуницира са околним зглобовима; или понекад комуницира са талокруралним зглобом.[7][8][9][10][13][11][12]

Лигаменти[уреди | уреди извор]

Бочни талокалканеални лигамент

Бочни талокалканеални лигамент (лат лигаментум талоцалцанеум латерале) или бочни калканео-астрагалоидни лигамент један је од четири лигамент у статаву субталарног зглоба или доњег зглоба глежња. Чини га крата и јак сноп колагених влакана, која пролазе са бочне површине талуса, одмах испод његовог фибуларног дела и завршавају се на бочној површини петне кости или калканеуса.[15][7][8][9][10]

Унутрашњии талокалканеални лигамент (Лигаментум талоцалцанеум медиале)
Задњи талокалканеални лигамент (Лигаментум талоцалцанеум постериус)
Интеросеални талокалканеални лигамент (Лигаментум талоцалцанеум интероссеум)

Биомеханика зглоба[уреди | уреди извор]

Талус повезује тибију и фибулу са стопалом, иако се ниједан мишић не припаја за талус. Плантарна флексија и дорзална флексија у овом зглобу се јављају око медиолатералне осе која пролази кроз зглоб. Обим покретљивости за плантарну и дорзалну флексију је око 50 односно 20°.

Талус се зглобљава са калканеусом на три стране, напред, назад и медијално, где конвексна површина талуса належе на конкавну површину калканеуса. Субталарни зглоб подржава пет кратких и јаких лигамената који су отпорни на тешка оптерећења приликом покретања доњег екстремитета. Лигаменти који подржавају талус ограничавају покрете у калканеусу.

Због тога што је осовина субталарног зглоба коса у сагиталној, фронталној и трансверзалној равни стопала, могу се вршити покрети у три равни (познати под називом пронација и супинација).

Пронација

Пронација која се одвија у отвореној ланчаној реакцији система са стопалом на земљи, састоји се од калканеалне еверзије, абдукције и дорзифлексије.[16] Еверзија је покрет у фронталној равни у којој се латерална ивица стопала помера према надколеници без оптерећења или се нога помера дуж стопала уз оптерећење. Покрет у трансверзалној равни је абдукција. Дешава се са спољашњом ротацијом стопала и латералним покретом калканеуса у позицији без оптерећења, или у унутрашњој ротацији ноге без укључивања калканеуса и медијалном померању талуса без оптерећења. Покрет у сагиталној равни или дорзална флексија дешава се када се калканеус помера горе према талусу у позицији без оптерећења.

Супинација

Супинација је супротна пронацији, са калканеалном инверзијом аддукцијом, и плантарном флексијом у позицији без оптерећења.[17] Примарна функција субталарног зглоба је да абсорбује ротацију доњег уда током фазе хода.

Апсорпција шока

Секундарна функција субталарног зглоба је абсорпција шока. Ово такође може бити остварено пронацијом. Субталарни покрети такође дозвољавају тибији да се ротира пут унутра брже него фемур, олакшавајући откључавање у зглобу колена.

Инверзија и еверзија

Субталарни зглоб је одговоран за инверзију и еверзију стопала. Отприлике око 50% инверзије уствари потиче од субталарног зглоба.[18] Оса покретљивости субталарног зглоба је отприлике 45° у хоризонталној и 20° у медијалној до средњој сагиталној равни.[19] Ова оса која се помера приликом покрета у субталарном зглобу, омогућује субталарном зглобу да изводи покрет у три равни „што се пореди са бродом на мору.”[20] Овај покрет у три равни је или пронацја или супинација и варира у зависности од тога да ли је зглоб под оптерећењем или не.[21]

Нормално, код људи, однос између инверзије и еверзије износи 2:3 до 1:3, што је отприлике 20° инверзије и 10° еверзије.[22] За нормалан ход, неопходно је минимално 4-6° еверзије и 8-12 степени инверзије.[23]

Патологија[уреди | уреди извор]

Равно стопало

Равно стопало, које се код одраслих јавља у 20% популације, представља инсуфицијенцију или губитак медијалног уздужног лука стопала. Оно може бити последица хиперпронације или повећане еверзије субталарног зглоба. Цалцанеус се налази у позицији валгуса и спољашње ротације у односу на талус.

Субталарни зглоб је оријентисан косо у односу на осовину скочног зглоба (20° – 57°). Глава талуса је подржана предњим наставком калканеуса приликом еверзије стопала калканеус више не подржава главу талуса, која се помера медијално и плантарно, пада у медијални део стопала што проузрокује да уздужни унутрашњи лук стопала буде мање изражен.

Код равног стопала осовина субталарног зглоба је више хоризонтална што омогућава већи обим инверзије и еверзије стопала, а мањи унутрашње и спољашње ротације.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мооре, Кеитх L.; Даллеy, Артхур Ф.; Агур, А. M. Р. (2013). „Лоwер Лимб”. Цлиницаллy Ориентед Анатомy (7тх изд.). Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 978-1-4511-1945-9. 
  2. ^ WебМД (2009). „анкле”. Wебстер'с Неw Wорлд Медицал Дицтионарy (3рд изд.). Хоугхтон Миффлин Харцоурт. стр. 22. ИСБН 978-0-544-18897-6. 
  3. ^ Милнер, Брент К. (1999). „Мусцулоскелетал Имагинг”. Ур.: Гаy, Спенцер Б.; Wоодцоцк, Рицхард Ј. Радиологy Рецалл. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 978-0-683-30663-7. 
  4. ^ Wиллиамс, D. С. Блаисе; Таунтон, Јацк (2007). „Фоот, анкле анд лоwер лег”. Ур.: Колт, Грегорy С.; Снyдер-Мацклер, Лyнн. Пхyсицал Тхерапиес ин Спорт анд Еxерцисе. Елсевиер Хеалтх Сциенцес. ИСБН 978-0-443-10351-3. 
  5. ^ дел Цастилло, Јорге (2012). „Фоот анд Анкле Ињуриес”. Ур.: Адамс, Јамес Г. Емергенцy Медицине. Елсевиер Хеалтх Сциенцес. ИСБН 978-1-4557-3394-1. 
  6. ^ Граy, Хенрy (1918). „Талоцрурал Артицулатион ор Анкле-јоинт”. Анатомy оф тхе Хуман Бодy. 
  7. ^ а б в Вицтор Папилиан. Анатомиа омулуи. Волумул I – Апаратул лоцомотор. Едиțиа а XI-а, ревизуитă интеграл де проф. унив. др. Ион Албу. Едитура АЛЛ, 2006
  8. ^ а б в З. Иагнов, Е. Репциуц, I. Г. Руссу. Анатомиа омулуи. Апаратул лоцомотор. Едитура Медицалă. Буцуреșти. 1962
  9. ^ а б в Виорел Ранга. Анатомиа омулуи, вол. 2 - Мембреле. Едитура: ЦЕРМА. 2002
  10. ^ а б в Михаил Șтефанеț. Анатомиа омулуи. Волумул I. Цхиșинăу, Центрул Едиториал-Полиграфиц Медицина, 2007
  11. ^ а б в Сусан Стандринг. Граy'с Анатомy: Тхе Анатомицал Басис оф Цлиницал Працтице, Еxперт Цонсулт - Онлине анд Принт, 40тх Едитион. Публисхер: Цхурцхилл Ливингстоне, 2008
  12. ^ а б в L. Тестут. Траитé д'анатомие хумаине. Томе премиер. Остéологие – Артхрологие – Мyологие. Парис, 1899.
  13. ^ а б Пиерре Камина. Анатомие цлиниqуе. 4е éдитион. Томе 1, Анатомие гéнéрале, мембрес. Малоине, Парис 2009
  14. ^ Артицулатион субталаире. Дицтионнаире мéдицал де л'Ацадéмие де Мéдецине
  15. ^ Лигамент тало-цалцанéен латéрал. Дицтионнаире мéдицал де л'Ацадéмие де Мéдецине
  16. ^ Сцотт СХ, Wинтер ДА. Талоцрурал анд талоцалцанеал јоинт кинематицс анд кинетицс дуринг тхе станце пхасе оф wалкинг. Ј Биомецх. 1991;24(8):734-52.
  17. ^ МцПоил Т, Броцато РС. Тхе фоот анд анкле: биомецханицал евалуатион анд треатмент. Ин: Гоулд ЈА, Давиес ГЈ, едиторс. Ортхопаедиц анд спортс пхyсицал тхерапy. Ст. Лоуис: Мосбy. 1985. п. 313-41.
  18. ^ Степхенс MM, Саммарцо ГЈ. Тхе стабилизинг роле оф тхе латерал лигамент цомплеx ароунд тхе анкле анд субталар јоинтс. Фоот Анкле. 1992 Мар-Апр;13(3):130-6.
  19. ^ Хицкс ЈХ. Мецханицс оф тхе фоот. Ј Анат. 1953;87:345-57.
  20. ^ Цлосе ЈР, Инман ВТ, Поор ПМ, Тодд ФН. Тхе фунцтион оф тхе субталар јоинт. Цлин Ортхоп Релат Рес. 1967 Јан-Феб;50:159-79.
  21. ^ Оатис ЦА. Биомецханицс оф тхе фоот анд анкле ундер статиц цондитионс. Пхyс Тхер. 1988 Дец;68(12):1815-21
  22. ^ Роот M, Ориен W, Wеед Ј. Цлиницал биомецханицс. Нормал анд абнормал фунцтион оф тхе фоот. Лос Ангелес: Цлиницал Биомецханицс Цорпоратион; 1977.
  23. ^ Суботницк СИ. Биомецханицс оф тхе субталар анд мидтарсал јоинтс. Ј Ам Подиатрy Ассоц.1975 Ауг;65(8):756-64.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Виладот А, Лорензо ЈЦ, Салазар Ј, Родрíгуез А. Тхе субталар јоинт: ембрyологy анд морпхологy. Фоот Анкле. 1984 Сеп-Оцт;5(2):54-66.
  • Јаy Хертел. Фунцтионал Анатомy, Патхомецханицс, анд Патхопхyсиологy оф Латерал Анкле Инстабилитy. Ј Атхл Траин. 2002 Оцт-Дец; 37(4): 364–375.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Subtalarni_zglob&oldid=25919965”