Тврђава Светог Крижа
Тврђава Светог Крижа је фортификација у Перасту.
Кад су Херцег Нови и цијела обала заљева све до Рисна пали у османске руке 1483. године, Пераст је дошао у непосредан додир с Турцима. Млечани нису сматрали Пераст најважнијом стратешком точком обране Боке которске, него Котор. Стога нису подигли зидине око Пераста, него су кроз 16. и 17. ст. створили обрамбени састав од 9 кула, од којих је најзначајнија кула Св. Крижа. Кроз повијест становништво Пераста дијелило се на племиће који су били представљени у општини (цомунита) те грађане представљане у заједници (универса). Своје представнике племићи су имали у збору, а у раздобљу од 1685. до 1719. у раду опћег збора судјеловали су и пучани. То тијело бирало је градскога капетана, судије, каштелана (заповједника куле Св. Крижа) и војводу. Након 1719. мјештани су могли судјеловати само у избору каштелана односно заповједника.[1]
До тврђаве се долази Вељом улицом која води од главног трга и католичке цркве св. Николе, поред палате Мартиновић уз брдо, на источном крају Пенчића, у западном дијелу Пераста. Јадранска магистрала пут пролази испод тврђаве, а испод магистрале је насеље Пераст.[2][3][4]
Тврђава је данас у рушевном стању.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хрватска ревија 1, 2005. Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2015), Горан Денис Томашковић, Мијо Игор Остојић: На вјечној стражи заљева
- ^ Општина Котор Лука града Пераста, просторно планска документација, усвојени планови интервенција, приступљено 11. травња 2016.
- ^ Мапа града Пераста бy Еxпедитио, стр. 2, приступљено 17. српња 2016.
- ^ Палате Мартиновић и Брајковић-Мартиновић, бокабаy.инфо, приступљено 17. српња 2016.
- ^ Опћина Котор Студија заштите градитељског насљеђа Пераста. Преглед формираних картона за грађевине. МонтеЦЕП – Центар за планирање урбаног развоја, Котор, стр. 1, приступљено 17. српња 2016.
Спољашње повезнице[уреди | уреди извор]
- Верољуб Трифуновић Верољуб Трифуновић: Пераст - господар лука: 47: Смекија