Пређи на садржај

Virus leukemije miševa

С Википедије, слободне енциклопедије

Вирус леукемије мишева
Класификација вируса
Гроуп:
Група VI (ссРНА-РТ)
Ред:
Унассигнед
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
Вирус леукемије мишева

Вируси леукемије мишева (енгл. Murine leukemia virus, MLV, МуЛВ) су ретровирусес који су добили име по њиховој способности да узрокују канцер код мишева. Неки MLV вируси могу да узрокују инфекцију код других кичмењака. MLV вируси обухватају егзогене и ендогене вирусе. Реплицирајући MLV вируси имају позитивно смислени, једноланчани РНК (ссРНА) геном који се реплицира путем ДНК интермедијера процесом реверзне транскрипције.

Класификација[уреди | уреди извор]

Вируси леукемије мишева су тип VI ретровируса који припада гама ретровирусном роду фамилије Ретровиридае. Помоћу електронске микроскопије је одређено да виралне честице репликујућих MLV вируса имају C-тип морфологије.

MLV вируси обухватају еегзогене и ендогене вирусе. Егзогене форме се преносе као нове инфекције са са једног домаћина на другог. Молонијев, Раусчеров, Абелсонов и Френдов MLV, вируси именовани по особи која их је открила, се користе у истраживањима канцера.

Ендогени MLV вируси се интегришу у геном домаћина и преносе се са генерације на генерацију. Стај и Кофин су их класификовали у четири категорије по специфичносит домаћина, што је зависно од геномске секвенце њихобог омотача.[1] Екотропни MLV вирусу могу да инфицирају ћелије мишева у култури. Неекотропни MLV вируси могу да буду ксенотропни (од xено, "стран", који инфицира друге врсте, поред мишева), политропни или модификовани политропни (инфицирају опсег домаћина укључујући мишеве). Различити сојеви мошева могу да имају различите бројеве врста ендогених ретровируса, и нови вируси настају путем рецомбинације ендогених секвенци.[2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стоyе, Ј. П.; Цоффин, Ј. M. (1987). „Тхе фоур цлассес оф ендогеноус мурине леукемиа вирус: струцтурал релатионсхипс анд потентиал фор рецомбинатион”. Јоурнал оф Вирологy. 61 (9): 2659—69. ПМЦ 255766Слободан приступ. ПМИД 3039159. 
  2. ^ Цоффин, Ј. M.; Стоyе, Ј. П.; Франкел, W. Н. (1989). „Генетицс оф ендогеноус мурине леукемиа вирусес”. Анналс оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес. 567: 39—49. Бибцоде:1989НYАСА.567...39Ц. ПМИД 2552892. дои:10.1111/ј.1749-6632.1989.тб16457.x. 
  3. ^ Стоyе, ЈП; Морони, C; Цоффин, ЈМ (1991). „Вирологицал евентс леадинг то спонтанеоус АКР тхyмомас”. Јоурнал оф Вирологy. 65 (3): 1273—85. ПМЦ 239902Слободан приступ. ПМИД 1847454. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]