VGA

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Video Graphics Array
Datum izlaska 1987.
Kartice
Niska klasa
Srednja klasa
Visoka klasa
Istorija
Prethodnik Enhanced Graphics Adapter
Naslednik
VGA konektor — ženski
VGA konektor — muški

VGA (skr. od engl. Video Graphics Array) je analogni računarski video standard koji je prvi put patentirao IBM 1987. godine u PS/2 računarima.[1] Korišćen je kao najbolji i najskuplji video standard, obično za štampanje knjiga, crtanje kompjuterskih grafika, prikazivanje prezentacija i lep užitak u radu na računaru.

Standardne (propisane standardom) VGA grafičke rezolucije su:

  • 640×480×16 (sa 16 boja) ili crno-belo)[2]
  • 640×350×16 (sa 16 boja)
  • 320×200×16 (sa 16 boja)
  • 320×200×256 (sa 256 boja)

Najčešća rezolucija koja je u upotrebi je prva, 640x480 (sa 16 boja).

Takođe, 15-iglični VGA D-konektor koristi se za povezivanje grafičkih kartica na analogne monitore (CRT), a takođe — većina digitalnih LCD monitora još uvek (od 2007. godine) ima osim DVI konektora i stari VGA analogni konektor.

Tehnički podaci[уреди]

Postavlanje[уреди]

Postavlanje bilo koje rezolucije na VGA grafičkoj kartici se mora uraditi u Real Mode (16-bita) procesorskom okruženju, tako da jedina mogućnost za Protected Mode (32-bit) sisteme je da se sistem vrati da promeni video režim ili da se odmah promeni u bootloader-u. Primer koda u assembleru:

mov ah, 0
mov al, 12h
int 10h

Vrednost AL registera predstavlja mod koji je potrebno učitati, a vrednost AH registera mora biti 0 da bi se postavio VGA grafički režim.

Video režimi[уреди]

Ime Rezolucija Boja
4h 320x200 4
5h 320x200 4 sivih
Dh 320x200 16
Eh 640x200 16
Fh 640x350 2
10h 640x350 16
11h 640x480 2
12h 640x480 16
13h 320x200 256

Stavljanje piksela[уреди]

Ovde su najbolji režimi za VGA. Ostali su bizarni ili jednostavno čudni, a teško se nalazi dokumentacija za njih.

Režim 13h[уреди]

Ovde je jako lako da se postavi piksel, a samim tim jako brzo se pikseli crtaju. Jedino sto je potrebno je da se na 0xA0000+x kordinata*320+y kordinata u memoriji stavi bajt u kome se sadrži boja.

Režim 12h[уреди]

Ovde je znatno teže i sporije da se postavi piksel, a samim tim je i sporo. Svaki piksel reprezentuje 4 bita u bajtu, i to ga znatno usporava.

Primer[уреди]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Polsson, Ken. „Chronology of IBM Personal Computers”. Приступљено 28. 1. 2015. 
  2. ^ Hinner, Martin. „VGA Timings”. Приступљено 7. 11. 2012. 

Spoljašnje veze[уреди]