VGA

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Video Graphics Array
Datum izlaska1987.
Kartice
Niska klasa
Srednja klasa
Visoka klasa
Istorija
PrethodnikEnhanced Graphics Adapter
Naslednik
VGA konektor — ženski
VGA konektor — muški

VGA (skr. od engl. Video Graphics Array) je analogni računarski video standard koji je prvi put patentirao IBM 1987. godine u PS/2 računarima.[1] Korišćen je kao najbolji i najskuplji video standard, obično za štampanje knjiga, crtanje kompjuterskih grafika, prikazivanje prezentacija i lep užitak u radu na računaru.

Standardne (propisane standardom) VGA grafičke rezolucije su:

  • 640×480×16 (sa 16 boja) ili crno-belo)[2]
  • 640×350×16 (sa 16 boja)
  • 320×200×16 (sa 16 boja)
  • 320×200×256 (sa 256 boja)

Najčešća rezolucija koja je u upotrebi je prva, 640x480 (sa 16 boja).

Takođe, 15-iglični VGA D-konektor koristi se za povezivanje grafičkih kartica na analogne monitore (CRT), a takođe — većina digitalnih LCD monitora još uvek (od 2007. godine) ima osim DVI konektora i stari VGA analogni konektor.

Tehnički podaci[уреди]

Postavlanje[уреди]

Postavlanje bilo koje rezolucije na VGA grafičkoj kartici se mora uraditi u Real Mode (16-bita) procesorskom okruženju, tako da jedina mogućnost za Protected Mode (32-bit) sisteme je da se sistem vrati da promeni video režim ili da se odmah promeni u bootloader-u. Primer koda u assembleru:

mov ah, 0
mov al, 12h
int 10h

Vrednost AL registera predstavlja mod koji je potrebno učitati, a vrednost AH registera mora biti 0 da bi se postavio VGA grafički režim.

Video režimi[уреди]

Ime Rezolucija Boja
4h 320x200 4
5h 320x200 4 sivih
Dh 320x200 16
Eh 640x200 16
Fh 640x350 2
10h 640x350 16
11h 640x480 2
12h 640x480 16
13h 320x200 256

Stavljanje piksela[уреди]

Ovde su najbolji režimi za VGA. Ostali su bizarni ili jednostavno čudni, a teško se nalazi dokumentacija za njih.

Režim 13h[уреди]

Ovde je jako lako da se postavi piksel, a samim tim jako brzo se pikseli crtaju. Jedino sto je potrebno je da se na 0xA0000+x kordinata*320+y kordinata u memoriji stavi bajt u kome se sadrži boja.

Režim 12h[уреди]

Ovde je znatno teže i sporije da se postavi piksel, a samim tim je i sporo. Svaki piksel reprezentuje 4 bita u bajtu, i to ga znatno usporava.

Primer[уреди]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Polsson, Ken. „Chronology of IBM Personal Computers”. Приступљено 28. 1. 2015. 
  2. ^ Hinner, Martin. „VGA Timings”. Приступљено 7. 11. 2012. 

Spoljašnje veze[уреди]