Тлоцрт

Форма Урбис Ромае, тлоцрт града Рима урезан у камену у мјерилу 1:240, изворно се налазио у Веспазијановом Храму Мира. Израђен је почетком 3. вијека.

Тлоцрт је назив за цртеж појединих етажа грађевног објекта пројецирањем његових кота на папир или коју другу равну плоху (нпр. камена или метална плоча).

У ширем значењу ријечи, појам тлоцрт се односи не само на засебне објекте, већ и на приказ кота приземних етажа већих архитектонских склопова, од појединих сектора до приказа читавог насеља.

Пројектовање сложенијих зграда и архитектонских склопова од самога је почетка захтијевало детаљну претходну скицу, па су градитељи уз пресјеке и скице архитектонских и декоративних детаља, вјеројатно још од 4. миленијума п.н.е. израђивали и тлоцрте. Тлоцрт је, наиме, најважнији од свих нацрта.

У бароку су значајнији градитељи посједовали колекције тлоцрта својих и туђих грађевина.

У 19. стољећу стандардизована су мјерила тлоцрта за изведбу зграда:

- ситуациони тлоцрт - 1:500

- детаљни тлоцрт - 1:200

- уруџбени тлоцрт - 1:100

- изведбени тлоцрт - 1:50

Од тада је устаљено и означавање детаља као што су различите боје за поједине врсте грађевног материјала, знакови за поједине врсте инсталација и др.

Тлоцрт настао приликом снимања већ постојећих објеката назива се накнадни.

Литература

• Мüллер/Вогел 1999 - Wернер Мüллер; Гунтхер Вогел: Атлас архитектуре 1, превео Милан Пелц, Загреб, 1999., стр. 17
• Песцарин 2003 – Софиа Песцарин: Роме, Верцелли, 2003, стр. 49
• Шеноа 1964 – Зденко Шеноа: Тлоцрт, Енциклопедија ликовних умјетности, св. 4, Загреб, 1966., стр. 431