Портал:Биологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиПОРТАЛ БИОЛОГИЈА
Parthenos sylvia philippensis.jpg

Ова страница је портал за википедијанце које занима биологија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Биологија је природна наука о животу, живим организмима, њиховом пореклу, развоју јединки, а такође о њиховој повезаности са животном средином.

Уколико желите да мењате ову страницу пређите овде

уредиИзабрани чланак
Различите врсте акни (Acne Vulgaris): A: Цистичне акне на лицу, Б: Акне на трбуху, В: Акне на грудима и раменима.

Acne vulgaris (акне) су инфламаторно (упално, запаљенско) обољење коже, узроковано променама у пилосебацеалној јединици (структури која се налази у кожи и састоји се из фоликула длаке и њему придружене лојне жлезде). Уобичајено је да се акне називају бубуљице.

Ово стање обично настаје током пубертета, и нарочито је заступљено у популацији западних земаља, што се објашњава већом генетском предиспонираношћу. Акне су појавни облик претераног одзива лојних жлезди на уобичајене нивое мушког хормона тестостерона. Код већине људи овај пренаглашен одзив нестаје током времена и око двадесете године акне нестају или се у најмањој мери повлаче, било делимично било привремено.

Прочитајте цео чланак...

Остали изабрани чланци

уредиИзабрана слика
Misc pollen.jpg

Полен различитих биљних врста поседује различите структуре и украсе на површини.
уредиГодишња доба
Prolećno cveće 3.JPG

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба пролеће. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

уредиБиографија
Чарлс Роберт Дарвин

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) је био британски научник који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције.

Након завршених студија на Кембриџу 1831. Дарвин се у својој двадесет другој години укрцао на истраживачки брод „Бигл" придруживши се тако екипи природњака на научном путовању по свету. У својим геолошким опсервацијама Дарвин је био највише импресиониран последицама деловања природних сила на Земљину површину. У то доба већина геолога заступала је теорију како су поједине врсте животињског и биљног света настајале независно једна од друге, те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што је нпр. земљотрес или пуцање и увијање Земљине коре. Након што се 1836. вратио у Енглеску, Дарвин у делу „Белешке о трансмутацији врста“ (енгл. Notebooks on the Transmutation of Species) објављује своје, за то време нове идеје о промењивости врста.

Дарвинова теорија је у целости објављена 1859. године под насловом О пореклу врста (енгл. On the Origin of Species). Названа „књигом која је шокирала свет“, књига је распродана већ првог дана те је накнадно штампано још шест издања. Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза...

даље...

Архива

уредиЗанимљивости
Сиви соко

Да ли сте знали да...

  • ...сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
  • ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
  • ...језик плавог кита величине просечног слона.
  • ... детлић куца у дрво просечно 20 пута у секунди
  • ...женке комарца једине сисају крв док се мужјаци комарца хране биљним соковима?
2011.&action=edit уредиБиологија и друштво
ефекат киселе кише на дрвеће

Кисела киша је падавина загађена сумпор диоксидом, азотним оксидима и другим хемијским једињењима. Док је уобичајена pH вредност кише око 5,5, pH вредност киселе кише је између 4 и 4,5. Главни узрочници киселих киша су термоелектране, дим и издувни гасови који се стварају у саобраћају. Киселе кише обично изазивају велике штете.

Више о киселим кишама...

уредиБотанички кутак
Еугленоидне алге

Еугленоидне алге представљају групу једноћелијских организама чији је таксономски положај међу протистима дуго времена био веома дискутабилан, јер су убрајане и у алге и у праживотиње. У великом броју кладистичких система класификације еукариота, еугленоидни организми су део царства Excavata. Представници ове групе имају монадоидни ступањ организације са углавном издуженим, вретенастим обликом ћелије. Карактеристика, која ову групу протиста одваја од осталих група, је присуство пеликуле изграђене од протеинских трака. Претпоставља се да постоји преко 40 савремених родова еугленида, са 800—1000 врста.

Еуглениде су распрострањена група организама, најчешће у слатким водама обогаћеним органским једињењима, услед потребе за витаминима B1 и B12. У морима живи знатно мањи број врста. У водама које насељавају значајни су чиниоци у процесу самопречишћавања вода која садрже органске загађиваче. Поједине врсте су биоиндикатори стања вода.

Даље...

Архива

уредиЗоолошки кутак
трилобит Kolihapeltis sp.

Трилобити (Trilobita) су изумрли зглавкари који су живели у морима и били веома бројни у палеозоику. Највиши степен развоја су достигли у камбрији, а у перму су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктонски начин живота. Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено скелетом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња. Величина им се у просеку кретала од 4-10 cm, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке планктонске врсте које нису прелазиле 0,5 mm, као и врсте веће од 75 cm. Храниле су се другим животињама или органским отпацима из муљевитог морског дна.

Више о трилобитиима...

уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
велики тетребјаребикалучењенотохордадиверзитетпршљенаненкефалија

Потребно проширити:
АвокадоАдаптивна вредностАлометријаАменсализамАмнионАреалБрезаВитамин БГаструлаДињаДисањеЕволуциона екологијаЕстивацијаЗоологијаЈеленакКраставацКунаМагарацМутуализамНуклеоплазмаНуклеотидПигмејски нилски коњПолни диморфизамПлазмидРегенерацијаРетровирусРизомСмокваТигарФламингоХидролимфаХорионЦврчциHibernacijaVolvoksСпоменик природе Шам-дуд

Потребно средити:
АгроекосистемОбична алојаТаламусТорбариХрчакЧовек

уредиЧланци
уредиКатегорије биологије


уредиОстали портали на српској википедији
Портал