Тромбендартеректомија

С Википедије, слободне енциклопедије
Тромбендартеректомија
Тромбендартеректомија каротидне артерије
ИЦД-9-CM38.1
МеСХД004691

Тромбендартеректомија или ендаректомија је инвазивна реконструктивна хируршка метода, која се изводи код облитерирајућих (оклузивних) болести артерија, првенствено код атеросклерозе. Данас је ово метода избора за реканализацију сужења крвних судова, чијом применом се може отколнити препреке и до око 10 сантиметара дужине, од стране добро обучених хирурга или радиолога (уз примену васкуларног катетера).

Укупни трошкови једне ендартеректомије, у који укључују дијагностичке тестове, операцију, хоспитализацију, и праћење болесника након операције, варирају у складу са опремом болнице, стручним звањем лекара, а пре свега од земље до земље у којој се операција изводи, и креће се око 15.000 долара. За болеснике који су веома млади, врло стари, врло болесни, или којима је потребно више опсежнијих операција, трошкови лечења могу бити и већи.[1]

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Сужење или оклизија крвног суда обично је изазвана нагомилавањем масних плакова на зидовима кевних судова, које најчешће настаје као резултат дугогодишњег пушења, високог крвног притиска, или слабо контролисана ђећерне болести. На крвним судовима сужења обично настају полако кроз више година, али је то могуће и у кратком времену ако се крвни суд запуши крвним угрушком или ембоилусом који се формирају брзо, изазивајући изненадну тешку бол у погођеној нози или руци, срцу итд.

Оклузија (зачепљење) артерије доводи до исхемичких инцидената својом:

  • Хемодинамиком — хемодинамским поремећајима који су последица стенозе (сужења) високог степена (преко 70%) која критично смањује проток крви, изазивајући исхемију у виталним органима. Оне се обично јављају код вишеструких оклузија супра и инфрааортних артерија, поготово у комбинацији са срчаним и другим васкуларним обољењима.[2]
  • Тромбо-емболигеним потенцијалом
  • Комбинацијом оба механизма

Екстензивност исхемичних лезија зависи од: степена и дужине стенозе, колатералног система, системског крвног притиска, преисхемичког нутриционог стања итд

Циљ[уреди | уреди извор]

Циљ тромбендартеректомије и других реконструктвних захвата на артеријама које доводе крв до виталних отргана је:

  • превенција цереброваскуларног и кардиогеног инсулта,
  • отклањање неуролошких и срчаних тегоба на дуже стазе,
  • спречавање деменције, сенилности и других последица хроничне церебралне исхемије.
  • спрећавање исхемаијом изазване гангрене удова итд.

Тако нпр. каротидна ендартеректомија подразумева чишћење артериосклеротичног и тромбогеног материјала са ендотелом ледиране каротидне артерије.

У случају да је оклузивна болест у стадијуму стенозе (без оклузије) и да нема знакова улцерације плака са призидном тромбозом (емболигени плак) долази у обзир перкутана транслуминална дилатација или нека од ендоваскуларних процедура (стент, графтстент).

Индикације за хируршко лечење зависе од: локализације, карактера и степена артериосклеротичне лезије, срчаног и неуролошког стадијума исхемичних оштећења мозга и присуства пратећих обољења или потенцијалне опасности од гангрене удова.

Начин извођења[уреди | уреди извор]

Тромбендартеректомија се заснива на одстрањењу облитерирајућег чепа заједно са оболелим унутрашњим слојем крвног суда. Она се врши помоћу дисектора или помоћу флексибилне жице која има на врху омчу у облику прстена. Према начину рада може бити: отворена, затворена тромбендартеректомија и перкутана транслуминална ангиопластика.

Отворена тромбендартеректомија[уреди | уреди извор]

Изводи се тако што се након уздужног реза (артериотомија) на месту зачепљења крвног суда, оштрим дисектором ољушти облитерисани сегмент (чеп). Након тога се врши ушивање крвног суда.

Индикације

Отворена тромбендартеректомија се примјењује код кратких опструкција на крвном суду.

Полузатворена тромбендартеректомија[уреди | уреди извор]

За разлику од отворене тромбендартеректомије, ова метода се примењује када је артерија у целој дужини зачепљења. Заснива се на извођењу две кратке инцизије изнад горњег и доњег краја опструкције, како би се под контролом ока одстранило зачепљење.

Индикације

Полузатворена тромбендартеректомија се примјењује код опструкција средње дужине.

Затворена тромбендартеректомија[уреди | уреди извор]

Изводи се тако што се начине две кратке артериотомије на проксималном и дисталном диелу зачепљене артерије, па се флексибилном жицом која има омчу на врху љуштењем уклања зачепљење. Недостатак овог поступка је то што понекад заостану комадићи интиме крвног суда, око којих могу настати тромбоза и поновна опструкција.

Индикације

Затворена тромбендартеректомија се примимењује код дугачких опструкција у феморопоплитеалном подручју,

Перкутана транслуминална ангиопластика[уреди | уреди извор]

Балон дилатација сужене унутрашње југуларне вене (ангиографски снимак). Док је притисак у балону релативно мали, стеноза онемогућава надувавање балон у средини. Даљи пораст притиска ће проширити сужење и вратити пун проток крви

Метода која се заснива на перкутаној транслуминалној ангиопластци спада у ред новијих метода, која има циљ да компресијом успостави поновна проходност лумена зачепљеног крвног суда. Изводи се тако што се кроз отвор на крвном суду руке или препона у артеријски или венски систем уводи специјални жичани катетер са или без празног гуменог балона на врху, (познат као балон катетер), који се пласира у предео сужења на крвном суду, а затим напумпава до одређене величине водом под притиском 75 до 500 пута већим од нормалног крвног притиска (6 до 20 атмосфера). Балон сабија и мрви масне наслаге на зиду крвног суда, отвара (шири) лумен крвног суда и побољшава или реканалише проток крви кроз сужен крвни суд. Након завршене дилатације крвног суда балон се испумпава и извлачи из циркулационог система пацијента.[3]

Индикације

Перкутана транслуминална ангиопластика се примењује код зачепљења краћег сегмента крвног суда, оптимално дужине до 2 цм.[4]

Апсолутне индикације Релативне индикације
  • Чести или тешки болови у грудима (ангина пекторис), који не реагује на лек.
  • Доказ о јако смањеном протоку крви (исхемија) на подручје срчаног мишића узрокован једном суженеом коронарном (срчаном) артеријом.
  • Прогноза да ће лечење артерије бити успешно применом ангиопластике са или без стента.
  • Пацијент се налази у довољно добром здравственом стању за провођење процедуре.
  • Нема доказа о смањеном проток крви у срчани мишић.
  • Само мала подручја срца су у опасности, а немате онемогућавање бол у грудима (ангина).
  • Опасности од компликација или смрти током ангиопластика због других здравствених проблема.
  • Анатомске промене на артеријама чини ангиопластику или уградњу стента превише ризично или ће ометати успешност поступка.
  • У болници не постоји довољан број специјалиста како би се осигурала компетентност интервенције у случају компликација.
  • Болница нема приступ хитним кардиохируршким објекатима.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ендартерецтомy”. www. медицал-дицтионарy.тхефреедицтионарy.цом. Приступљено 8. 1. 2018. 
  2. ^ . Blaisdell WF, Clauss RH, Galbraith JG, Imparato AM, Wylie EJ. Joint study of extracranial arterial occlusion. J.A.M.A. 1969; 209: 1889-95
  3. ^ Dotter CT, Judkins MP. Percutaneous transluminal treatment of arteriosclerotic obstruction. Radiology 1965;84:631-43.
  4. ^ Шпинар Јиндřицх. Исцхемицкá цхороба срдечнí. Праха : Града Публисхинг, 361 с. 2003. ISBN 978-80-247-0500-2.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).