ВГА

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Video Graphics Array
Датум изласка1987.
Картице
Ниска класа
Средња класа
Висока класа
Историја
ПретходникEnhanced Graphics Adapter
Наследник
ВГА конектор — женски
ВГА конектор — мушки

VGA (skr. od engl. Video Graphics Array) је аналогни рачунарски видео стандард који је први пут патентирао IBM 1987. године у PS/2 рачунарима.[1] Коришћен је као најбољи и најскупљи видео стандард, обично за штампање књига, цртање компјутерских графика, приказивање презентација и леп ужитак у раду на рачунару.

Стандардне (прописане стандардом) VGA графичке резолуције су:

  • 640×480×16 (са 16 боја) или црно-бело)[2]
  • 640×350×16 (са 16 боја)
  • 320×200×16 (са 16 боја)
  • 320×200×256 (са 256 боја)

Најчешћа резолуција која је у употреби је прва, 640x480 (са 16 боја).

Такође, 15-иглични VGA D-конектор користи се за повезивање графичких картица на аналогне мониторе (CRT), а такође — већина дигиталних LCD монитора још увек (од 2007. године) има осим DVI конектора и стари VGA аналогни конектор.

Технички подаци[уреди]

Поставлање[уреди]

Поставлање било које резолуције на ВГА графичкој картици се мора урадити у Реал Моде (16-бита) процесорском окружењу, тако да једина могућност за Протецтед Моде (32-бит) системе је да се систем врати да промени видео режим или да се одмах промени у боотлоадер-у. Пример кода у ассемблеру:

mov ah, 0
mov al, 12h
int 10h

Вредност АЛ регистера представља мод који је потребно учитати, а вредност АХ регистера мора бити 0 да би се поставио ВГА графички режим.

Видео режими[уреди]

Име Резолуција Боја
320x200 4
320x200 4 сивих
Дх 320x200 16
Ех 640x200 16
Фх 640x350 2
10х 640x350 16
11х 640x480 2
12х 640x480 16
13х 320x200 256

Стављање пиксела[уреди]

Овде су најбољи режими за ВГА. Остали су бизарни или једноставно чудни, а тешко се налази документација за њих.

Режим 13х[уреди]

Овде је јако лако да се постави пиксел, а самим тим јако брзо се пиксели цртају. Једино сто је потребно је да се на 0xА0000+x кордината*320+y кордината у меморији стави бајт у коме се садржи боја.

Режим 12х[уреди]

Овде је знатно теже и спорије да се постави пиксел, а самим тим је и споро. Сваки пиксел репрезентује 4 бита у бајту, и то га знатно успорава.

Пример[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Полссон, Кен. „Цхронологy оф ИБМ Персонал Цомпутерс”. Приступљено 28. 1. 2015. 
  2. ^ Хиннер, Мартин. „ВГА Тимингс”. Приступљено 7. 11. 2012. 

Спољашње везе[уреди]