Виламет малина
Виламет малина (wилламетте) је сорта малине , веома отпорна биљка која даје крупно тамно црвене плодове , доброг укуса и која почиње да зри крајем јуна. Саднице могу да достигну висину до три метра. Прија јој да буде на позицији са доста сунца и тражи доста редовног заливања и ђубрења како би принос био бољи. Стабљика која је дала плод после бербе мора да се одсече.[1]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Малина Виламет је водећа сорта малине у САД и Канади а доста је популарна код наших узгајивача. Ова малина је америчког порекла , настала је у Орегону укрштањем малине Њубург и Лојд Џорџ. Припада групи раних сорти малина јер већ почиње да зри у јуну . Трновита је ал некада може бити и без трња. Плод ове сорте малине је крупан , чврст , тамно црвене боје и пријатне ароме.Одличан је за кување и друге начине прераде.Плод може бити и жуте боје . Средњег је раста , али када се интезивно негује може постати веома бујна , па се формирају изданци после којих је потребно извршити орезивање. Једнородна је сорта али плод може дати у два наврата.Ако је правилно негује ова сорта , њен принос може износити и више од десет до петнаест тона по хектару. Пошто богато рађа , ова сорта спада у групу најекономичнијих сорти малине.[2]
Гајење[уреди | уреди извор]
Ова сорта малине најбоље успева на пуном сунцу са доста воде , уз добро гнојење за време цветања. Везивање уз жицу је обавезно код ове сорте. За бољи резултат, стабљике које су дале плод , на крају сезоне се морају одсећи. Виламету одговара земљиште чија пХ киселост износи од 5,5-7 и које је песковито-иловачасто , иловачасто и нормално . Како би се спречиле болести код ове сорте неопходно је орезивање малине одмах после бербе . Потребно је уклонити и новоизрасле малине ако су танке , мале или поломљене . Малине се везују уз жицу и орезују до висине човековог рамена , сто ће олакшати бербу. Од прилике се ореже тридесет процената новоизрасле малине без бојазности да ће имати негативне последице на укупну производњу.[3]
Заштита[уреди | уреди извор]
Малина може да страда од појединих стеточина и болести које се могу сузбити прскањем пре цветања, пре почетка вегетације и након бербе. Положај који не прија овој малини може бити узрок појаве гљивичних обољења попут Дидимеле и Антракнозе.
Садња малине[уреди | уреди извор]
Малина се може садити у пролеће и јесен. Пожељнија је јесења садња јер малина дуго задржава лист , а у неким брдским пределима први мразеви почињу релативно рано и због тога је пожељнија пролећна садња од јесење . Садња у пролеће носи и неке ризике као што су појава увећавање пупољака на корену , из којих ће настати нови изданци . Поред тога на пролеће је присутно мање влаге у земљи , а пролећни ветрови који су топли могу да узрокоју слабије примање садница. Садња не треба да буде ни превише плитка ни превише дубока. Саднице се прикраћују на око 20 центиметара изнад земље после садње.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Малина Виламет – водећа сорта која богато радја | Сеоски Послови - Портал о пољопривреди
- ^ http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG023_7.htm&autor=7
- ^ http://www.vizijadanas.com/gajenje_malina.html
- ^ „Сорте малине и њихова економска исплативост ПОЛАНА | Агро Инфо Тел”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2016. г. Приступљено 05. 05. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Тодор Вулић , Чедо Опарница , Бобан Ђорђевић (2011):Воћарство
- Др. Миладин M. Шошкић (2008):Савремено воћарство
