Катодна цијев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Катодна цијев.
Шематски пресјек катодне цијеви са означеним дијеловима. 1) Контролна решетка 2) Аноде за фокусирање и убрзавање и аквадаг 3) Отклонске завојнице (калемови) 4) Гријач (грејач) катоде 5) Катода 6) Сноп електрона 7) Калем за фокусирање 8) Флуоресцентни слој.
Шематски приказ катодне цијеви са електромагнетским отклоном електрона. Код приказане цијеви постоје 3 електронска топа, за црвену, плаву, и зелену боју.

Катодна цијев је посебна врста електронске цијеви у којој се електрони фокусирају и ударају у флуоресцентни застор, производећи видљиву тачку на екрану.

Помјерањем тачке фокусирања на површини екрана, могуће је произвести слику сачињену од индивидуалних тачака (пиксела). Помјерање млаза (снопа) електрона се врши електростатичким (отклонске плоче) или електромагнетским пољем (завојнице, калеми).

Примјена катодних цијеви је различита, па постоје и различите конструкције. Користе се углавном за показиваче (екране) у телевизорима — гдје се назива кинескопрачунарским мониторима, осцилоскопима, оптичко-електронским претварачима и другдје.

Перзистенција слике[уреди]

Видљивост читаве слике а не само једне тачке гдје се у том тренутку налази сноп је омогућена перзистенцијом екрана — особином да тачке које је сноп прешао остају да свијетле још извјесно вријеме. Вријеме перзистенције се знатно разликује зависно о типу цијеви, и може износити од неколико милисекунди до неколико десетина секунди. Цијеви кратке перзистенције су типично кориштене за телевизоре, дуже за осцилоскопе, а најдуже за радарске показиваче.

Основни дијелови и рад[уреди]

Прва телевизијска електронска цев - Иконоскоп

За „убацивање“ електрона у цијев, користи се катода, као и код обичних електронских цијеви. Затим долази решетка за регулацију јачине електронског млаза (Венелтов ваљак) и двије цилиндричне шупље аноде за фокусирање млаза.

Ако је млаз контролисан електростатски, имамо четири плочасте електроде које врше помјерање млаза горе-доле и лијево-десно помоћу напона доведеног на њих. Ако је отклон електромагнетски (већина катодних цијеви), скретни калемови (завојнице) се налазе ван цијеви. Промјеном струје кроз њих мијења се јачина електромагнетског поља, и електрони мијењају правац у складу с тим.

Предност електростатског скретања млаза је мала снага потребна за управљање млазом, а мане већа потребна дужина цијеви, слабије фокусирање електрона, и осјетљивост на потресе. Честе су у осцилоскопима гдје је величина екрана мала. Предност електромагнетског скретања су мања дужина цијеви, бољи фокус и већа издржљивост на вибрације.

Код катодних цијеви са електромагнетским управљањем снопа електрона постоји и аквадаг. Аквадаг је графитни премаз на унутрашњости цијеви спојен са извором позитивног напона, који служи за додатно убрзавање електрона.

Стварање слике[уреди]

мини

Код монохроматских (црно-бијели, црно-зелени приказ) катодних цијеви, постоји један систем за убрзавање електрона (електронски топ). Убрзани електрони при удару у унутрашњу површину екрана узрокују свјетлуцање флуоресцентног слоја. Помјерањем снопа електрона посебним редослиједом скенирања, могуће је више освјетлити неке тачке, а неке оставити тамнима. Регулација јачине освјетљења се може изводити на разне начине, углавном промјеном напона на контролној решетки или катоди.

Код катодних цијеви са приказом у боји, постоје три електронска топа, сваки за посебну боју (црвену, плаву и жуту). Сваки од топова гађа посебне тачке на екрану (субпикселе), у међусобној непосредној близини. Овако је могуће остварење било које боје, мијешањем интензитета индивидуалних основних боја.

Пут електронског млаза[уреди]

За примјер можемо узети VGA рачунарски монитор при резолуцији екрана 640*480 тачака и освјежавањем екрана 60 пута у секунди.

Млаз се помиче на сљедећи начин. Почиње у горњем лијевом углу екрана и иде хоризонтално надесно. Кад је крај екрана достигнут, млаз се искључује и враћа на лијеву страну екрана, али један ред ниже. Нови ред се исписује истим начином, па нови и нови, док се не испише свих 480 хоризонталних линија. Ту се млаз искључује, и враћа у горњи лијеви угао. Испис 480 линија је трајао 1/60=16.6 милисекунди.

Промјеном јачине млаза постиже се приказ или сакривање одређених тачака, или њихово нијансирано приказивање. Тиме је дакле приказана слика састављена од тачака (пиксела) разних нивоа освијетљености.

Врсте[уреди]

  • Кинескоп — показивачка катодна цијев у телевизорима, рачунарским мониторима и слично.
  • Карактрон — комбинована к. цијев у војним командним рачунарима. Приказује знакове и слова.
  • Бројачка електронска цијев — показивач са знаковима 0-9. Знак се мијења при сваком новом пулсу.
  • Иконоскоп — претварач видљиве слике у електронски облик. Кориштен за ТВ камере.
  • Дисектор — оптичко-електронски претварач, другачије конструкције од иконоскопа.
  • Супериконоскоп — комбинација иконоскопа и дисектора.
  • Ортикон — оптичко-електронски претварач, осјетљивији од иконоскопа.
  • Суперортикон — побољшани ортикон, изузетне свјетлосне осјетљивости.
  • Видикон — оптичко-електронски претварач.
  • Потенцијалоскоп — цијев са нагомилавањем електричних набоја. Кориштен за показиваче радара.
  • Тајпотрон — комбинација карактрона и потенцијалоскопа.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]