Пређи на садржај

Тиристор

С Википедије, слободне енциклопедије

Тиристор
Тиристор
ТипАктиван
Прва продукција 1956
Пин конфигурација анода, капија и катода
Електорнски симбол
Тиристор

Тиристор је полупроводнички елеменат који се у електроенергетици користи у функцији снажног електронског прекидача. Назив тиристор садржи грчку реч тхy - прекидач, док остатак речи означава припадност фамилији транзистора. Тиристор се још среће под називом СЦР (Silicon Цонтроллед Рецтифиер - силиконски управљиви исправљач).[1]

Тиристор је четворослојни полупроводнички елеменат који има три спољашња прикључка: аноду, катоду и гејт. То је у основи четворослојна диода са изводом на трећем слоју, који се означава са Г (енг. гате - капија) и има функцију управљачке електроде. Напоном између гејта и катоде УГК, односно струјом гејта IГ могуће је утицати на вредност пробојног напона директне поларизације Убо између аноде и катоде УАК, при којем тиристор прелази у проводно стање.

Неки извори дефинишу силиконски контролисани исправљач (СЦР) и тиристор као синоним.[2] Други извори дефинишу тиристоре као сложеније уређаје који садрже најмање четири слоја наизменичног Н-типа и П-типа супстрата.

Увод[уреди | уреди извор]

Тиристор је четворослојни полупроводнички уређај са три терминала, при чему се сваки слој састоји од наизменичног материјала Н-типа или П-типа, на пример П-Н-П-Н. Главни терминали, означени анода и катода, налазе се на сва четири слоја. Контролни терминал, назван капија, причвршћен је за материјал п-типа близу катоде. (Варијанта која се зове СЦС – прекидач контролисан силицијумом – доводи сва четири слоја до терминала.) Рад тиристора се може разумети у смислу пара чврсто повезаних биполарних транзистора, распоређених да изазову самозатварање:

Структура на физичком и електронском нивоу и симбол тиристора.

Тиристори имају три стања:

  1. Режим обрнутог блокирања – напон се примењује у правцу који би био блокиран диодом
  2. Режим блокирања унапред – напон се примењује у правцу који би проузроковао проводљивост диоде, али тиристор није покренут у проводљивост
  3. Режим вођења унапред – Тиристор је покренут у проводљивост и остаће проводљив све док струја напред не падне испод граничне вредности познате као „струја задржавања“

Историја[уреди | уреди извор]

Силицијумски контролисан исправљач (СЦР) или тиристор који је предложио Вилијам Шокли 1950. године, а заговарали Молл и други у Беловим лаборатирајама, развијен је 1956. од стране инжењера енергетике у Џенерал Електрику (ГЕ), на челу са Гордоном Холом, а комерцијализован од стране Франка V. „Бил” Гуцвајлер. Институт инжењера електротехнике и електронике препознао је проналазак тако што је поставио плочу на место проналаска у Клајду, Њујорк и прогласио га ИЕЕЕ историјском прекретницом.

Група од шест 2000 А тиристора (бели дискови распоређени у низу на врху, и виде се на ивици)

Етимологија[уреди | уреди извор]

Ранији цевни уређај напуњен гасом назван тајратрон пружао је сличну могућност електронског пребацивања, где је мали контролни напон могао да пребаци велику струју. Из комбинације „ТХYРатрон” и „трансИСТОР” је изведен израз "тиристор".[3][1]:12

Апликације[уреди | уреди извор]

„Снуббер” кола[уреди | уреди извор]

Тиристори се могу покренути великом брзином пораста напона ван стања. При повећању напона у искљученом стању на аноди и катоди тиристора, доћи ће до тока наелектрисања сличног струји пуњења кондензатора. Максимална брзина пораста напона у искљученом стању или дВ/дт оцена тиристора је важан параметар јер указује на максималну брзину пораста анодног напона која не доводи тиристор у проводљивост када се не примењује сигнал капије. Када ток наелектрисања услед брзине пораста напона у искљученом стању преко аноде и катоде тиристора постане једнак протоку наелектрисања убризганог када је капија под напоном, онда то доводи до случајног и лажног покретања тиристора што је непожељно.[4]

Ово се спречава повезивањем пригушивача отпорник-кондензатор (РЦ) између аноде и катоде како би се ограничио дВ/дт (тј. брзина промене напона током времена). Пригушивачи су кола која апсорбују енергију која се користе за сузбијање скокова напона изазваних индуктивношћу кола када се прекидач, електрични или механички, отвори. Најчешћи пригушивач је кондензатор и отпорник спојени у серију преко прекидача (транзистора).

ХВДЦ пренос електричне енергије[уреди | уреди извор]

Вентилска хала која садржи низове тиристорских вентила који се користе за пренос енергије на велике удаљености са брана фирме Манитоба Хајдро

Пошто савремени тиристори могу да пребацују снагу на скали мегавата, тиристорски вентили су постали срце конверзије високонапонске једносмерне струје (ХВДЦ) у или из наизменичне струје. У домену ове и других апликација велике снаге,[1]:12 и тиристори са електричним (ЕТТ) и светлосним (ЛТТ) окидањем[5][6] су и даље примарни избор. Тиристори су распоређени у диодно премошћујуће коло и ради смањења хармоника су повезани у серију да формирају 12-пулсни претварач. Сваки тиристор се хлади дејонизованом водом, а цео аранжман постаје један од више идентичних модула који формирају слој у вишеслојној групи вентила која се назива четвороструки вентил. Три таква снопа се обично монтирају на под или се окаче са плафона вентилске хале постројења за пренос на велике удаљености.[7][8]

Режими квара[уреди | уреди извор]

Произвођачи тиристора генерално одређују регион безбедног паљења дефинишући прихватљиве нивое напона и струје за дату радну температуру. Граница овог региона је делимично одређена захтевом да се не прекорачи максимална дозвољена снага капије (ПГ), одређена за дато трајање окидачког импулса.[9]

Тиристори од силицијум карбида[уреди | уреди извор]

Последњих година, неки произвођачи[10] су развили тиристоре који користе силицијум карбид (СиЦ) као полупроводнички материјал. Они имају примену у окружењима са високим температурама, будући да могу да раде на температурама до 350 °Ц.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Паул, П. Ј. (2003). Елецтрониц девицес анд цирцуитс. Неw Делхи: Неw Аге Интернатионал (П) Лтд., Публисхерс. ИСБН 81-224-1415-X. ОЦЛЦ 232176984. 
  2. ^ Цхристиансен, Доналд; Алеxандер, Цхарлес К. (2005); Стандард Хандбоок оф Елецтрицал Енгинееринг (5тх едитион.). МцГраw-Хилл, ISBN 0-07-138421-9
  3. ^ [1] Архивирано септембар 5, 2012 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „di/dt and dv/dt Ratings and Protection of SCR or Thyristor”. Electronics Mind. 5. 12. 2021. 
  5. ^ „Chapter 5.1”. High Voltage Direct Current Transmission – Proven Technology for Power Exchange (PDF). Siemens. Приступљено 2013-08-04. 
  6. ^ „ETT vs. LTT for HVDC” (PDF). ABB Asea Brown Boveri. Приступљено 2014-01-24. 
  7. ^ „HVDC Thyristor Valves”. ABB Asea Brown Boveri. Архивирано из оригинала 22. 1. 2009. г. Приступљено 2008-12-20. 
  8. ^ „High Power”. IET. Архивирано из оригинала 10. 9. 2009. г. Приступљено 2009-07-12. 
  9. ^ "Safe Firing of Thyristors"[мртва веза] on powerguru.org
  10. ^ Example: Silicon Carbide Inverter Demonstrates Higher Power Output Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2020) ин Поwер Елецтроницс Тецхнологy (2006-02-01)

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]