Тестирање употребљивости

Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу.
Када завршите са провером, допишете да након |проверено=.

Употребљивост је термин који означава колико лако се могу користити ствари које које су направљене. Те ствари могу да буду рачунарске апликације, аутомобили, алати, разни процеси, у ствари све у чему има интеракције између човека и неког објекта. Употребљивост је битна особина објеката које користимо, а омогућава нам да их лакше користимо а самим тим да нам и продуктивност и осећај задовољства буде већи. Да би производ имао већу употребљивист потребно је применити методе које могу измери употребљивост, као што је ен:Неедс аналyсис^[1] и проучити принципе које нам дају осећај ефикасности и елеганције производа.

Ако се фокусирамо на интеракцију човека и рачунара (ен:хуман-цомпутер интерацтион) и рачунарске науке (ен:цомпутер сциенце), употребљивост се фокусира на елеганцију и једноставност са којом је интеракција са апликацијом или wеб страницом креирана.

Примарни појам Употребљивости је да је производ дизајниран са аспекта психологије и физиологије корисника. Треба да задовољити следеће:

Ефикасан за коришћење, значи кориснику ће требати мање времена за одређени посао.
Лакши за учење, операције могу да се науче само на основу посматрања објекта.
Веће задовољство у раду

ИСО дефинише употребљивост као "Степен у коме производ може да се користи од стране корисника а да би се постигли одређени резултати са ефективношћу, ефикасношћу и задовољства у одређеном контексту употребе".

Тестирање употребљивости[уреди | уреди извор]

Тестирање употребљивости је пракса која може да нам покаже како прави корисници користе систем.^[2] Она се фокусира на мерење колико одређени производ може да задовољи одређене намене. Тестирање употребљивости је посматрање у контролисаним условима као добро корисници могу да користе производ. Корисник се препушта да самостално користи производ и током тог процеса посматрају се његове реакције и начин на који користи производ.

Методе тестирања[уреди | уреди извор]

Да би се реализовало тестирање потребно је припремити детаљан сценарио што сличнији реалном случају по коме ће корисници радити. Посматрачи ће бити присутни и пратити реакције корисника током коришћења призвода. Неколико инструмената за тестирање се може користити, као упутства за тестирање и папирни прототипови. Такође се могу користити и упитници које ће корисници попуњавати пре и после тестирања који се користе да би добили повратне информације од корисника о производу. Технике које се користе током теста укључују ен:тхинк алоуд протоцол, Цо-дисцоверy Леарнинг и ен:Еyе трацкинг.

Халлwаy[уреди | уреди извор]

Халлwаy тестирање је уобичајени метод. Уместо да се користи група обучених људи за тестирање само 5 до 6 насумично изабраних људи се користи за тест.^[3] Отуда и назив методе Халлwаy (ходник). Овај метод је ефикасан у раним стадијумима где неки проблеми могу да буду толико велики да обични корисници не могу да их превазиђу. У овој фази тестирање од стране дизајнера, развојних инжењера или људи укључених у пројекат није прихватљиво зато што су они већ упознати са решењима.

Даљинско[уреди | уреди извор]

Ситуација у којима су корисници у удаљеним локацијама и другим временским зонама захтева коришћење одређених алата да би се тестирање реализовало. Разликујемо синхроно и асинхроно тестирање. Код синхроног тестирања користе се видео конференције и алати попут WебЕx и Го-то-меетинг. Тестер и посматрач су у комуникацији док се тестирање одвија. Код асинхроног тестирања се користе алати који снимају сваки корисников клик, померај мишем, и време потребно за сваку акцију. Оваква начин тестирања дозвољава да се добијене информације сегментирају по демографски, психолошким или културолошким понашањима.

Преглед стручњака(Еxперт ревиеw)[уреди | уреди извор]

Као [то и само име говори у овом тестирању се користи корисник који је стручан у области којој припада производ а такође је пожељно да је и обучен за тестирање употребљивости. Хеуристицка процена је процена интерфејса од стране стручњака. Процењивачи мере употребљивост, ефикасност и ефективност засновану на 10 правила оригинално дефинисаних од Јакоб Ниелсен 1994. године.

Аутоматски преглед стручњака(Аутоматед еxперт ревиеw)[уреди | уреди извор]

Сличан је претходној методи али се уместо особе користе апликације намењене за тестирање. Овакви тестови нису детаљни као они које раде људи али се брзо заврсе и имају консистентне резултате.

АБ тестирање[уреди | уреди извор]

Користи се као експериментални приступ у развоју wеб апликација и маркетингу. Принцип је да се користи један дизајн а затим се он пореди са другом верзијом на којој су урађене одређене промене да би се побољшали одређени сегменти.

Колико људи треба да тестира?[уреди | уреди извор]

Током раних 60тих, Јакоб Ниелсен (ен:Јакоб Ниелсен), истразивач у ен:Сун Мицросyстемс је популариyовао концепт коришћења више малих тестова, уобичајено са пет тестера, у различитим фазама развојног процеса. Његов аргумент је био да уколико се примети да су две или три особе потпуно збуњене са првом страницом, мало се добија гледајуци више људи како се пати кроз исти погрешан дизајн. Ниелсен је касније објавио своје истраживање и смислио термин ен:хеуристиц евалуатион.Тврдњу "Пет корисника довољно" је касније описао и кроз математички модел ^[4] који приказује пропорцију неоткривених проблема У

$U=1-(1-p)^{n}$

где је п вероватноћа да један тестер уочи проблем а н је број предмета - сесија. Овај графикон приказује број постојећих проблема.

Додатне информације[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

А Працтицал Гуиде то Усабилитy Тестинг бy Јое Думас & Гиннy. Редисх (1993)
Хандбоок оф Усабилитy Тестинг бy Јеффреy Рубин (1994)
Усабилитy Енгинееринг бy Јакоб Ниелсен (1993)
Цост Јустифyинг Усабилитy бy Рандолпх Биас & Деборах Маyхеw (1994)
Тхе Псyцхологy оф Хуман Цомпутер Интерацтион Стуарт Цард, Тхомас Моран & Аллен Неwелл (1983)

Референце[уреди | уреди извор]

^ Карwоwски W, Соарес M M, Стантон, Н А. Хуман Фацторс анд Ергономицс ин Цонсумер Продуцт Десигн: Метходс анд Тецхниqуес (Хандбоок оф Хуман Фацторс ин Цонсумер Продуцт Десигн): Неедс Аналyсис: Ор, Хоw До Yоу Цаптуре, Репресент, анд Валидате Усер Реqуирементс ин а Формал Маннер/Нотатион бефоре Десигн”
^ Ниелсен, Ј. (1994). Усабилитy Енгинееринг, Ацадемиц Пресс Инц, п 165
^ „Усабилитy Тестинг wитх 5 Усерс (Јакоб Ниелсен'с Алертбоx)”. усеит.цом. 13. 3. 2000. Архивирано из оригинала 27. 04. 2010. г. Приступљено 04. 05. 2014. ; референцес Јакоб Ниелсен, Тхомас К. Ландауер (април 1993). „А матхематицал модел оф тхе финдинг оф усабилитy проблемс”. Процеедингс оф АЦМ ИНТЕРЦХИ'93 Цонференце (Амстердам, Тхе Нетхерландс, 24–29 Април 1993).
^ Вирзи, Р. А. (1992). „Рефининг тхе Тест Пхасе оф Усабилитy Евалуатион: Хоw Манy Субјецтс ис Еноугх?”. Хуман Фацторс. 34 (4): 457—468. дои:10.1177/001872089203400407.

[1] Карwоwски W, Соарес M M, Стантон, Н А. Хуман Фацторс анд Ергономицс ин Цонсумер Продуцт Десигн: Метходс анд Тецхниqуес (Хандбоок оф Хуман Фацторс ин Цонсумер Продуцт Десигн): Неедс Аналyсис: Ор, Хоw До Yоу Цаптуре, Репресент, анд Валидате Усер Реqуирементс ин а Формал Маннер/Нотатион бефоре Десигн”

[2] Ниелсен, Ј. (1994). Усабилитy Енгинееринг, Ацадемиц Пресс Инц, п 165

[useit-3] „Усабилитy Тестинг wитх 5 Усерс (Јакоб Ниелсен'с Алертбоx)”. усеит.цом. 13. 3. 2000. Архивирано из оригинала 27. 04. 2010. г. Приступљено 04. 05. 2014. ; референцес Јакоб Ниелсен, Тхомас К. Ландауер (април 1993). „А матхематицал модел оф тхе финдинг оф усабилитy проблемс”. Процеедингс оф АЦМ ИНТЕРЦХИ'93 Цонференце (Амстердам, Тхе Нетхерландс, 24–29 Април 1993).

[4] Вирзи, Р. А. (1992). „Рефининг тхе Тест Пхасе оф Усабилитy Евалуатион: Хоw Манy Субјецтс ис Еноугх?”. Хуман Фацторс. 34 (4): 457—468. дои:10.1177/001872089203400407.

[1]

[2]

[3]

[4]