Уговорни бриџ

С Википедије, слободне енциклопедије
Уговорни бриџ
Играча4
ВештинеТактика, комуникација, меморија, вероватноћа
Карата52
ШпилФранцуски
СмерУ смеру казаљке на сату

Уговорни бриџ, или једноставно бриџ, је карташка игра са триковима у којој се користи стандардни шпил са 52 карте. У свом основном формату, у овој игри учествују четири играча у два конкурентска партнерства,[1] са партнерима који седе насупрот један другог око стола.[а] Милиони људи играју бриџ широм света у клубовима, на такмичењима, онлајн и са пријатељима код куће, што га чини једном од најпопуларнијих игара са картама, посебно међу старијим особама.[4][5] Светска бриџ федерација (WBF) је управно тело за међународни такмичарски бриџ, а постоји и низ других управних тела на регионалном нивоу.

У бриџу дељитељ дели карте по једну у смеру кретања казаљке на сату док не подели све карте. Игра је подељена у два дела: лицитација (избор боје и броја освојених штихова) и одигравање (реализација договореног контракта). Однос излицитираног и направљеног контакта је основ за израчунавање резултата и добивање наградних поена.

Јачина карата (од најјаче до најслабије) је: ас (А), краљ (К), дама (Q), жандар (Ј), 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2. Јачина боја (од ниже ка вишој): треф, каро, херц, пик, НТ (игра без адутске боје).

Вредновање листова[уреди | уреди извор]

Пре лицитације потребно је израчунати тренутну вредност „листа” (оних 13 карата које се држе у руци). Поенска вредност листа добија се сумирањем „хонерских” поена (Хп: ас (4ХП), краљ (3ХП), дама (2ХП), жандар (1ХП)) и „дистирибутивних” поена (Дп).

Лицитација[уреди | уреди извор]

Након испуњења услова „отвора” почиње се с лицитацијом, коју започиње делитељ, а након њега редом играчи с његове леве стране. Лицитира се од 1 до 7 тј. почиње се од 7 до освојених 13 штихова. Првих шест штихова се не рачуна. Нпр. ако су излицитирана два херца, тада се мора у тој боји, као адутској, освојити најмање 8 штихова (6 обвезних и 2 лицитирана). Ако се не жели да се лицитира, каже се pass, а ако се има одлична листа која може оборити противнички контракт даје се контра. Контрактом се назива лицитацијом утврђен ниво и адутска боја (или НТ).

Након отвора сваки следећи лицит мора бити већи од претходног. Рецимо, након лицитације једног херца може се лицитирати један пик или један НТ, али не и један треф или један каро, јер су то боје слабије јачине. Ако се жели лицитирати у те две боје, мора се лицитирати два или више трефова или карона. Лицитација је завршена кад након последње лицитације преостала три играча пасирају.

Основни принципи и правила лицитације[уреди | уреди извор]

Основни предуслов за добро играње бриџа је правилна лицитација. Током једног дељења сваки пут кад се лицитира, преноси се партнеру нека поруку или описује свој лист. Ако се не придржава договора, партнеру се може криво описати снага сопственог листа и дистрибуција (распоред карата по бојама) што може довести до прениског или превисоког контракта, што погодује противницима.

Заједнички принципи у лицитацији[уреди | уреди извор]

  • пронаћи фит (заједничка боја с партнером), првенствено златни фит (у мајору)
  • никад не поновити боју са само 4 карте, јер би свако поновно јављање исте боје значило једну карту више у листу у тој боји
  • понављање боје без скока означава слаб лист
  • свако јављање нове боје од стране отварачевог партнера представља forsing. Отварач мора барем још једном да лицитира и да покаже снагу и дистрибуцију. На пример: отварач - 1 херц, партнер - 1 НТ, отварач - 2 пика. Отварач је лицитирао вишу боју од отворене на вишем нивоу. Да је желио да покаже друге боје и јачину, лицитирао би са скоком.

Игра[уреди | уреди извор]

Након што је лицитацијом одабрана висина контракта и адутска боја (или без адутске игре НТ), може се почети с одигравањем. Почетни напад, одигравање прве карте припада противничком играчу с леве стране онога који је први лицитирао. Када је одиграна прва карта, партнер извођача (онога који је први лицитирао), постаје „мртвац” - своје карте полаже на сто како би их сви могли видети. Одлуку о томе коју ће карту одиграти препушта извођачу, а његов једини задатак је одигравање карте по налогу партнера који увидом у своје и партнерове карте мора пронаћи најбољи начин остваривања контракта.

Одиграну боју сваки играч мора поштовати, без обзира била вредност карте мања или већа од одигране. Ако у листу нема одигране боје, може се мада не мора сећи адутом. Ова се ситуација често искориштава како би се одбациле лоше карте у другим бојама. Ако ни један од партнера нема карата у одиграној боји, један ће је сећи а други одбацити лошу карту. Након одигравања сваког од 13 штихова играчи своје карте не бацају у средину него их остављају испред себе. Ако пар има водећи штих, окреће се карта лицем према доле окомито, а ако је противнички окреће с водоравно, у смеру противника. Штихови се слажу тако да у сваком тренутку могу избројити освојени штихови и израчунати колико је још потребно да би се остварио контракт или оборили противници.

Израчунавање штихова и наградни бодови[уреди | уреди извор]

Вредност штиха у бодовима зависи од боје. Постоје минорске, слабије боје (треф и каре) и мајорске, јаче боје (херц и пик). Вреднују се штихови (без обвезних првих шест штихова) овако:

  • НТ - 1 (40), 2 (70), 3 (100), 4 (130), 5 (160), 6 (190), 7 (220).
  • Мајорске боје - 1 (30), 2 (60), 3 (90), 4 (120), 5 (150), 6 (180), 7 (210).
  • Минорске боје - 1 (20), 2 (40), 3 (60), 4 (80), 5 (100), 6 (120), 7 (140).

Контракти штиховне вредности мање од 100 зову се парцијални контракти или парцијалци (нпр. 2 НТ или 3 срца/пика). За успешно одиграни парцијални контракт добије се 50 бодова без обзира на маншу у којој се пар налази. Манша означава рањивост пара. Ако је пар у првој манши (зеленој), награде и пенали су мањи него кад је у другој манши (црвеној). Манше се ротирају тако да постоји свих 16 комбинација односа манши и делитеља.

Посебни наградни поени добивају се за успешно одигране и излицитиране контракте - маншу и слем. Маншу ће се направити ако се лицитира најмање: 3 НТ, 4 у мајору или 5 у минору, те ако је вредност контракта најмање 100 бодова (до тих се бодова може доћи и контром. Да би се зарадили наградни бодови за слем, потребно је за мали слем лицитирати до нивоа 6, а за велики 7, тј. имати свих 13 штихова. Одлука о томе хоће ли се лицитирати манша/слем зависи од процене.

Наградни бодови у I и II манши[уреди | уреди извор]

  • парцијални контракт 50/50
  • манша 300/500
  • мали слем 500/750
  • велики слем 1000/1500
  • контракт направљен под контром 50/50
  • контракт направљен под реконтром 50/50 (додаје се на 50/50 наградних за контру)
  • сваки прекоштих под контром 100/200
  • сваки прекоштих под реконтром 200/400

Наградни бодови рачунају се само ако је контракт излицитиран и направљен. Наградни бодови могу бити или за парцијални контракт или за маншу, али кад се излицитира и направи слем, добива се награда и за маншу и за слем. Парцијални контракт када се контрира може завршити у манши (нпр. 2 херца контрирано доноси 120 бодова за чега је предвиђена награда за маншу.

Примери обрачуна бодова[уреди | уреди извор]

Контракт 2 херца x (контрирано) I манша

направљено 9 штихова (1 прекоштих)
(2 x 30) x 2 + 100 + 50 + 300 = 570 (II зона = 870)

2 трефа x II зона направљен контракт (8 штихова)

(2 x 20) x 2 + 50 + 50 = 180

Казнени бодови[уреди | уреди извор]

У бриџу нема негативних бодова него се казнени бодови једноставно приписују противничкој страни. Ако пар оствари мање штихова него што је по контракту био обавезан, сматра се да је пао. Пад се мери бројем штихова које пар није остварио. Тако се каже да је пар пао једном (-1), ако је нпр. лицитирао два херца, а остварио само 7 штихова. Два пута би пао да је направио 6 штихова, јер је освојено два штиха нање од реченога.

За сваки ненаправљени штих обрачунавају се казнени бодови:

  • за сваки неконтрирани пад: 50 (I манша), 100 (II манша)
  • за први пад под контром (-1): 100 (I манша), 200 (II манша)
  • за други и трећи пад под контром: 200 (I манша), 300 (II манша)
  • за 4. и сваки следећи пад: 300 (I и II манша)
  • падови под реконтром се рачунају двоструко од пада под контром

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У играма лице-у-лице, подесна величина стола је квадратни са 32—40 ин (80—100 цм)[2][3] или округли сличне величине, тако да сваки играч може да досегне средину стола током игре карти. У онлајн компјутерској игри, играчи из било ког дела света седе за виртуалним столом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Реесе, Теренце (1980). Бридге. Теацх Yоурселф Боокс. Ходдер анд Стоугхтон. ИСБН 978-0-340-32438-7. , паге 1.
  2. ^ Бридге Таблес
  3. ^ Стакморе фурнитуре
  4. ^ Мооре, Мартха Т. (19. 12. 2005). „Биллионаирес банк он бридге то трумп покер”. УСА Тодаy. Приступљено 29. 03. 2016. 
  5. ^ „Ат тхе Бридге Табле, Цлуес то а Луцид Олд Аге”. Тхе Неw Yорк Тимес. 22. 05. 2009. Приступљено 29. 03. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]