Грађевински материјал

Грађевински материјал је сваки материјал који се може употребити у грађевинарству. Многе супстанце које се јављају природно, као што су глина, камен, песак и дрво, чак и гранчице и лишће, кориштене су за изградњу зграда. Осим природно присутних материјала, користе се многи вештачки произведени материјали, неки од који су у већој мери, а неки у мањој мери синтетички. Производња грађевинског материјала је уходана индустрија у многим земљама и употреба ових материјала се типично сегментира у специфичне специјалности, као што су столарија, изолација, водовод и кровни радови. Они обезбеђују структуру станишта и структура, укључујући домове.[1]
Подела[уреди | уреди извор]
По пореклу[уреди | уреди извор]
- природни грађевински материјали (дрво, камен, песак, шљунак и глина);
- вештачки грађевински материјали (креч, гипс, цемент, малтер, бетон…).
Најважнији природни грађевински материјали су: дрво, камен, песак и шљунак, а најважнији вештачки материјали су: цемент, бетон, челик, алуминијум, стакло, опека, креч и гипс.
Према намени[уреди | уреди извор]
- конструктивни материјали (камен, опека, бетон, армирани бетон, челик, дрво…);
- везивни материјали (гипс, цемент, смола, битумен, креч…);
- материјали за покривање кровних површина (цреп, тегола, гипс...);
- изолациони материјали (хидроизолација, термоизолација и звучна или акустична изолација);
- материјали за облагање (подне облоге и материјали за облагање зидова);
- инсталациони материјали (водоводна инсталација, канализациона инсталација, грејна инсталација, електрична инсталација…).
По саставу[уреди | уреди извор]
- прости грађевински материјали;
- сложени грађевински материјали (који настају спајањем простих: нпр. бетон настаје мешавином цемента, шљунка и воде).
По конструктивним својствима[уреди | уреди извор]
- носећи грађевински материјали;
- везивни грађевински материјали.
Природни грађевински материјали[уреди | уреди извор]
Природни грађевински материјали (дрво, камен, песак, шљунак и глина) су материјали који се могу уградити у грађевинске објекте без прераде. Користе се као сировине за производњу вештачких грађевинских материјала.
Дрво[уреди | уреди извор]
Дрво је један од најстаријих природних грађевинских материјала. У ранијем периоду људске цивилизације, дрво је коришћено за израду колиба, сојеница, брвнара и др. Данас се дрво углавном користи за израду стубова, греда, подних и зидних облога, кровне конструкције, грађевинске столарије (врата, прозори...), оплате приликом бетонирања и др.
Особине дрвета у грађевинарству[уреди | уреди извор]
- велика тврдоћа у поређењу са малом тежином;
- чврстоћа;
- лака обрадљивост;
- ниска топлотна и звучна проводљивост.
Дрво се и данас често користи у грађевинарству и има огромну предност над другим материјалима.
Недостатак дрвета[уреди | уреди извор]
Једини недостатак дрвета је запаљивост и мањи отпор на влагу, гљивице и инсекте.
Камен[уреди | уреди извор]
Камен је, такође, један од најстаријих грађевинских материјала који се добија очвршћавањем мешавине цемента као везивног материјала, воде и агрегата (шљунак, песак, дробљен камен, шљака, дробљена опека и др). Камен је најтрајнији грађевински материјал.
Користио га је праисторијски човек за изградњу својих насеобина. Данас постоје грађевине од камена старе неколико хиљада година (пирамиде). Камен се у природи налази у великим количинама. Вади се у каменоломима.
Најпознатије врсте камена су: гранит, кречњак, пешчар, мермер...
Подела камена[уреди | уреди извор]
- обрађен камен;
- необрађен камен.
Необрађен камен се употребљава у грађевинарству при изради темеља, носећих зидова, насипа, подлога путева и др.
Обрађен камен може бити: ломљен, дробљен, млевен, полиран, брушен, ситан каменчић и песак.
Вештачки грађевински материјали[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Одрживост[уреди | уреди извор]
Године 2017, зграде и изградња заједно су конзумирали 36% финалне енергије произведене на глобалном нивоу, а одговорни за 39% глобалних CO2 емисија везаних за енергију.[2]. Удео самог грађевинарства био је само 6% до 11%. Потрошња енергије током производње грађевинског материјала, претежно због употребе електричне енергије, доминантни је доприносилац учешћу грађевинске индустрије. Уграђена енергија релевантних грађевинских материјала у САД наведена је у следећој табели.
Материјал | Садржана енергија | |
kBtu/lb | MJ/kg | |
цигле | 1,66 | 3,86 |
цемент | 3,23 | 7,51 |
глина | 15,2 | 35,36 |
бетон | 0,58 | 1,35 |
бакар | 25,77 | 59,94 |
равно стакло | 10,62 | 24,70 |
гипс | 10,38 | 24,14 |
тврда шперплоча и фурнир | 15,19 | 35,33 |
креч | 1,92 | 4,47 |
изолација од минералне вуне | 12,6 | 29,31 |
примарни алуминијум | 80,17 | 186,48 |
шперплоча до меког дрвета и фурнир | 3,97 | 9,23 |
камен | 1,43 | 3,33 |
чист челик | 10,39 | 24,17 |
дрвена грађа | 2,7 | 6,28 |
Подаци потичу из рецензираног извештаја који су објавили Диксит et. al.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Building" def. 2 and 4, "material" def. 1. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0)© Oxford University Press 2009
- ^ „Global Status Report 2017 | World Green Building Council”. www.worldgbc.org. Приступљено 2019-03-12.
- ^ Dixit, Manish K.; Culp, Charles H.; Fernandez-Solis, Jose L. (2015-02-03). „Embodied Energy of Construction Materials: Integrating Human and Capital Energy into an IO-Based Hybrid Model”. Environmental Science & Technology. 49 (3): 1936—1945. ISSN 0013-936X. doi:10.1021/es503896v.
Литература[уреди | уреди извор]
- Жељко В, Иван Ђ, Дијана К и Марија Ђ (2016): Техничко и информатичко образовање 6 за 6. разред основне школе, Нови Логос — ISBN 978-86-6109-078-3.
- Слободан П. и Тијана Т. (Београд, 2012): Техничко и информатичко образовање за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике — ISBN 978-86-17-17758-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Грађевински материјал”. wordpress.
- Materiales de Construcción – Bilingual (Spanish/English) Scientific journal published by Consejo Superior de Investigaciones Científicas, Spain.
- Informes de la Construcción – Scientific journal published by Consejo Superior de Investigaciones Científicas, Spain.