Вес Монтгомери

С Википедије, слободне енциклопедије
Вес Монтгомери
Лични подаци
Име по рођењуЏон Лесли Монтгомери
ЗанимањеМузичар, композитор
Музички рад
ЖанрЏез, Соул џез, Хард бап, Кросовер џез, Смут џез, Меинстрим џез, Џез фјужн
ИнструментГитара (Гибсон L-5 ЦЕС)

Џон Лесли Монтгомери (енгл. John Leslie Montgomery) амерички је џез гитариста, познатији као Вес Монтгомери, рођен је у Индијанополису 6. марта 1923. године као једно од петоро деце. Одрастао је у Колумбусу, Охајо, где се преселио после развода родитеља. Услови у којима су живели нису му омогућили да се школује и стекне некакво музичко образовање. 1953. године, његов брат Монк купује му малу гитару са четири жице за коју Вес није био нарочито везан и никад је није сматрао значајном за своју каријеру.

Техника[уреди | уреди извор]

Са 19 година чувши Чарли Кристијана и његову композицију „Solo Flight“ одушевљава се и одлучује да се озбиљно посвети гитари и за 350 долара купује гитару и појачало. Скидајући композиције Чарли Кристијана почиње своје прве кораке као музичар. Самим тим што је био самоук развио је један у потпуности нов приступ гитари, који је данас усвојен као стандард у свирању џез гитаре. Никад није користио трзалицу него је жице окидао унутрашњим делом палца, окидајуци жице само надоле уколико би свирао мелодијску линију на појединачним жицама, а користећи покрете горе-доле палцем ако би свирао акорде. Овако произведен топао и пун тон постаће Монтогомеријев заштитни знак. Као још једно од обележја његовог свирања је и коришћење октава. Монтгомери би свирао читаве мелодијске линије или чак соло деонице користећи два иста тона одвојена за целу октаву одсвирана унисоно.

Опрема[уреди | уреди извор]

Углавном је користио Гибсон гитаре, моделе ЕС-175 и L-5 CES. Пред крај његове каријере Гибсон је направио две гитаре за Веса, разликовале су се само по броју магнета, па су уместо два имале један магнет који је био постављен наопачке. Што се појачала тиче никад није нашао појачало које му је било по вољи.

Каријера[уреди | уреди извор]

Године 1948. је добио понуду од Лајонела Хемптона да се придружи његовом бенду у којем је провео две године. Наредних седам година провешће у Индијанополису свирајући да би издржавао своју седмочлану породицу. Повремено је свирао и снимао са својом браћом Монком и Бодијем. У септембру 1959. једној Весовој свирци присуствује познати саксофониста Кенонбол Едерли, који га одушевљен повезује са издавачком кућом „Riverside Records“ са којом и потписује уговор.

Следе многа издања од којих му једно од најпознатијих, „The Incredible Jazz Guitar of Wes Montgomery“ из 1960. обезбеђује заслужено место међу џез великанима. После овог издања следе снимања са великанима попут Џорџа Ширинга, Рона Картера, Фили Џо Џоунса и Винтона Келија. 1961. добија позив од Џона Колтрејна са којим наступа на џез фестивалу у Монтереју. Колтрејн позива Веса да му се придружи на турнеји, али га Вес нажалост одбија, сматрајући се недостојним тог позива. 1961. се враћа у Индијанополис својој жени и деци. 1962. у граду је боравио бенд Мајлса Дејвиса са којима настаје друго ремек-дело „Full House“, албум снимљен уживо у „Tsubo Coffee House“ у Берклију.

Следи по многим критикама лошији део Весове каријере. Албумом „Fusion“, који је снимљен у пратњи гудачког оркестра, начинио је многе значајне промене у својим издањима. Његово лоше материјално стање и породица коју је увек постављао на прво место приморали су га да потпише уговор са издавачком кућом „Verve Records“ за које ће снимати комерцијални албуми који по мишљењу неких критичара прелазе у границе амбијенталне музике.

Добитник је многих награда и више пута номинован за најбољег гитаристу од стране престижног часописа „Downbeat“. Оставио је велики утицај на џез данашњице, и убраја се међу најутицајније гитаристе данашњице. Умро је од срчаног удара у наручју своје жене 15. јуна 1968. године у својој кући у Индианаполису.

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • „The Montgomery brothers plus five others“ – 1957.
  • „The Montgomery brothers“ – 1958.
  • „Montgomeryland“ – 1959.
  • „A good git-together“ (Jon Hendricks) – 1959.
  • „The Wes Montgomery trio“ – 1959.
  • „The incredible jazz guitar of Wes Montgomery“ – 1960.
  • „Work song“ (Nat Adderley) – 1960.
  • „West coast blues“ (Harold Land) – 1960.
  • „Cannonball adderley and the pollwinners“ – 1960.
  • „Movin' along“ – 1960.
  • „The Montgomery brothers“ – 1960.
  • „Grooveyard“ (Montgomery brothers) – 1961.
  • „So much guitar“ – 1961.
  • „Love walked in“ – 1961.
  • „The Montgomery brothers in Canada“ – 1961.
  • „Bags meets wes“ – 1961.
  • „Full house“ – 1962.
  • „Fusion/Wes Montgomery with strings“ – 1963.
  • „Boss guitar“ – 1963.
  • „Guitar on the go“ – 1963.
  • „Portrait of Wes“ – 1963.
  • „Movin' Wes“ – 1964.
  • „Bumpin'“ – 1965.
  • „Smokin' at the half-note“ – 1965.
  • „Willow weep for me“ – 1965.
  • „Goin' out of my head“ – 1965.
  • „Tequila“ – 1966.
  • „California dreaming“ – 1966.
  • „The dynamic duo“ – 1966.
  • „Further adventures of Jimmy and Wes“ – 1966.
  • „A day in the life“ – 1967.
  • „Down here on the ground“ – 1967.
  • „Road song“ – 1968.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]