Портал:Биологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиПОРТАЛ БИОЛОГИЈА
Parthenos sylvia philippensis.jpg

Ова страница је портал за википедијанце које занима биологија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Биологија је природна наука о животу, живим организмима, њиховом пореклу, развоју јединки, а такође о њиховој повезаности са животном средином.

Уколико желите да мењате ову страницу пређите овде

уредиИзабрани чланак
Схема наслеђивања везаног за пол

Фенотипске особине могу бити одређене од стране једног или више гена. Наслеђивање путем једног гена називамо моногенским (монохибридним), путем два гена дихибридним, путем три трихибридним, а постоје и полигене особине. Гени који одређују испољавање једне особине могу бити у различитим врстама интеракција.
Основни типови наслеђивања на основу типа хромозома на коме се налазе гени су:

аутозомно
полним хромозомима.

Прочитајте цео чланак...

Остали изабрани чланци

уредиИзабрана слика
Misc pollen.jpg

Полен различитих биљних врста поседује различите структуре и украсе на површини.
уредиГодишња доба
Prolećno cveće 3.JPG

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба пролеће. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

уредиБиографија
Алфред Едмунд Брем 1885.

Алфред Едмунд Брем (нем. Alfred Edmund Brehm; Рентендорф 2. фебруар 1829 - Рентендорф 11. новембар 1884) је био немачки зоолог и писац и син орнитолога Кристијана Лудвига Брема. Преко наслова књиге Бремом живот животиња (нем. Brehms Tierleben), његово презиме је постало синоним за популарну зоолошку литературу.

даље...

Архива

уредиЗанимљивости
Сиви соко

Да ли сте знали да...

  • ...сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
  • ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
  • ...језик плавог кита величине просечног слона.
  • ... детлић куца у дрво просечно 20 пута у секунди
  • ...женке комарца једине сисају крв док се мужјаци комарца хране биљним соковима?
2011.&action=edit уредиБиологија и друштво
ефекат киселе кише на дрвеће

Кисела киша је падавина загађена сумпор диоксидом, азотним оксидима и другим хемијским једињењима. Док је уобичајена pH вредност кише око 5,5, pH вредност киселе кише је између 4 и 4,5. Главни узрочници киселих киша су термоелектране, дим и издувни гасови који се стварају у саобраћају. Киселе кише обично изазивају велике штете.

Више о киселим кишама...

уредиБотанички кутак
жирови храста лужњака

Храст лужњак (Quercus robur) је биљка из рода храстова, а породице букви (Fagaceae). То је дуговечно дрво (достиже старост и до 800 година) висине и до 50m, а стабло може да има обим и до 3m. Крошња му је широка, неправилна и добро разграната. Народни називи за храст лужњак су дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.

Храст лужњак захтева дубока, глиновита или песковита, претежно влажна земљишта, са високим нивоом подземних вода. Зато су његова станишта претежно на алувијалним земљиштима, низијским или благо брежуљкастим теренима. Распрострањен је у скоро целој Европи, Кавказу и Малој Азији. Некада се жир ових храстова користио за прехрану стоке и у том су погледу храстове шуме биле веома значајне.

Даље...

Архива

уредиЗоолошки кутак
Морски паук

Морски пауци (Pycnogonida) су мала група од око 500 врста морских пауколиких животиња. Распрострањени су од поларних до тропских мора, а насељавају како обалске зоне (литорал) тако и зоне великих морских дубина (абисал). Филогенетски положај ове групе је дуго био непознат јер су врло специфичне анатомије. Данас их већина зоолога сврстава у хелицерате.

Више о морским пауцима...

уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
велики тетребјаребикалучењенотохордадиверзитетпршљенаненкефалија

Потребно проширити:
АвокадоАдаптивна вредностАлометријаАменсализамАмнионАреалБрезаВитамин БГаструлаДињаДисањеЕволуциона екологијаЕстивацијаЗоологијаЈеленакКраставацКунаМагарацМутуализамНуклеоплазмаНуклеотидПигмејски нилски коњПолни диморфизамПлазмидРегенерацијаРетровирусРизомСмокваТигарФламингоХидролимфаХорионЦврчциHibernacijaVolvoksСпоменик природе Шам-дуд

Потребно средити:
АгроекосистемОбична алојаТаламусТорбариХрчакЧовек

уредиЧланци
уредиКатегорије биологије
уредиОстали портали на српској википедији
Портал