Владимир D. Јанковић
Владимир D. Јанковић (Београд, 16. октобар 1968), српски књижевни преводилац, песник и есејиста.
Књиге поезије[уреди | уреди извор]
- Песме (ауторско издање, Београд, 1992)[1]
- Дрскост (ауторско издање, Београд, 1993)[2]
- Одбрана Данајаца (Орбис, Београд, 1994)[3]
- Даг (Слово љубве/КПЦ Скадарлија, Београд, 1996)[2]
- Света Јелена (Стелла Поларе, Београд, 2021)
Проза[уреди | уреди извор]
- Београд за упућене (кратке приче, Балкански књижевни гласник, Београд, 2021)
Штампа и интернет[уреди | уреди извор]
Објавио више од пет стотина песама, есеја, кратких прича и афоризама у штампи и на интернету. У медијима, махом штампаним, радио од 1989. до 2004. године, као преводилац, извештач, коментатор, уредник. Писао за часописе Аутомобил, Статус и Домина, за Културну рубрику Политике, интернет магазин Бони и сајт Јелене Каличанин. Од 1992. до 2003. године био дописник сиднејских Новости (Нови Јужни Велс, Аустралија) за културу и спорт. Једно време сарађивао са реномираном афористичком рубриком београдског НИН-а. Од јуна 2002. до децембра 2004. године писао телевизијску и музичку критику за београдски дневни лист Политика Експрес. Од 2016. пише есеје и кратке записе за културни додатак Поп & култура београдског дневног листа Блиц. Редовни је сарадник портала ОКО магазина Радио-телевизије Србије и „Политикиног“ Културног додатка, а од пролећа 2019. сарађује и са подгоричким Вијестима, где је изворно објављивао приче из циклуса Београд за упућене.
Књижевно преводилаштво[уреди | уреди извор]
Књижевним превођењем са француског и енглеског језика професионално се бави од 2002. године. Угледне српске издавачке куће (Лагуна, Народна књига, Младинска књига Београд, Графички атеље Дерета, Боока,[4] Чаробна књига, Хеликс, Евро-Боок, Беобоок...) објавиле су досад више од 280 његових превода, од тога око 110 романа. Посебну пажњу читалачке публике, како у Србији, тако и у бившим југословенским републикама, привукли су његови преводи делâ Вучје легло и Лешеве на видело двоструке добитнице награде Мен Букер Хилари Мантел, затим Музика на води Т. Корагесана Бојла, Серотонин и Покоравање Мишела Уелбека, Златна капљица Мишела Турнијеа, Дете у времену, Закон о деци и Орахова љуска Ијана Макјуана,Окупљање Ен Енрајт, Кресни ме Виржини Депент, Мој мужић Паскала Брикнера, Успавај ме и У врту људождера Лејле Слимани, као и књигâ Љубав траје три године, Романтични егоиста, Празник у коми и Уна и Селинџер Фредерика Бегбедеа.
Добитник је престижних књижевно-преводилачких признања Бранко Јелић и Милош Н. Ђурић.
Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије. Од јануара 2018. на дужности је потпредседника УКПС.
Одабрани преводи[уреди | уреди извор]
- Џ. Р. Р. Толкин: Берен и Лутијена, Публик Практикум, Земун, 2021.
- Мишел Уелбек: Не мирим се (лична песничка антологија, 1991–2013), Боока, Београд, 2019.
- Ијан Макјуан: Машине као ја, Чаробна књига, Београд, 2019.
- Лејла Слимани: У врту људождера, Боока, Београд, 2019.
- Мишел Уелбек: Серотонин, Боока, Београд, 2019.
- Ијан Макјуан: Дете у времену, Чаробна књига, Београд, 2018.
- Гаел Жос: Последњи чувар острва Елис, Хеликс, Смедерево, 2018.
- Ијан Макјуан: Орахова љуска, Чаробна књига, Београд, 2018.
- Донал Рајан: Срце на капији, Хеликс, Смедерево, 2018.
- Лејла Слимани: Успавај ме, Боока, Београд, 2017.
- Изабел Вери: Мерилин без костију, Хеликс, Смедерево, 2017.
- Мишел Турније: Златна капљица, Агора и КЦНС, Нови Сад, 2017.
- Мишел Уелбек: Покоравање, Боока, Београд, 2015.
- Том Рахман: Имперфекционисти, Боока, Београд, 2014.
- Мишел Уелбек: Ланзароте и други текстови, Боока, Београд, 2014.
- Фредерик Бегбеде: Празник у коми, Боока, Београд, 2014.
- Грегоар Делакур: Списак мојих жеља, Чаробна књига, Београд, 2013.
- Фредерик Бегбеде: Романтични егоиста, Боока, Београд, 2013.[5]
- Хилари Мантел: Лешеве на видело, Чаробна књига, Београд, 2012.[6]
- Т. Корагесан Бојл: Музика на води, Графички атеље Дерета, Београд, 2011.
- Фредерик Бегбеде: Љубав траје три године, Боока, Београд, 2011.[7]
- Миријам Тевс: Компликована доброта, Боока, Београд, 2011.[8]
- Агата Кристи: Смрт у облацима, Младинска књига, Београд, 2011.
- Хилари Мантел: Вучје легло, Младинска књига, Београд, 2010.[9]
- Паскал Брикнер: Мој мужић, Беобоок, Београде, 2009.[10]
- Ен Енрајт: Окупљање, Графички атеље Дерета, Београд, 2008.
- Виржини Депент: Кресни ме, Лагуна, Београд, 2007.[11]
- Шан Са: Играчица гоа, Лагуна, Београд, 2007.[12]
- Дани Лаферијер: Укус младих девојака, Лагуна, Београд, 2006.
- Роберт Вилсон: Слепи човек из Севиље, Лагуна, Београд, 2006.
- Жан-Клод Каријер & Милош Форман: Гојине утваре, Лагуна, Београд, 2006.
- Филип Рив: Грабљивчево злато, Народна књига, Београд, 2005; II издање: Публик практикум, Земун, 2018.
- Јасмин Гата: Ноћ калиграфа, Лагуна, Београд, 2005.
- Анита Наир: Бољи човек, Народна књига, Београд, 2003; II издање: Алнари, Београд, 2009.[13]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Песме - Владимир D. Јанковић - Гоогле Књиге”. Боокс.гоогле.рс. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ а б „ЦОБИСС/ОПАЦ | ср-Цyрл”. Вбс.рс. Приступљено 16. 3. 2019.[мртва веза]
- ^ „Одбрана Данајаца - Владимир D. Јанковић - Гоогле Књиге”. Боокс.гоогле.рс. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ „ИП Боока - Владимир D. Јанковић”. Боока.ин. Архивирано из оригинала 06. 06. 2018. г. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ „Сви наслови : РОМАНТИЧНИ ЕГОИСТА”. Боока.ин. Архивирано из оригинала 13. 09. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ Чаробна књига: Хилари Мантел – Лешеве на видело (7. 2. 2019). „Чаробна књига: Хилари Мантел - Лешеве на видело”. Данубеограду.рс. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ „Савремена књижевност : ЉУБАВ ТРАЈЕ ТРИ ГОДИНЕ”. Боока.ин. Архивирано из оригинала 14. 12. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ „Савремена књижевност : КОМПЛИКОВАНА ДОБРОТА”. Боока.ин. Архивирано из оригинала 08. 06. 2018. г. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ „Политика Онлине - У вучјем леглу историје”. Политика.рс. 14. 5. 2010. Приступљено 16. 3. 2019.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2011. г. Приступљено 22. 6. 2013.
- ^ http://laguna.co.rs/_img/odlomci/563.pdf
- ^ [1][мртва веза]
- ^ „978-86-7710-412-2”. Knjizara.com. Приступљено 16. 3. 2019.[мртва веза]
