Ujuni
| Ujuni Uyuni | ||
|---|---|---|
| гРАД | ||
 Plaza Arse se graniči sa avenijom Potosi da bi označila centar grada. | ||
| ||
| Zemlja | Bolivija | |
| Departman | Potosi departman | |
| Provincija | Antonio Kvaharo | |
| Opština | Opština Ujuni | |
| Kanton | Ujuni kanton | |
| Stanovništvo (2012) | ||
| • Ukupno | 29,672[1] | |
| • Etničke pripadnosti | Kečua, Ajmara | |
| Vremenska zona | BOT (UTC-4) | |
Ujuni (ajmarski, uyu košara, dvorište, groblje,[2] -ni sufiks za označavanje vlasništva, „onaj koji ima olovku“, „onaj sa olovkom“) je grad na jugozapadu Bolivije.
Ujuni prvenstveno služi kao kapija za turiste koji posećuju najveća svetska slaništa, obližnje Ujunsko slanište. Svake godine grad primi oko 60.000 posetilaca iz celog sveta. Grad takođe deluje kao pristupno mesto za trgovinu i saobraćaj koji prelazi u i iz Bolivije iz i u Čile, a postoji carinska i imigraciona pošta u centru grada. Poljoprivreda u ovoj oblasti je uglavnom ograničena na kinoju, lame i ovce.[3][4]
Osnovan 1890. godine kao trgovačko mesto, grad ima 29.672 stanovnika (zvanični popis 2012).[1] Grad ima veliku uličnu pijacu. Leži na ivici prostrane ravnice na nadmorskoj visini od 3.700 m (12.139 ft) sa više planinskih područja na istoku.
Turističke atrakcije
[уреди | уреди извор]Groblje vozova
[уреди | уреди извор]Jedna od glavnih turističkih atrakcija ovog područja je groblje drevnih vozova. Nalazi se 3 km od Ujunija i sa njim je povezano starim železničkim šinama. Grad je u prošlosti služio kao distributivno čvorište za vozove koji su prevozili minerale na putu do luka Tihog okeana. Železničke linije su izgradili britanski inženjeri koji su stigli krajem 19. veka i formirali značajnu zajednicu u Ujuniju. Inženjere su pozvale kompanije Antofagasta i Bolivijska željeznica koje su sponzirali Britanci, a koja je sada Ferokaril de Antofagasta a Bolivija. Izgradnja železnice počela je 1888. a završila se 1892. Podsticao ju je tadašnji bolivijski predsednik Aniceto Arse, koji je verovao da će Bolivija cvetati sa dobrim transportnim sistemom, ali su je takođe stalno sabotirali lokalni starosedeoci koji su to videli kao upad u njihove živote. Vozove su uglavnom koristila rudarska preduzeća. Tokom 1940-ih, rudarska industrija je propala, delom zbog iscrpljivanja minerala. Mnogi vozovi su napušteni i tako je nastalo groblje vozova. Razmatra se izgradnja muzeja od groblja.[5]
Galerija slika
[уреди | уреди извор]-
Av. Ferovijarija, Ujuni. -
Av. Ferovijarija, Ujuni. -
Željeznička stanica, Ujuni. -
Željeznička stanica, Ujuni. -
Ujunsko slanište -
Ostrvo del Peskado. -
Kula sa satom. -
Parada plesa na ulicama Ujunija.
Klima
[уреди | уреди извор]Prema Kepenovoj klasifikaciji klime, Ujuni ima alpsku hladnu pustinjsku klimu (Kepenova klasifikacija klime BWk) sa blagim letima i hladnim zimama. Noćne temperature ostaju hladne tokom cele godine.
| Klima Ujunija, nadmorska visina: 3,680 m (12,07 ft), 1981–2010 normale, ekstremi 1945–sadašnost | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 30,0 (86) |
30,0 (86) |
31,5 (88,7) |
26,4 (79,5) |
24,0 (75,2) |
19,5 (67,1) |
20,5 (68,9) |
29,0 (84,2) |
26,1 (79) |
26,8 (80,2) |
28,2 (82,8) |
29,1 (84,4) |
31,5 (88,7) |
| Maksimum, °C (°F) | 20,6 (69,1) |
20,3 (68,5) |
20,2 (68,4) |
18,6 (65,5) |
15,2 (59,4) |
12,8 (55) |
13,1 (55,6) |
14,9 (58,8) |
16,5 (61,7) |
19,0 (66,2) |
20,6 (69,1) |
20,6 (69,1) |
17,6 (63,7) |
| Prosek, °C (°F) | 13,0 (55,4) |
12,4 (54,3) |
11,7 (53,1) |
8,7 (47,7) |
4,4 (39,9) |
1,6 (34,9) |
1,7 (35,1) |
3,6 (38,5) |
5,6 (42,1) |
8,2 (46,8) |
10,3 (50,5) |
11,6 (52,9) |
7,7 (45,9) |
| Minimum, °C (°F) | 5,5 (41,9) |
4,6 (40,3) |
3,3 (37,9) |
−1,3 (29,7) |
−6,3 (20,7) |
−9,6 (14,7) |
−9,7 (14,5) |
−7,6 (18,3) |
−5,4 (22,3) |
−2,6 (27,3) |
0,1 (32,2) |
2,7 (36,9) |
−2,1 (28,2) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −7,4 (18,7) |
−6,0 (21,2) |
−10,0 (14) |
−14,0 (6,8) |
−22,0 (−7,6) |
−22,0 (−7,6) |
−24,0 (−11,2) |
−25,7 (−14,3) |
−21,5 (−6,7) |
−19,2 (−2,6) |
−15,2 (4,6) |
−8,8 (16,2) |
−25,7 (−14,3) |
| Količina padavina, mm (in) | 79,3 (3,122) |
37,7 (1,484) |
28,5 (1,122) |
2,3 (0,091) |
0,8 (0,031) |
1,8 (0,071) |
0,0 (0) |
1,7 (0,067) |
1,8 (0,071) |
2,8 (0,11) |
3,8 (0,15) |
26,4 (1,039) |
190,9 (7,516) |
| Dani sa padavinama | 11,1 | 7,3 | 5,8 | 1,0 | 0,3 | 0,9 | 0,0 | 0,3 | 0,4 | 0,3 | 0,9 | 3,8 | 32,8 |
| Dani sa snegom | 0,0 | 0,24 | 0,0 | 0,0 | 0,04 | 0,03 | 0,0 | 0,10 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,48 |
| Izvor: Servicio Nacional de Meteorología e Hidrología de Bolivia[6] | |||||||||||||
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Ficha Resúmen Censo de Poblacion y Vivienda 2012”. Resultados Censo Nacional de Población y Vivienda. Instituto Nacional de Estadística. Архивирано из оригинала 07. 11. 2014. г. Приступљено 8. 6. 2019.
- ^ Ludovico Bertonio, Aymara-Spanish dictionary (Transcription): Uyu - Cerca o corral o cementerio
- ^ Kerssen, Tanya M. (27. 4. 2015). „Food sovereignty and the quinoa boom: challenges to sustainable re-peasantisation in the southern Altiplano of Bolivia”. Third World Quarterly. 36 (3: Food Sovereignty: convergence and contradictions, condition and challenges): 489—507. S2CID 153909114. doi:10.1080/01436597.2015.1002992.
- ^ „La quinua principal cultivo del municipio de Uyuni”. Instituto Nacional de Estadística. 11. 7. 2017. Приступљено 8. 6. 2019.
- ^ David Atkinson (2007). Bolivia: The Bradt Travel Guide. Bradt Travel Guides. стр. 170. ISBN 978-1-84162-165-4.
- ^ „Base de datos Sistema Meteorológico–SISMET” (на језику: шпански). Servicio Nacional de Meteorología e Hidrología de Bolivia. Архивирано из оригинала 21. 9. 2019. г. Приступљено 21. 9. 2019.
