Лагуна (издавачка кућа)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лагуна
Logo-laguna.png
Лого издавачке куће Лагуна
Статусактивно
Основаноаприл 1998.
ОснивачДејан Папић[1]
Матична државаСрбија
СедиштеБеоград
Издањабелетристика, есеји, историографија, лексикони, популарна наука...
Извршни уредникМина Кебин
Уредници
Веб-сајтwww.laguna.rs

Издавачка кућа Лагуна основана је у Београду 1998. године. Једна је од највећих издавачких кућа у Србији која објављује близу 350 нових наслова годишње. Од настанка је објавила преко 3.000 наслова.

Историја[уреди]

Стари лого издавачке куће

Почетком 1998. године, Дејан Папић, који се у то време бавио рачунарским програмирањем, превео је књигу Терија Прачета Боја магије како би својој супрузи омогућио да исту прочита на српском језику. Међутим, када је покушао да купи права за књигу, сазнао је да то не може учинити као појединац, већ да му је за то потребна издавачка кућа. Убрзо након тога, априла 1998. године, Папић је основао издавачку кућу под називом Лагуна. Будући да су прве године рада биле обележене бомбардовањем и кризом у друштву, као и недостатком новца, тако је и издавачка продукција расла малим корацима. Прве године објављена је само једна књига, друге три, треће четири.[2] Током 2000. године Лагуна је почела да објављује и друге познате светске писце. Тако је и продукција почела да расте из године у годину, да би достигла бројку од 350 наслова у једној календарској години, чиме се сврстала у ред најпродуктивнијих издавача у Европи.

Лагунин клуб читалаца Борислав Пекић (Београд)

Аутори и издања[уреди]

Прва Лагунина издања су биле књиге једног од најпопуларнијих енглеских писаца — Терија Прачета. Данас се међу страним ауторима које ова издавачка кућа објављује налазе имена многих светских класика (Шекспир, Гете, Гогољ, Чехов, Кафка, Пруст, Музил) и познатих савремених светских писаца, највише енглеског, шпанског, немачког, француског и руског језичког израза: нобеловци Марио Варгас Љоса, Херта Милер, Жозе Сарамаго, Гинтер Грас, Тони Морисон, Чеслав Милош, Мо Јен, Светлана Алексијевич, затим Џорџ Елиот, Макс Фриш, Марк Алданов, Силвија Плат, Агата Кристи, Хенри Милер, Ханс Фалада, Џон Чивер, Брет Истон Елис, Амин Малуф, Ана Марија Матуте, Тони Парсонс, Роберто Болањо, Маргарет Атвуд, Мартин Валзер, Бил Брајсон, Халед Хосеини, Виктор Пељевин, Лусинда Рајли и други.

Од домаћих писаца, Лагуна је објавила дела многих класика српске књижевности и савремених аутора, међу којима су Вук Караџић, Стеван Сремац, Борисав Станковић, Бранислав Нушић, Иво Андрић, Милош Црњански, Слободан Селенић, Борислав Пекић, Светлана Велмар-Јанковић, Добрица Ћосић, Мирослав Антић, Ђорђе Лебовић, Живојин Павловић, Душан Радовић, Драгослав Михаиловић, Душан Ковачевић, Љубивоје Ршумовић, Филип Давид, Драган Великић, Радослав Петковић, Светислав Басара, Горан Петровић, Владан Матијевић, Јовица Аћин, Горан Гоцић, Љубица Арсић, Вуле Журић, Ивана Димић, Владимир Кецмановић, Владимир Арсенијевић, Радмила Лазић, Никола Маловић, Иван Ивањи, Игор Маројевић, Мирјана Новаковић, Урош Петровић, Дејан Стојиљковић, Слободан Владушић, Марко Видојковић, Владимир Табашевић, Виктор Лазић и други.

Поред домаће и стране белетристике у свим жанровима, објављује и антологије прича домаћих и страних писаца, есеје, аутобиографије, путописе, књиге за децу, сликовнице, лексиконе и енциклопедије, историјске и музичке монографије, куваре, књиге из области популарне науке, филозофије, психологије, митологије и уметности.

Пословање[уреди]

Зграда Студентског културног центра у Београду, у којој је смештена највећа књижара из ланца Делфи

Прва књижара је отворена 2009. године у Београду, у Македонској улици, а те године је отворена и књижара у улици Краља Милана 48, у здању београдског Студентског културног центра (СКЦ). Убрзо је покренут и ланац књижара Делфи, сестринске фирме коју је Лагуна основала користећи своје, тада десетогодишње издавачко искуство, и угледајући се на најбољe светске примере и праксе. Данас ланац Делфи броји укупно 43 књижаре.[3]

Лагунин клуб читалаца у Нишу

Поред пласмана књига на тржишту Србије, Лагуна је присутна и у Црној Гори, где активно раде четири клуба читалаца, као и у Босни и Херцеговини, у којој Лагуна има шест клубова читалаца. Постепеним ширењем, Лагуна је почела да у бројним градовима у Србији отвара клубове читалаца, тако да данас клуб Лагуниних читалаца броји преко 600 хиљада чланова распоређених у 60 читалачких клубова у 29 градова у Србији (Београд, Лазаревац, Смедерево, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Зрењанин, Горњи Милановац, Јагодина, Краљево, Лесковац, Панчево, Пожаревац, Лебане, Сремска Митровица, Суботица, Ваљево, Вршац, Зајечар, Чачак, Шабац, Крушевац и Ужице) и региону (Бијељина, Бања Лука, Сарајево, Тузла, Никшић, Подгорица).[4]

Два пута годишње, у јуну и децембру, Лагуна организује популарну манифестацију Ноћ књиге, када својим читаоцима нуди не само своја, него и издања других издавача уз велике поспусте. Прва Ноћ књиге одржана је током 2009. године, и од тада се ова манифестација која промовише читање и књигу, друга по величини после београдског Сајма књига, одржава сваке године широм Србије.[5] Поред ове, Лагуна организује и друге акције којима привлачи нове, али и активира своје постојеће читаоце. Међу њима су и акције Разменимо дарове, када је сваки учесник који је добровољно дао крв добио књигу на поклон; Аутограм за сигурност, током које су прикупљена средства за опремање сензорне собе у школи за децу са посебним потребама „Душан Дугалић”; Да библиотеке поново оживе, у оквиру које је прикупљено преко 15.000 књига за помоћ библиотекама које су претрпеле штету након полава 2014. године. Лагуна је такође организовала бројне донације књига за школе и друге установе и њихове библиотеке, организовала прикупљање књига за жене у сигурној кући, заједно са Кока колом прикупљала књиге за децу без родитељског старања, а са Еуробанком и Фондацијом Ана и Владе Дивац оформила библиотеке у 27 државних вртића широм Србије.[2]

Настојећи да свет књижевности приближи својим читаоцима, Лагуна редовно организује књижевне вечери у скоро свим градовима Србије, на којима учествују домаћи аутори, а организовала је и гостовања бројних страних аутора, међу којима су Марио Варгас Љоса, Тони Парсонс, Трејси Шевалије, Тарик Али, Амитав Гош, Вилијем Пол Јанг, Лусинда Рајли, Хавијер Сијера, Мо Хејдер, Пјер Леметр, Хелен ван Ројен, Ђулио Леони, Лука ди Фулвио, Лик Бесон, Хуан Гомес Хурадо, Гај Гавријел Кеј, Наташа Драгнић и други. Такође, Лагунини гости били су и норвешки писац трилера Ју Несбе,[6] као и амерички епски фантастичар Питер В. Брет, који је био њен специјални гост Сајма књига 2018. године.[7]

Признања[уреди]

Током 20 година рада, Лагуна је заједно са својим писцима, преводиоцима и другим сарадницима освајала многа престижна признања. Књигама објављеним у Лагуни њени писци освојили су бројне значајне књижевне и преводилачке награде.

Роман Кућа сећања и заборава Филипа Давида, који је објавила Лагуна, добитник је Нинове награде за 2014. годину,[8] док је роман Иследник Драгана Великића, такође у издању Лагуне, добитник Нинове награде за 2015. годину.[9] Роман Арзамас у Лагунином издању, чији је аутор Ивана Димић, освојио је Нинову награду за 2016. годину,[10] док је роман Владимира Табашевића Заблуда Светог Себастијана овенчан Ниновом наградом 2018. године.[11]

Андрићева награда је 2015. године припала Вулету Журићу за збирку Тајна црвеног замка која је издата од стране Лагуне.[12] Иста награда уручена је почетком 2019. године Горану Петровићу за животно дело и песнику Рајку Петрову Ногу за дело Сонет и смрт,[13] а Горану Петровићу припала је и награда Вељкова голубица у Сомбору.[14] Дело Равнотежа Светлане Слапшак освојило је Виталову награду Златни сунцокрет,[15] а истом наградом овенчан је и Великићев Иследник, који је такође освојио и награду Кочићево перо.[16] Дејану Стојиљковићу припала је 2009. године награда Милош Црњански за роман Константиново раскршће у издању Лагуне,[17] док су Лагунина издања Лутајући Бокељ Николе Маловића и Кућа од соли Миомира Петровића освојила награду Лаза Костић.[18][19]

Награда Исидора Секулић припала је Ђорђу Милосављевићу за дело Ђаво и мала госпођа и Светиславу Басари за роман Анђео атентата,[20][21] док су награду Бранко Ћопић освојили Љубивоје Ршумовић, Миодраг Раичевић, Никола Маловић и Гојко Ђого.[22][23] Вуле Журић, аутор првог партизанског кримића Недеља пацова, добитник је награде Стеван Сремац[24] коју је освојило и Лагунино издање Рајска врата ауторке Љубице Арсић,[25] као и роман Ина Крсте Поповског.[26] Басарин Анђео атентата освојио је још једну награду, овог пута награду српског књижевног друштва Биљана Јовановић,[27] док је Драгославу Михаиловићу исте године припала награда Григорије Божовић за приповетку Четрдесет и три године објављену од стране Лагуне.[28]

Почетком 2019. године, четрдесету по реду књижевну награду Политикиног Забавника намењену младима освојио је Стефан Тићми, аутор књиге Ја сам Акико у издању Лагуне.[29]

Поред ових, књиге у издању Лагуне освојиле су, између осталих, и награду Андрићевог института из Андрићграда,[30] признање критичара за књигу године Награда Меша Селимовић,[31] награду Десимир Тошић,[32] награду Змајевих дечјих игара,[33] књижевну награду Невен, регионалну награду Меша Селимовић и друге.[34][35]

Поред књижевника, награђивани су и преводиоци који су своја дела објављивали за Лагуну, па је тако Ана М. Јовановић освојила награду за превод Љубиша Рајић за превод романа Жабе,[36] Ана Кузмановић Јовановић добила је награду Радоје Татић за превод Сарамаговог романа Сва имена,[37] док је награда Др Јован Максимовић припала Дејану Михаиловићу за превод романа Самоубиство Марка Алданова.[38]

Лагуна је и вишеструки добитник награде Златни Хит либер за најчитанију књигу, а двоструки је добитник и ФОНКУР-ове награде за издавача године. Међу осталима се издвајају међународна награда за слободу и журнализам, награда Липље Бањалучког сајма књига за савремену књижевност[39] награда новинара за најпрофесионалнији однос са медијима 2011, 2012, 2015. и 2018. године, награда Библиотеке града Београда за најчитанију страну књигу 2008, 2009, 2012, 2013, 2014. и 2018,[40] као и за најбољег издавача. На Сајму књига у Београду 2016. године Лагуна је проглашена за издавача године,[41] а више пута на Сајму књига у Београду била је проглашена за издавача године по оцени новинара.[42][43] У пролеће 2016. на Међународном сајму књига у Лондону, Лагуна се поред једног француског и једног америчког издавача нашла у најужем избору за издавача године у свету.[44]

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Дејан Папић о Београдском сајму”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Laguna dobitnik nagrade Superbrands | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  3. ^ „Knjižare”. www.delfi.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  4. ^ „Klubovi čitalaca | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  5. ^ „Ноћас смо били „Будни уз књигу. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  6. ^ „Ju Nesbe konačno posetio Srbiju! | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  7. ^ „Piter V. Bret, jedan od najpoznatijih svetskih pisaca epske fantastike, biće ekskluzivni gost Sajma knjiga”. espreso.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  8. ^ „Filipu Davidu Ninova nagrada za 2014. godinu | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  9. ^ „Драгану Великићу НИН-ова награда за роман године”. rts.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  10. ^ „Ninova nagrada za 2016. godinu Ivani Dimić za „Arzamas“ | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  11. ^ „Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za roman "Zablude Svetog Sebastijana". Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  12. ^ „Андрићева награда за 2015. годину Вулету Журићу за збирку Тајна црвеног замка. rts.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  13. ^ „Goran Petrović i Rajko Petrov Nogo dobitnici Andrićeve nagrade”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 21. 1. 2019. Приступљено 30. 1. 2019. 
  14. ^ „U Somboru počela manifestacija "Veljkovi dani". JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 30. 1. 2019. 
  15. ^ „Svetlana Slapšak dobitnica Vitalove nagrade za roman „Ravnoteža“ | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  16. ^ „Живот романа Иследник. dnevnik.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  17. ^ „Дејану Стојиљковићу награда "Милош Црњански". JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 29. 1. 2019. 
  18. ^ Laza Kostić“ Nikoli Maloviću”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 11. 3. 2008. Приступљено 29. 1. 2019. 
  19. ^ „Miomiru Petroviću književna nagrada Laza Kostić | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  20. ^ „Nagrada "Isidora Sekulić" Đorđu Milosavljeviću”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  21. ^ „Basari književna nagrada „Isidora Sekulić“ | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  22. ^ „Nagrade "Branko Ćopić" dodeljene Nikoli Maloviću i Gojku Đogu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  23. ^ „Ršumoviću i Raičeviću uručena nagrada Branko Ćopić”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  24. ^ „Vuletu Žuriću nagrada "Stevan Sremac". Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  25. ^ „Љубици Арсић награда "Стеван Сремац". www.rts.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  26. ^ „Krsti Popovskom uručena nagrada Stevan Sremac za roman "Ina". Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  27. ^ „Basari "Biljana Jovanović". www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  28. ^ „Драгославу Михаиловићу награда "Григорије Божовић". www.rts.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  29. ^ „Nagrada Politikinog zabavnika knjizi „Ja sam Akiko“ Stefana Mitića”. www.rts.rs. Приступљено 30. 1. 2019. 
  30. ^ „Додјељена прва Награда „Иво Андрић“ Андрићевог института | Андрићев институт”. andricevinstitut.org. Приступљено 29. 1. 2019. 
  31. ^ „Nagradu "Meša Selimović" dele Negrišorac i Vladušić”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  32. ^ „Igoru Marojeviću nagrada „Desimir Tošić“ | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  33. ^ „Nagrada Zmajevih igara Penevskom | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 30. 1. 2019. 
  34. ^ „Mirjana Đurđević dobitnica nagrade Meša Selimović”. tportal.hr. Приступљено 29. 1. 2019. 
  35. ^ „Filipu Davidu nagrada "Meša Selimović". Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  36. ^ „Ani Jovanović nagrada „Ljubiša Rajić“ za prevod romana „Žabe“ | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  37. ^ Jeličič, Aleksander Baćko. „Dodeljena nagrada Radoje Tatić”. Fond Radoje Tatić (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  38. ^ „Dodeljena nagrada „Dr Jovan Maksimović“ Dejanu Mihailoviću | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  39. ^ „Laguni nagrada Banjalučkog sajma knjiga 2016 | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  40. ^ Stojsavljević, V. (16. 1. 2019). Čovek po imenu Uve“ najčitanija knjiga u Biblioteci Beograda”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  41. ^ „Laguna Izdavač godine 61. Beogradskog sajma knjiga! | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  42. ^ „Laguna najbolji izdavač po mišljenju novinara”. Politika Online. Приступљено 29. 1. 2019. 
  43. ^ „Laguna najbolji izdavač po oceni novinara”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  44. ^ „Laguna u najužem izboru za Nagradu izdavača godine Sajma knjiga u Londonu”. Nedeljnik. Приступљено 29. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]