Портал:Биологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПОРТАЛ БИОЛОГИЈА

Parthenos sylvia philippensis.jpg

Ова страница је портал за википедијанце које занима биологија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Биологија је природна наука о животу, живим организмима, њиховом пореклу, развоју јединки, а такође о њиховој повезаности са животном средином.

Уколико желите да мењате ову страницу пређите овде

Изабрани чланак

спорогони маховине

Маховине представљају успешну и широко распрострањену групу копнених биљака. Најчешће су у питању веома мале биљке које се у већој бројности могу наћи у влажним срединама, попут северних страна стена и коре дрвећа, или у виду зеленог покривача шумског тла („тепих маховина"). За разлику од осталих копнених биљака, зелена биљка маховине представља такозвану гаметофит генерацију. Гаметофит генерација је у потпуности изграђена од хаплоидних ћелија, и на њој се налазе посебни органи, антеридије и архегоније, у којима митозом настају гамети.

Прочитајте цео чланак...

Остали изабрани чланци

Изабрана слика

Misc pollen.jpg

Полен различитих биљних врста поседује различите структуре и украсе на површини.

Годишња доба

Prolećno cveće 3.JPG

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба пролеће. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

Биографија

Чарлс Роберт Дарвин

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) је био британски научник који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције.

Након завршених студија на Кембриџу 1831. Дарвин се у својој двадесет другој години укрцао на истраживачки брод „Бигл" придруживши се тако екипи природњака на научном путовању по свету. У својим геолошким опсервацијама Дарвин је био највише импресиониран последицама деловања природних сила на Земљину површину. У то доба већина геолога заступала је теорију како су поједине врсте животињског и биљног света настајале независно једна од друге, те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што је нпр. земљотрес или пуцање и увијање Земљине коре. Након што се 1836. вратио у Енглеску, Дарвин у делу „Белешке о трансмутацији врста“ (енглески: Notebooks on the Transmutation of Species) објављује своје, за то време нове идеје о промењивости врста.

Дарвинова теорија је у целости објављена 1859. године под насловом О пореклу врста (енглески: On the Origin of Species). Названа „књигом која је шокирала свет“, књига је распродана већ првог дана те је накнадно штампано још шест издања. Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза...

даље...

Архива

Занимљивости

Сиви соко

Да ли сте знали да...

  • ...сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
  • ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
  • ...језик плавог кита величине просечног слона.
  • ... детлић куца у дрво просечно 20 пута у секунди
  • ...женке комарца једине сисају крв док се мужјаци комарца хране биљним соковима?

Биологија и друштво

ефекат киселе кише на дрвеће

Кисела киша је падавина загађена сумпор диоксидом, азотним оксидима и другим хемијским једињењима. Док је уобичајена pH вредност кише око 5,5, pH вредност киселе кише је између 4 и 4,5. Главни узрочници киселих киша су термоелектране, дим и издувни гасови који се стварају у саобраћају. Киселе кише обично изазивају велике штете.

Више о киселим кишама...

Ботанички кутак

плодови шљиве

Шљива је назив за дрво из фамилије ружа (Rosaceae), као и за плод тог дрвета. Под шљивом се најчешће подразумевају многобројне сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.). Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика FAO каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 1991-2001.год. око 424.300 тона годишње.

Даље...

Архива

Зоолошки кутак

Морска видра

Морска видра (Enhydra lutris) је велика врста видри пореклом са северног Пацифика: од северног Јапана и Камчатке на истоку преко Алеутских острва и јужно до Калифорније. Најтежа од свих видри, морска видра је једина врста рода Enhydra.

Широко ловљена због свог скупоценог и префињеног крзна, морска видра има најгушће крзно међу свим осталим сисарима - до 34,000 длака по cm². Од 1741. године па надаље, популације морских видри су толико биле смањене да су их људи довели до ивице истребљења на многим местима њиховог првобитног станишта. До 1911. године светска популација ових видри је процењена на само 1,000-2,000 јединки распоређених у 13 колонија. Временом је процењено да је од пола милиона до једног милиона видри убијено. Иако је неколико подврста и даље угрожено, од како су морске видре законом заштићене, њихово поновно увођење је показало позитивне резултате у многим подручјима.

Више о морским видрама

Потребни чланци

Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
лучењедиверзитетпршљен

Потребно проширити:
АвокадоАдаптивна вредностАлометријаАменсализамАмнионАреалБрезаВитамин БГаструлаДињаДисањеЕволуциона екологијаЕстивацијаЗоологијаЈеленакКраставацКунаМагарацМутуализамНуклеоплазмаНуклеотидПигмејски нилски коњПолни диморфизамПлазмидРегенерацијаРетровирусРизомСмокваТигарФламингоХидролимфаХорионЦврчциHibernacijaVolvoksСпоменик природе Шам-дуд

Потребно средити:
АгроекосистемОбична алојаТаламусТорбариХрчакЧовек

Чланци

Категорије биологије

Остали портали на српској википедији