Мајлс Дејвис
| Мајлс Дејвис | |
|---|---|
 Мајлс Дејвис | |
| Датум рођења | 26. мај 1926. |
| Место рођења | Олтон САД |
| Датум смрти | 28. септембар 1991. (65 год.) |
| Место смрти | Санта Моника САД |
| Веб-сајт | www |
Мајлс Дејвис (енгл. Miles Davis; Олтон, 26. мај 1926 — Санта Моника, 28. септембар 1991[1]) био је амерички џез трубач и композитор, један од најпознатијих и најутицајнијих џезиста.[2] Мајлс Дејвис је зачетник многих џез стилова, попут кула, модерног бопа, фузије, модалног џеза и фанка. Свирао је са безброј џез великана, међу којима су пијанисти Чик Корија, Кит Џерет, Бил Еванс и Херби Хенкок, саксофонисти Чарли Паркер, Џон Колтрејн, Кенонбол Едерли и Вејн Шортер, басиста Рон Картер и многи други.
Рођен у Алтону у држави Илиноис, а одрастао у Источном Сент Луису, Дејвис је отишао да студира на Џулијарду у Њујорку, пре него што је одустао и професионално дебитовао као члан бебоп квинтета саксофониста Чарлија Паркера од 1944. до 1948. Убрзо након тога, он је снимио Birth of the Cool сесије за Капитол рекордс, које су биле кључне за развој кул џеза. Почетком педесетих година, Мајлс Дејвис је снимио неке од најранијих хард боп музичких нумера у издању Престиж рекордса, али је то радио насумично због зависности од хероина. Након широко цењеног повратничког наступа на Њупортском џез фестивалу 1955. године, потписао је дугорочни уговор са Колумбија рекордсом и снимио албум 'Round About Midnight из 1957. године.[3] Било је то његово прво дело са саксофонистом Џоном Колтрејном и басистом Полом Чамберсом, кључним члановима секстета који је водио раних 1960-их. У овом периоду је наизменично сарађивао са оркестарским џез сарадником Гилом Евансом, попут Sketches of Spain (1960) под утицајем шпанске музичке, и радио на бенд снимцима, попут Milestones (1958) и Kind of Blue (1959).[4] Последњи снимак остаје један од најпопуларнијих џез албума свих времена,[5] продавши више од пет милиона примерака у САД.
Дејвис је направио неколико промена у саставу док је снимао Someday My Prince Will Come (1961), његове Блекхок концерте из 1961 и Seven Steps to Heaven (1963), још један главни успех који је увео басисту Рона Картера, пијанисту Херби Ханкока и бубњара Тонија Вилијамса.[4] Након додавања саксофонисте Вејна Шортера у свој нови квинтет 1964. године,[4] Дејвис их је водио на серији апстрактнијих снимака које су често састављали чланови бенда, помажући пиониру пост-боп жанра албумима попут E.S.P (1965) и Miles Smiles (1967),[6] пре преласка у његов електрични период. Током 1970-их експериментисао је са роком, фанком, афричким ритмовима, новом електронском музичком технологијом и непрестано променљивом поставом музичара, укључујући клавијатуристу Јоа Завинула, бубњара Ала Фостера и гитаристу Џона Маклолина.[7] Овај период, почев од Дејвисовог студијског албума In a Silent Way из 1969. године и закључно са концертним снимком Agharta 1975. године, био је најконтроверзнији у његовој каријери, отуђивши и изазивајући многе у џезу.[8] Његова милионски продавана плоча Bitches Brew из 1970. године помогла је да дође до поновног пораста комерцијалне популарности жанра са џез фузијом како је деценија напредовала.[9]
Након петогодишње пензије због лошег здравља, Дејвис је наставио каријеру током 1980-их, запошљавајући млађе музичаре и поп звуке на албумима као што су The Man with the Horn (1981) и Tutu (1986). Критичари га су често нису прихватали, али деценија је Дејвису прикупила највиши ниво комерцијалног признања. Он је изводио распродане концерте широм света, бавећи се исто тако визуелном уметности, филмом и телевизијом, пре своје смрти 1991. године од комбинованих ефеката можданог удара, упале плућа и респираторног затајења.[10] Дејвис је 2006. примљен у Кућу славних рокенрола,[11] чиме је препознат као „једна од кључних фигура у историји џеза“.[11] Ролинг стоун га је описао као „најцјењенијег џез трубача свих времена, и свакоко једног од најважнијих музичара 20. века“,[10] док га је Џералд Ерли назвао неспорно једним од најутицајнијих и најиновативнијих музичара тог периода.[12]
Дискографија[уреди | уреди извор]
- Modern Jazz Trumpets (1951) [Split]
- The New Sounds (1951)
- Young Man with a Horn (1952)
- Blue Period (1953)
- The Compositions of Al Cohn (1953)
- Miles Davis Volume 2 (1954)
- Miles Davis Volume 3 (1954)
- The Miles Davis Quintet (1954)
- With Sonny Rollins (1954)
- Blue Haze: Miles Davis Quartet (1954)
- All-Stars, Volume 1 (1955)
- All-Stars, Volume 2 (1955)
- All-Stars Sextet (1955)
- The Musings of Miles (1955)
- Blue Moods (1955)
- MILES: The New Miles Davis Quintet (1956)
- Quintet/Sextet (1956)
- Collector's Items (1956)
- 'Round About Midnight (1957)
- Cookin' (1957)
- Miles Ahead (1957)
- Elevator to the Gallows (1958)
- Milestones (1958)
- Porgy and Bess (1959)
- Kind of Blue (1959)
- Workin' (1959)
- Sketches of Spain (1960)
- Someday My Prince Will Come (1961)
- Seven Steps to Heaven (1963)
- Quiet Nights (1963)
- E.S.P. (1965)
- Miles Smiles (1967)
- Sorcerer (1967)
- Nefertiti (1968)
- Miles in the Sky (1968)
- Filles de Kilimanjaro (1968)
- In a Silent Way (1969)
- Bitches Brew (1970)
- Jack Johnson (1971)
- Live-Evil (1971)
- On the Corner (1972)
- Big Fun (1974)
- Get Up with It (1974)
- Water Babies (1976)
- Circle in the Round (1979)
- Directions (1981)
- The Man with the Horn (1981)
- Star People (1983)
- Decoy (1984)
- You're Under Arrest (1985)
- Tutu (1986)
- Music from Siesta (1987)
- Amandla (1989)
- Aura (1989)
- Dingo (1991)
- Doo-Bop (1992)
- Rubberband (2019)
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Година | Филм | Приписано као | Улога | Напомене | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Композитор | Извођач | аутор | ||||
| 1958 | Elevator to the Gallows | Да | Да | — | Критичар Fил Xонсон га је описао као „најусамљенији звук трубе који ћете икада чути и од тада модел за тужну музику. Чујте га и плачите.”[13] | |
| 1968 | Symbiopsychotaxiplasm | Да | Да | |||
| 1970 | Џек Џонсон | Да | Да | Основа за албум Џек Џонсон из 1971 | ||
| 1972 | Imagine | Да | он сам | Камео, без заслуга | ||
| 1985 | Miami Vice | Да | Ајвори Џонс | ТВ серија (1 епизода – „Џанк љубав”) | ||
| 1986 | Крими прича | Да | џез музичар | Камео, ТВ серија (1 епизода – „Рат”) | ||
| 1987 | Сијеста | Да | Да | — | Само једну песму је компоновао Мајлс Дејвис у кооперацији са Маркус Милер („Theme For Augustine”). | |
| 1988 | Scrooged | Да | Да | улични музичар | Камео | |
| 1990 | The Hot Spot | Да | Композитор је Џек Ниче, такође учествује Џон Ли Хукер | |||
| 1991 | Динго | Да | Да | Да | Били Крос | Саундрак је компоновао Мајлс Дејвис у кооперацији са Мичел Легранд. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Miles Davis Biography”. Biography. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Miles Davis American musician”. Britannica. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ Yanow 2005, стр. 176.
- ^ а б в „Miles Davis, innovative, influential, and respected jazz legend”. African American Registry. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2016. Приступљено 11. 6. 2016.
- ^ McCurdy 2004, стр. 61.
- ^ Bailey, C. Michael (11. 4. 2008). „Miles Davis, Miles Smiles, and the Invention of Post Bop”. All About Jazz. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2016. Приступљено 20. 6. 2016.
- ^ Freeman 2005, стр. 9–11, 155–156.
- ^ Christgau 1997; Freeman 2005, стр. 10–11, back cover
- ^ Segell, Michael (28. 12. 1978). „The Children of 'Bitches Brew'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2016. Приступљено 12. 6. 2016.
- ^ а б Macnie, Jim. „Miles Davis Biography”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2017. Приступљено 11. 6. 2016.
- ^ а б „Miles Davis”. Rock and Roll Hall of Fame. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2016. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ Gerald Lyn, Early (1998). Ain't But a Place: an anthology of African American writings about St. Louis. Missouri History Museum. стр. 205. ISBN 1-883982-28-6.
- ^ Johnson, Phil (14. 3. 2004). „Discs: Jazz—Miles Davis/Ascenseur Pour L'Echafaud (Fontana)”. Independent on Sunday.
Литература[уреди | уреди извор]
- Carr, Ian (1998). Miles Davis: The Definitive Biography
. Thunder's Mouth Press. ISBN 978-1-560-25241-2. - Chambers, Jack (1998). Milestones: The Music and Times of Miles Davis. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80849-4.
- Christgau, Robert (1997). „Miles Davis' '70s: The Excitement! The Terror!”. The Village Voice. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2012. Приступљено 24. 4. 2012.
- Cole, George (2005). The Last Miles: The Music of Miles Davis (1980–1991). Equinox Publishing Ltd. ISBN 978-1-84553-122-5.
- Cook, Richard (2007). It's About That Time: Miles Davis On and Off Record. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532266-8.
- Cook, Richard; Morton, Brian (1994). Penguin Guide to Jazz. Penguin Books. ISBN 978-0-140-17949-1.
- Davis, Gregory; Sussman, Les (2006). Dark Magus: The Jekyll and Hyde Life of Miles Davis. Hal Leonard. ISBN 978-0-879-30875-9.
- Davis, Miles; Troupe, Quincy (1990). Miles: The Autobiography. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-72582-2.
- Davis, Miles; Sultanof, Jeff (2002). Miles Davis – Birth of the Cool: Transcribed Score. Hal Leonard. ISBN 978-0-634-00682-1.
- Early, Gerald (2001). Miles Davis and American Culture. Missouri History Museum. ISBN 978-1-883982-38-6.
- Einarson, John (2005). Mr. Tambourine Man: The Life and Legacy of The Byrds' Gene Clark. Backbeat Books. ISBN 978-0-879-30793-6.
- Freeman, Philip (2005). Running the Voodoo Down: The Electric Music of Miles Davis. Hal Leonard. ISBN 978-1-617-74521-8.
- Gelbard, Jo (2012). Miles and Jo: Love Story in Blue. AuthorHouse. ISBN 978-1-477-28957-0. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2017. Приступљено 13. 11. 2016.
- Kahn, Ashley (2001). Kind of Blue: The Making of the Miles Davis Masterpiece. Da Capo Press Inc. ISBN 978-0-306-81067-1.
- Lees, Gene (2001). You Can't Steal a Gift: Dizzy, Clark, Milt, and Nat. Yale University Press. ISBN 978-0-300-08965-3.
- McCurdy, Ronald C. (2004). Meet the Great Jazz Legends: Short Sessions on the Lives, Times & Music of the Great Jazz Legends. Alfred Music. ISBN 978-1-457-41813-6.
- Morton, Brian (2005). Miles Davis. Haus Publishing. ISBN 978-1-904-34179-6.
- Nisenson, Eric (1982). 'Round about Midnight: A Portrait of Miles Davis. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80684-1.
- Orr, Tamra (2012) [2001]. American Jazz: Miles Davis. Mitchell Lane Publishers, Inc. ISBN 978-1-612283-41-8.
- Szwed, John (2004). So What: The Life of Miles Davis. Simon & Schuster. стр. 343. ISBN 978-0-684-85983-5.
- Tingen, Paul (2001). Miles Beyond: The Electric Explorations of Miles Davis, 1967–1991. Billboard Books. ISBN 978-0-8230-8346-6. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2019. Приступљено 6. 8. 2019.
- Troupe, Quincy (2002). Miles and Me. University of California Press. ISBN 978-0-520-23471-0.
- Various (2012). Miles Davis: The Complete Illustrated History. Voyageur Press. ISBN 978-0-7603-4262-6.
- Waters, Keith (2011). The Studio Recordings of the Miles Davis Quintet, 1965–68. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-539383-5.
- Williams, Richard (2010). The Blue Moment: Miles Davis's Kind of Blue and the Remaking of Modern Music. Norton. ISBN 978-0-393-07663-9.
- Yanow, Scott (2005). Jazz: A Regional Exploration. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32871-8.
- Warner, Jennifer (2014-10-27). Miles Davis: A Biography (на језику: енглески). BookCaps Study Guides. ISBN 978-1-62917-393-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Мајлс Дејвис на Викимедијиној остави. |
- Званични веб-сајт
- Мајлс Дејвис на сајту Енциклопедија Британика
- Official Sony Music website at Miles-Davis.com
- „Прикуљене вијести и коментари o чланку Мајлс Дејвис”. The New York Times.
- „Прикуљене вијести и коментари o чланку Мајлс Дејвис”. The Guardian.
