Портал:Биологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиПОРТАЛ БИОЛОГИЈА
Parthenos sylvia philippensis.jpg

Ова страница је портал за википедијанце које занима биологија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Биологија је природна наука о животу, живим организмима, њиховом пореклу, развоју јединки, а такође о њиховој повезаности са животном средином.

Уколико желите да мењате ову страницу пређите овде

уредиИзабрани чланак
Вирус Х5Н1 виђен електронским микроскопом

Х5Н1 је вирус узрочник птичјег грипа, обољења пандемијских размера које се преноси на многе животињске врсте, укључујући и човека. Стручњаци верују да вирус поседује способност промене у облик који се лако преноси међу људима. Сам назив Х5Н1 се односи на подтипове антигена који су присутни на површини вируса: хемаглутинин 5 и неураминидаза 1. Водене птице селице (лабудови, дивље патке и гуске) су природни, а домаћа перад непосредни преносник заразе.

Прочитајте цео чланак...

Остали изабрани чланци

уредиСлика седмице
Elefetusus.jpg

Ембриологија је биолошка наука која истражује развиће организама од оплођене јајне ћелије
до адулта (на слици - развиће афричког слона).

Остале изабране слике

уредиГодишња доба
Prolećno cveće 3.JPG

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба пролеће. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

уредиБиографија
Ернст Хекел (1860. год.)

Ернст Хекел (нем. Ernst Heinrich Philip Haeckel; 18341919) је био немачки биолог, природњак, филозоф, физичар, професор и уметник. Хекел је био професор зоологије на Универзитету у Јени. Познат је као оснивач екологије, науке коју је дефинисао као економију природе, истраживање тоталних односа организама према органској и неорганској околини и као учење о комплексним међуодносима. Био је и велики популаризатор теорије еволуције.

У биолошку науку је увео бројне термине, које данас сматрамо свакодневним: филогенија, екологија, хетерохронија, протисти, филум.

даље...

Архива

уредиЗанимљивости
Сиви соко

Да ли сте знали да...

  • ...сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
  • ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
  • ...језик плавог кита величине просечног слона.
  • ... детлић куца у дрво просечно 20 пута у секунди
уредиБиологија и друштво
уредиБотанички кутак
боровница

Боровница (Vaccinium myrtillus) је жбунаста биљка из породице вресова (Ericaceae). Научни назив је изведен од латинских речи bacca = бобица и myrtus (деминутив myrtillus) по сличности листова боровнице са биљком миртом.

Плодови боровнице имају примену како у народној тако и у службеној медицини. Благотворно су средство као превентива или терапија код авитаминозе или хиповитаминозе, као и за лечење неинфективног пролива код деце. Важно је и њихово дијететско деловање. Плодове је најбоље користити у свежем стању или као сок. Осим сока од њих се могу правити укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти и др. само што се кувањем губи витамин Ц.

Даље...

Архива

уредиЗоолошки кутак
Пчела на цвету

Медоносна пчела (Apis mellifera) је врста инсекта која вероватно потиче из тропске Африке одакле се ширила према Европи и Азији. Назива се и западна пчела. Први фосилни трагови медоносне пчеле стари су 40 милиона година. Пре око 30 милиона година пчеле су развиле своју прву друштвену заједницу. Постоји много подврста пчела које су се адаптирале на свој географски и климатски простор. 1622. године први европски колонисти доносе подврсту Apis mellifera mellifera у Америку. Амерички урођеници пчелу су називали „човеков бели лет".

Више о медоносној пчели...

уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
велики тетребјаребикакупусарлучењенотохордабагремацдиверзитетпршљен

Потребно проширити:
АвокадоАдаптивна вредностАлометријаАменсализамАмнионАреалБрезаВитамин БГаструлаДињаДисањеЕволуциона екологијаЕстивацијаЗоологијаЈеленакКраставацКунаМагарацМутуализамНуклеоплазмаНуклеотидПигмејски нилски коњПолни диморфизамПлазмидРегенерацијаРетровирусРибеРизомСмокваТигарФламингоХидролимфаХорионЦврчциHibernacijaVolvoks

Потребно средити:
АгроекосистемОбична алојаТаламусТорбариХрчакЧовекSistematika opnokrilaca

уредиЧланци
уредиКатегорије биологије


уредиОстали портали на српској википедији
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија
Види још: Минипортали