Тхе Схадоw

С Википедије, слободне енциклопедије

The Shadow
Цртеж Џона Касадеја
Информације о публикацији
Издавач
Прво појављивање
НаправиоВолтер Б. Гибсон
Информације у причи
Алтер его
  • Кент Алард (штампа)
  • Ламонт Кранстон (радио, филм анд телевизија)
Значајни псеудоними
  • Ламонт Кранстон (штампа)
  • Хенри Арнауд (принт)
  • Исак Твамбли (принт)
  • Фриц послужитељ (принт)
СпособностиУ штампи, радиу, и филму:
  • Експертни детектив
  • Оштар стрелац, вешт у борби прса у прса
  • Мајстор прерушавања и прикривања

Само на радиу и филму:

  • Способност да учини себе скоро невидљивим за друге
  • Хипнотичке/телепатске способности менталног замагљивања за читање и мењање мисли и перцепције човека
  • Телекинеза ниског нивоа


The Shadow или Сенка је назив збирке серијализованих драма, првобитно романа жуте штампе током 1930-их, а потом у разним медијима. Његов насловни лик представљен је на радију, у дугогодишњој серији часописа у жутој штампи, у америчким стриповима, телевизији, серијама, видео играма и најмање пет играних филмова. Радио-драма је укључила епизоде које је објавио Орсон Велс.

Првобитно тајанствени приповедач радио емисије, Сенка[2] је 1931. године развијен у препознатљив књижевни лик писца Волтера Б. Гибсона.

The Shadow је дебитовао 31. јула 1930. као тајанствени приповедач радио програма Сат детективске приче, који је развијен како би се повећала продаја Стрит & Смитовог месечног пулпног часописа Детецтивске приче.[3] Када су слушаоци програма почели да траже на новинским штандовима примерке детективског часописа „The Shadow”, издавачка кућа је одлучила да формира часопис базиран на том лику, и ангажовали су Гибсона да креира концепт лика који ће одговарати имену и гласу, и да пише причу која ће садржити тај лик. Први број The Shadow Magazine појавио се у продаји 1. априла 1931. године.

Дана 26. септембра 1937. радио драма The Shadow, нова радио серија заснована на лику који је Гибсон креирао за новоформирани часопис, премијерно је изведена са причом „Спасавање куће смрти”, у којој је Сенка окарактерисан као особа која има „моћ замагљивања људских умова тако да га не могу видети”. У причама часописа, Сенки није била дата дословна способност да постане невидљив.

Увод из радио емисије The Shadow „Ко зна какво зло вреба у срцима људи? Сенка зна!” (енгл. Who knows what evil lurks in the hearts of men? The Shadow knows!), у којој је глас давао глумац Франк Ридик, стекао је статус америчког идиома. Ове речи би пратио је злобан смех и музичка тема, Камија Сен-Санса Le Rouet d'Omphale („Омфалов рулет”, компонована 1872). На крају сваке епизоде, Сенка би подсетио слушаоце да „коров злочина доноси горке плодове! Злочин се не исплати. Сенка зна!” (Неке ране епизоде користиле су алтернативну изјаву: „Како сте посејали зло, тако ћете и жети зло! Злочин се не иплати ... Сенка зна!“)

Историја публикације[уреди | уреди извор]

Порекло имена лика[уреди | уреди извор]

Да би повећали продају свог часописа Detective Story Magazine, издавачка кућа „Стрит & Смит публикације” је ангажовала Дејвида Крисмана, из рекламне агенције Ратрауф & Рајан, и писца-режисера Вилијама Свитса да адаптирају приче из часописа у радио-серију. Крисман и Свитс су сматрали да мистериозни приповедач са злурадним гласом треба да буде заступљен у будућој серији, и почели су да трагају за подесним именом. Један од њихових сценариста, Хари Енгман Чарлот, предложио је разне могућности, попут „Инспектора” или „Детектива”.[4] Чарлот је затим предложио идеално име за фантомског најављивача: „Сенка”.[4]

Почевши од 31. јула 1930. године,[1][5] „The Shadow” је било име које је носио мистериозни приповедач „Сата детективске приче”. Наратору је у почетку глас позајмљивао Џејмс Лакарто,[5] кога је након четири месеца заменио плодан глумачки лик Франк Ридик млађи. Епизоде су стваране полазећи од садржаја часописа Детективске приче, који је објављивало предузеће Стрит & Смит, „најстарији и највећи национални издавач пулп часописа”.[5] Мада се издавачка кућа надала да ће радио-емисије поспешити опадајућу продају магазина, резултат је био сасвим другачији. Слушаоци су злурадог најављивача сматрали много привлачнијим од неповезаних прича. Они су убрзо почели да траже од продаваца новина копије „детективског часописа Сенка”, иако он није постојао.[5]

Стваралаштво као особен књижевни лик[уреди | уреди извор]

Препознајући потражњу и брзо реагујући, менаџер циркулације Хенри Вилијам Ралстон из Стрит & Смита је наручио Волтера Б. Гибсона да почне да пише приче о „Сенци“. Користећи псеудоним Максвел Грант и тврдећи да су приче „из приватних анала Сенке“, како су му испричане, Гибсон је написао 282 од 325 прича у наредних 20 година: причу дужине романа два пута месечно (1. и 15). Прва произведена прича била је „Жива сенка“, објављена 1. априла 1931. године.[5]

Гибсонова карактеризација Сенке је поставила темеље за архетип суперхероја, укључујући стилизоване слике и наслове, помоћнике, суперзликовце и тајни идентитет. Одевен у црно, Сенка је деловао углавном по мраку као осветник у име правде, застрашујући криминалце у рањивост. Сам Гибсон је тврдио да су књижевне инспирације које је црпио биле Дракула Брема Стокера и „Кућа и мозак” Едварда Булвер-Литона.[4] Још једна могућа инспирација за Сенку је француски лик Јудекс; прва епизода оригиналног Јудекс филмског серијала објављена је у Сједињеним Државама као Тхе Мyстериоус Схадоw, а Јудексов костим је сличан костиму Сенке. Француски историчар стрипа Гзавије Фурније примећује и друге сличности са другом немом серијом, Тхе Схиелдинг Схадоw, чији је протагониста имао моћ невидљивости, и сматра да је Сенка мешавина између два лика. Током 1940-их, неки стрипови из сенке су у Француској преведени као Јудексове авантуре.[6]

Због великог труда који је уложен у писање два романа у пуној дужини сваког месеца, ангажовано је неколико гостујућих писаца да напишу повремене епизоде како би олакшали Гибсонов посао. Међу тим гостујућим писцима су били Лестер Дент, који је такође написао приче о Доку Севиџу, и Теодор Тинсли. Крајем 1940-их, писац мистериозних романа Брус Елиот (такође мађионичар) привремено је замењвао Гибсона као примарног аутора пулп серије.[7] Ричард Вормсер, читалац за Стрит & Смит, написао је две приче о Сенци.[8] За комплетну листу романа Стрит и Смита о Сенци, погледајте чланак списак прича о Сенки.

Нови почетак Белмонт књига[уреди | уреди извор]

Тхе Схадоw Магазине је престао да излази са издањем за лето 1949. године, али Валтер Б. Гибсон је написао три нове „званичне“ приче између 1963. и 1980. Прва је започела нову серију од девет романа с меким повезом на масовном тржишту у издању Белмонт Боокс-а. У овој серији, Сенки су дате психичке моћи, укључујући способност радио-лика да „замути умове људи“, тако да је он ефективно постао невидљив почевши од Повратка сенке под својим именом. Преосталих осам романа у овој серији, Тхе Схадоw Стрикес, Схадоw Беwаре, Црy Схадоw, Тхе Схадоw'с Ревенге, Марк оф Тхе Схадоw, Схадоw Го Мад, Нигхт оф Тхе Схадоw, и Тхе Схадоw, Дестинатион: Моон, написао је Денис Линдс, не Гибсон, под псеудонимом Максвел Грант.

Друга два Гибсонова дела су биле новеле „Загонетка о рубину из Рангуна“, објављене 1. јуна 1979. у Тхе Схадоw Сцрапбоок[9][10] и „Блацкмаил Баy“, објављен 1. фебруара 1980. у Тхе Дуенде Хисторy оф Тхе Схадоw Магазине.[11]

Књижевни наставци и нови почеци[уреди | уреди извор]

Сенка се вратио 2015. у ауторизованом роману Тхе Синистер Схадоw, делу серије Wилд Адвентурес оф Доц Саваге издавачке куће Алтус прес. Роман, који је написао Вил Мареј, користио је необјављени материјал који је 1932. године написао аутор Док Савиџ творац Лестер Дента и објављен је под псеудонимом Кенетх Робесон. Смештен у 1933. годину, прича детаљно описује сукоб између две иконе пулп часописа током таласа злочина изазваног убилачким кругом киднаповања и изнуде предвођеног мистериозним криминалним мозгом познатим као директор погреба.

Наставак, Емпире оф Доом, објављен је 2016. и дешава се седам година касније, 1940. Стари непријатељ Сенке, Шиван Кан, напада свог омраженог противника. Док Савиџ удружује снаге са Сенком како би победио Кана у роману Док Савиџ који је написао Вил Мареј, по концепту Лестера Дента.

Године 2020, Џејмс Патерсон Ентертајнмент и Конди Наст Ентертајнмент најавили су нову серију коју су написали Џејмс Патерсон и Брајан Ситс. Аранжман такође укључује потенцијалне екранизације ових романа.[12][13] Први роман, Тхе Схадоw, објављен 2021. године, служи као наставак са неким елементима научне фантастике, доводећи Ламонта Кренстона из 1937. у 2087. да се бори против Шивана Кана у футуристичком Њујорку.

Филмови[уреди | уреди извор]

Лик Сенке је адаптиран за кратке и регуларне филмове.

Кратки филмови о Сенци (1931–1932)[уреди | уреди извор]

Године 1931. и 1932. Брајан Фојева продукција је креирала,[14] а Универсал Пицтурес дистрибуирао[15] серију од шест кратких филмова базираних на популарном радио програму Сат детективске приче, који је приповедао Сенка. У кратким филмовима је био глас Френка Редика млађег, који је глумио Сенку у радијском програму.[16] Шест филмова су: А Бурглар то тхе Ресцуе (© 22. јул 1931), Траппед (© 21. септембар 1931), ЗСеалед Липс (© 30. октобар 1931), Хоусе оф Мyстерy (© 11. децембар 1931),[17] Тхе Ред Схадоw (© 12. јануар 1932) и Тхе Цирцус Схоw-Уп (© 27. јануар 1932).[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Хисторy оф Тхе Схадоw”. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2008. 
  2. ^ Стедман, Раyмонд Wиллиам (1977). Сериалс: Суспенсе анд Драма Бy ИнсталлментНеопходна слободна регистрација. Университy оф Оклахома Пресс. стр. 154. ИСБН 978-0806116952. „Тхе дефините артицле ин Тхе Схадоw'с наме wас алwаyс цапитализед ин тхе пулп адвентурес” 
  3. ^ „Тхе Схадоw: А Схорт Радио Хисторy”. Олд-тиме.цом. Приступљено 23. 3. 2008. 
  4. ^ а б в Антхонy Толлин. "Форесхадоwингс," Тхе Схадоw #5: Тхе Саламандерс анд Тхе Блацк Фалцон; Фебруарy 2007, Носталгиа Вентурес.
  5. ^ а б в г д Толлин, Антхонy (јун 2006). „Спотлигхт он Тхе Схадоw”. Тхе Схадоw #1: тхе Голден Вултуре анд Цриме Инсуред. Носталгиа Вентурес: 4—5. 
  6. ^ Xавиер Фоурниер, Супер-хéрос : уне хистоире франçаисе, Хугинн Мунинн, 2014, п. 70–73
  7. ^ „Тхе Схадоw ин Ревиеw”. Спацепортс.цом. Приступљено 2008-02-02. 
  8. ^ п.28 Wормсер, Рицхард & Скутцх, Ира Хоw то Бецоме а Цомплете Нон-Ентитy: А Мемоир 2006 иУниверсе
  9. ^ „Схадоw Сцрапбоок – Адвентуре Хоусе”. 
  10. ^ „Тхе Риддле оф тхе Рангоон Рубy” (ПДФ). 
  11. ^ „Блацкмаил Баy”. 
  12. ^ Салкоwитз, Роб. „Јамес Паттерсон Ревивинг 30с-Ера Цримефигхтер 'Тхе Схадоw' Фор Неw Новелс, Филмс”. Форбес. 
  13. ^ Хаyес, Даде (16. 7. 2020). „Јамес Паттерсон, Цондé Наст Ревивинг Тхе Схадоw Ин Неw Оригинал Боок Сериес”. 
  14. ^ „Wитх Брyан Фоy Продуцтионс (Сортед бy Релеасе Дате Асцендинг)”. ИМДб. 
  15. ^ „Wитх Универсал Пицтурес (Сортед бy Релеасе Дате Асцендинг)”. ИМДб. 
  16. ^ „Франк Реадицк”. ИМДб. 
  17. ^ „Цаталог оф Цопyригхт Ентриес, 1931 Драматиц Цомпоситионс Мотион Пицтурес Фор тхе Yеар 1931 Вол 4 Парт 1”. У.С. Говт. Принт. Офф. 16. 12. 1931 — преко Интернет Арцхиве. 
  18. ^ „Цаталог оф Цопyригхт Ентриес 1932 Драматиц Цомпоситионс Мотион Пицтурес Вол 5 Пт 1 Фор тхе Yеар 1932”. У.С. Говт. Принт. Офф. 16. 12. 1932 — преко Интернет Арцхиве. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цоx, Ј. Рандолпх. Ман оф Магиц & Мyстерy: А Гуиде то тхе Wорк оф Wалтер Б. Гибсон. Сцарецроw Пресс, 1998. ISBN 0-8108-2192-3.. (Цомпрехенсиве хисторy анд цареер библиограпхy оф Гибсон'с wоркс.)
  • Еисгрубер, Франк, Јр. Гангланд'с Доом: Тхе Схадоw оф тхе Пулпс. Стармонт Хоусе, 1985. ISBN 0-930261-74-7..
  • Гибсон, Wалтер Б., анд Антхонy Толлин. Тхе Схадоw Сцрапбоок. Харцоурт Браце Јовановицх, 1979. ISBN 0-15-681475-7.. (Цомпрехенсиве хисторy оф Тхе Схадоw ин алл медиа формс уп тхроугх тхе лате 1970с.)
  • Гоуларт, Рон. Цхеап Тхриллс: Ан Информал Хисторy оф тхе Пулп Магазине, Арлингтон Хоусе, 1972. ISBN 0870001728.
  • Мурраy, Wилл. Дуенде Хисторy оф Тхе Схадоw Магазине. Одyссеy Публицатионс, 1980. ISBN 0-933752-21-0..
  • Оверстреет, Роберт. Тхе Оффициал Оверстреет Цомиц Боок Прице Гуиде, 35тх Едитион. Хоусе оф Цоллецтиблес, 2005. ISBN 0-375-72107-X.. (Листс алл Схадоw цомицс публисхед то дате.)
  • Сампсон, Роберт. Тхе Нигхт Мастер, Пулп Пресс, 1982. ISBN 0-934498-08-3..
  • Схимфиелд, Тхомас Ј. Wалтер Б. Гибсон анд Тхе Схадоw. МцФарланд & Цомпанy, 2003. ISBN 0-7864-1466-9.. (Цомпрехенсиве Wалтер Гибсон биограпхy wитх ан емпхасис он Тхе Схадоw.)
  • Стеранко, Јамес. Стеранко'с Хисторy оф тхе Цомицс, Вол. 1, Суперграпхицс, 1970. Но ИСБН.
  • Стеранко, Јамес (1972). Стеранко'с Хисторy оф тхе Цомицс, Вол. 2, Суперграпхицс, 1972. Но ИСБН.
  • Стеранко, Јамес. Унсеен Схадоwс, Суперграпхицс, 1978. Но ИСБН. (Цоллецтион оф Стеранко'с детаилед блацк-анд-wхите цовер роугхс, инцлудинг алтернате/унусед версионс, доне фор тхе Схадоw новел репринтс фром Пyрамид Боокс анд Јове/ХБЈ.)
  • Ван Хисе, Јамес. Тхе Сериал Адвентурес оф тхе Схадоw. Десигнед анд едитед бy Хал Сцхустер. Лас Вегас: Пионеер Боокс, 1989. ОЦЛЦ 166327164.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тхе Схадоw на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Shadow&oldid=27676208”