Ујуни
| Ујуни Уyуни | ||
|---|---|---|
| гРАД | ||
 Плаза Арсе се граничи са авенијом Потоси да би означила центар града. | ||
| ||
| Земља | Боливија | |
| Департман | Потоси департман | |
| Провинција | Антонио Квахаро | |
| Општина | Општина Ујуни | |
| Кантон | Ујуни кантон | |
| Становништво (2012) | ||
| • Укупно | 29,672[1] | |
| • Етничке припадности | Кечуа, Ајмара | |
| Временска зона | БОТ (УТЦ-4) | |
Ујуни (ајмарски, уyу кошара, двориште, гробље,[2] -ни суфикс за означавање власништва, „онај који има оловку“, „онај са оловком“) је град на југозападу Боливије.
Ујуни првенствено служи као капија за туристе који посећују највећа светска сланишта, оближње Ујунско сланиште. Сваке године град прими око 60.000 посетилаца из целог света. Град такође делује као приступно место за трговину и саобраћај који прелази у и из Боливије из и у Чиле, а постоји царинска и имиграциона пошта у центру града. Пољопривреда у овој области је углавном ограничена на киноју, ламе и овце.[3][4]
Основан 1890. године као трговачко место, град има 29.672 становника (званични попис 2012).[1] Град има велику уличну пијацу. Лежи на ивици простране равнице на надморској висини од 3.700 м (12.139 фт) са више планинских подручја на истоку.
Туристичке атракције
[уреди | уреди извор]Гробље возова
[уреди | уреди извор]Једна од главних туристичких атракција овог подручја је гробље древних возова. Налази се 3 км од Ујунија и са њим је повезано старим железничким шинама. Град је у прошлости служио као дистрибутивно чвориште за возове који су превозили минерале на путу до лука Тихог океана. Железничке линије су изградили британски инжењери који су стигли крајем 19. века и формирали значајну заједницу у Ујунију. Инжењере су позвале компаније Антофагаста и Боливијска жељезница које су спонзирали Британци, а која је сада Ферокарил де Антофагаста а Боливија. Изградња железнице почела је 1888. а завршила се 1892. Подстицао ју је тадашњи боливијски председник Аницето Арсе, који је веровао да ће Боливија цветати са добрим транспортним системом, али су је такође стално саботирали локални староседеоци који су то видели као упад у њихове животе. Возове су углавном користила рударска предузећа. Током 1940-их, рударска индустрија је пропала, делом због исцрпљивања минерала. Многи возови су напуштени и тако је настало гробље возова. Разматра се изградња музеја од гробља.[5]
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Ав. Феровијарија, Ујуни. -
Ав. Феровијарија, Ујуни. -
Жељезничка станица, Ујуни. -
Жељезничка станица, Ујуни. -
Ујунско сланиште -
Острво дел Пескадо. -
Кула са сатом. -
Парада плеса на улицама Ујунија.
Клима
[уреди | уреди извор]Према Кепеновој класификацији климе, Ујуни има алпску хладну пустињску климу (Кепенова класификација климе БWк) са благим летима и хладним зимама. Ноћне температуре остају хладне током целе године.
| Клима Ујунија, надморска висина: 3,680 м (12,07 фт), 1981–2010 нормале, екстреми 1945–садашност | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °Ц (°Ф) | 30,0 (86) |
30,0 (86) |
31,5 (88,7) |
26,4 (79,5) |
24,0 (75,2) |
19,5 (67,1) |
20,5 (68,9) |
29,0 (84,2) |
26,1 (79) |
26,8 (80,2) |
28,2 (82,8) |
29,1 (84,4) |
31,5 (88,7) |
| Максимум, °Ц (°Ф) | 20,6 (69,1) |
20,3 (68,5) |
20,2 (68,4) |
18,6 (65,5) |
15,2 (59,4) |
12,8 (55) |
13,1 (55,6) |
14,9 (58,8) |
16,5 (61,7) |
19,0 (66,2) |
20,6 (69,1) |
20,6 (69,1) |
17,6 (63,7) |
| Просек, °Ц (°Ф) | 13,0 (55,4) |
12,4 (54,3) |
11,7 (53,1) |
8,7 (47,7) |
4,4 (39,9) |
1,6 (34,9) |
1,7 (35,1) |
3,6 (38,5) |
5,6 (42,1) |
8,2 (46,8) |
10,3 (50,5) |
11,6 (52,9) |
7,7 (45,9) |
| Минимум, °Ц (°Ф) | 5,5 (41,9) |
4,6 (40,3) |
3,3 (37,9) |
−1,3 (29,7) |
−6,3 (20,7) |
−9,6 (14,7) |
−9,7 (14,5) |
−7,6 (18,3) |
−5,4 (22,3) |
−2,6 (27,3) |
0,1 (32,2) |
2,7 (36,9) |
−2,1 (28,2) |
| Апсолутни минимум, °Ц (°Ф) | −7,4 (18,7) |
−6,0 (21,2) |
−10,0 (14) |
−14,0 (6,8) |
−22,0 (−7,6) |
−22,0 (−7,6) |
−24,0 (−11,2) |
−25,7 (−14,3) |
−21,5 (−6,7) |
−19,2 (−2,6) |
−15,2 (4,6) |
−8,8 (16,2) |
−25,7 (−14,3) |
| Количина падавина, мм (ин) | 79,3 (3,122) |
37,7 (1,484) |
28,5 (1,122) |
2,3 (0,091) |
0,8 (0,031) |
1,8 (0,071) |
0,0 (0) |
1,7 (0,067) |
1,8 (0,071) |
2,8 (0,11) |
3,8 (0,15) |
26,4 (1,039) |
190,9 (7,516) |
| Дани са падавинама | 11,1 | 7,3 | 5,8 | 1,0 | 0,3 | 0,9 | 0,0 | 0,3 | 0,4 | 0,3 | 0,9 | 3,8 | 32,8 |
| Дани са снегом | 0,0 | 0,24 | 0,0 | 0,0 | 0,04 | 0,03 | 0,0 | 0,10 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,48 |
| Извор: Сервицио Национал де Метеорологíа е Хидрологíа де Боливиа[6] | |||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Фицха Ресúмен Ценсо де Поблацион y Вивиенда 2012”. Ресултадос Ценсо Национал де Поблациóн y Вивиенда. Институто Национал де Естадíстица. Приступљено 8. 6. 2019.
- ^ Лудовицо Бертонио, Аyмара-Спанисх дицтионарy (Трансцриптион): Уyу - Церца о цоррал о цементерио
- ^ Керссен, Танyа M. (27. 4. 2015). „Фоод совереигнтy анд тхе qуиноа боом: цхалленгес то сустаинабле ре-пеасантисатион ин тхе соутхерн Алтиплано оф Боливиа”. Тхирд Wорлд Qуартерлy. 36 (3: Фоод Совереигнтy: цонвергенце анд цонтрадицтионс, цондитион анд цхалленгес): 489—507. С2ЦИД 153909114. дои:10.1080/01436597.2015.1002992.
- ^ „Ла qуинуа принципал цултиво дел муниципио де Уyуни”. Институто Национал де Естадíстица. 11. 7. 2017. Приступљено 8. 6. 2019.
- ^ Давид Аткинсон (2007). Боливиа: Тхе Брадт Травел Гуиде. Брадт Травел Гуидес. стр. 170. ИСБН 978-1-84162-165-4.
- ^ „Басе де датос Система Метеоролóгицо–СИСМЕТ” (на језику: шпански). Сервицио Национал де Метеорологíа е Хидрологíа де Боливиа. Архивирано из оригинала 21. 9. 2019. г. Приступљено 21. 9. 2019.
