Лагуна (издавачка кућа)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лагуна
Laguna-logo.jpg
Статус активно
Основано 1998
Матична држава Србија
Седиште Београд
Издања белетристика, есеји, историографија, лексикони, популарна наука...
Веб-сајт www.laguna.rs

Издавачка кућа „Лагуна“ основана је у Београду 1998. године. Једна је од највећих издавачких кућа у Србији која објављује близу 350 нових наслова годишње. Од настанка је објавила преко 3.000 наслова.

Аутори[уреди]

Прва Лагунина издања су биле књиге једног од најпопуларнијих енглеских писаца — Терија Прачета. Данас се међу страним ауторима које ова издавачка кућа објављује налазе имена многих светских класика (Шекспир, Чехов, Кафка, Пруст, Музил) и познатих савремених светских писаца, највише енглеског, шпанског, немачког, француског и руског језичког израза: нобеловци Марио Варгас Љоса, Херта Милер, Жозе Сарамаго, Гинтер Грас, Тони Морисон, Чеслав Милош, Мо Јен, Светлана Алексијевич, затим Џорџ Елиот, Макс Фриш, Марк Алданов, Силвија Плат, Агата Кристи, Хенри Милер, Ханс Фалада, Џон Чивер, Брет Истон Елис, Амин Малуф, Ана Марија Матуте, Тони Парсонс, Роберто Болањо, Маргарет Атвуд, Мартин Валзер, Бил Брајсон, Халед Хосеини, Виктор Пељевин, Лусинда Рајли и др.

Од домаћих писаца Лагуна је објавила дела многих класика српске књижевности и савремених аутора, међу којима су Вук Караџић, Иво Андрић, Милош Црњански, Слободан Селенић, Борислав Пекић, Светлана Велмар-Јанковић, Добрица Ћосић, Мирослав Антић, Ђорђе Лебовић, Живојин Павловић, Драгослав Михаиловић, Душан Ковачевић, Љубивоје Ршумовић, Филип Давид, Драган Великић, Радослав Петковић, Светислав Басара, Владан Матијевић, Јовица Аћин, Горан Гоцић, Љубица Арсић, Вуле Журић, Ивана Димић, Владимир Кецмановић, Владимир Арсенијевић, Радмила Лазић, Никола Маловић, Иван Ивањи, Игор Маројевић, Мирјана Новаковић, Урош Петровић, Дејан Стојиљковић, Слободан Владушић, Марко Видојковић и др.

Издања[уреди]

Поред домаће и стране белетристике у свим жанровима, објављује и антологије прича домаћих и страних писаца, есеје, аутобиографије, путописе, књиге за децу, сликовнице, лексиконе и енциклопедије, историјске и музичке монографије, куваре, књиге из области популарне науке, филозофије, психологије, митологије и уметности.

Пословање[уреди]

Поред пласмана књига на тржишту Србије, Лагуна је присутна и у Црној Гори и БиХ (Републици Српској). Клуб Лагуниних читалаца броји 400 хиљада чланова, а издавачка кућа има близу 50 књижара и клубова читалаца у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш, Вршац, Горњи Милановац, Јагодина, Крагујевац, Ваљево, Пожаревац, Ужице, Краљево, Лозница, Зрењанин, Крушевац, Суботица, Чачак, Шабац, Зајечар, Лесковац и Сремска Митровица) и у региону (Сарајево, Бања Лука, Тузла, Подгорица, Никшић). Два пута годишње, у јуну и децембру, Лагуна организује популарну манифестацију „Ноћ књиге“[1], када својим читаоцима нуди не само своја, него и издања других издавача уз велике поспусте.

Признања[уреди]

Књигама објављеним у Лагуни њени писци освојили су бројне значајне књижевне и преводилачке награде: „Нинова награда[2][3][4], Андрићева награда[5], Виталова награда „Златни сунцокрет[6][7], „Милош Црњански“[8], „Лаза Костић[9][10], „Кочићево перо[11], „Исидора Секулић[12][13], „Бранко Ћопић[14][15], „Стеван Сремац[16][17], „Биљана Јовановић[18], награда „Григорије Божовић“ [19], Награда Андрићевог института из Андрићграда[20], награда "Липље" Бањалучког сајма књига за савремену књижевност[21], признање критичара за књигу године „Награда Меша Селимовић[22], награда „Десимир Тошић“[23], Награда Змајевих дечјих игара, „Књижевна награда Невен“, регионална награда „Меша Селимовић“[24][25], Међународна награда за слободу и журнализам, у неколико наврата награда Златни ХИТ ЛИБЕР, награде за превод „Љубиша Рајић“[26], „Радоје Татић“[27] и „Др Јован Максимовић“[28].

На Сајму књига у Београду 2016. године „Лагуна“ је проглашена за издавача године [29], а више пута на Сајму књига у Београду била је проглашена за издавача године по оцени новинара.[30][31] У пролеће 2016. на Међународном сајму књига у Лондону, „Лагуна“ се поред једног француског и једног америчког издавача нашла у најужем избору за издавача године у свету.[32]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ноћас смо били будни уз књигу,Блиц, 16. 6. 2012.
  2. Филипу Давиду Нинова награда за 2014. годину, веб-сајт „Лагуне“, 19. јануар 2015. (Приступљено 28. фебруара 2016.)
  3. Драгану Великићу Нинова награда за 2015. годину за роман Иследник, РТС, 18. јануар 2016. (Приступљено 21. фебруара 2016.)
  4. Нинова награда за 2016. годину Ивани Димић за роман Арзамас, веб-сајт „Лагуне“, 16. јануар 2017. (Приступљено 16. фебруара 2017.)
  5. Андрићева награда за 2015. годину Вулету Журићу за збирку Тајна црвеног замка, Радио-телевизија Србије, 30. август 2016. (Приступљено 16. фебруара 2017.)
  6. „Златни сунцокрет“ Великићевом Иследнику, Радио Телевизија Војводине, 18. децембар 2015. (Приступљено 18. јануара 2015.)
  7. Светлана Слапшак добитница Виталове награде за роман Равнотежа, веб-сајт „Лагуне“, 21. јануар 2017. (Приступљено 16. фебруара 2017.)
  8. Дејану Стојиљковићу награда „Милош Црњански“, Радио-телевизија Војводине, 26. новембра 2009. (Приступљено 28. фебруара 2016.)
  9. „Лаза Костић“ Николи Маловићу, „Данас“, 12. март 2008. (Приступљено 28. фебруара 2016.)
  10. Миомиру Петровићу књижевна награда „Лаза Костић“, веб-сајт „Лагуне“ (приступљено 8. септембра 2017.)
  11. Живот романа Иследник, „Дневник“, Нови Сад, 1. март 2016
  12. Награда „Исидора Секулић“ Ђорђу Милосављевићу, „Блиц“, 27. мај 2010
  13. Басари књижевна награда „Исидора Секулић“, веб-сајт „Лагуне“, 2. јуни 2016. (Приступљено 20. фебруара 2017.)
  14. Награде „Бранко Ћопић“ додељене Николи Маловићу и Гојку Ђогу, „Блиц“, 20. мај 2015
  15. Ршумовићу и Раичевићу Награда „Бранко Ћопић", „Блиц“, 2. јун 2010
  16. Вулету Журићу награда „Стеван Сремац“, „Јужне вести“, 27. октобар 2010. (Приступљено 28. фебруара 2016.)
  17. Љубици Арсић награда „Стеван Сремац“ за роман Рајска врата, Радио-телевизија Србије, 11. новембар 2016. (Приступљено 16. фебруара 2017.)
  18. Басари "Биљана Јовановић“, „Вечерње новости“ 11. март 2016. (Приступљено 21.02.2017.)
  19. Драгославу Михаиловићу награда „Григорије Божовић“ за 2016. годину за приповетку „Четрдесет и три године“, веб-сајт Радио-телевизије Србије, 19. маја 2017. (Приступљено 8. септембра 2017.)
  20. Награда за роман Осама Владимиру Кецмановићу у издању „Лагуне“
  21. „Лагуни“ награда Бањалучког сајма књига за Кецмановићев роман „Осама“, веб-сајт „Лагуне“ (приступљено 8. септембра 2017.)
  22. Награду „Меша Селимовић“ деле Негришорац и Владушић, „Вечерње новости“, 18. фебруар 2014
  23. Игору Маројевићу награда „Десимир Тошић“, веб-сајт „Лагуне“, 20. фебруар 2013. (Приступљено 28. фебруара 2016.)
  24. Мирјана Ђурђевић добитница награде „Меша Селимовић“, tportal.hr, 6. 9. 2010. (Приступљено 1. марта 2016.)
  25. Филипу Давиду награда „Меша Селимовић“, „Блиц“, 6. 9. 2015.
  26. Ани М. Јовановић награда Љубиша Рајић за превод романа Жабе кинеског нобеловца Мо Јена, веб-сајт „Лагуне“, 2. април 2014. (Приступљено 28. фебруара 2016.)
  27. Награда „Радоје Татић“ за 2014. Ани Кузмановић Јовановић за превод романа Сва имена Жозеа Сарамага, Фонд "Радоје Татић", 17. јун 2014. (Приступљено 28. фебруара 2016.)
  28. Дејану Михаиловићу награда „Др Јован Максимовић“ за превод романа Самоубиство Марка Алданова, веб-сајт „Лагуне“, 18. април 2017. (Приступљено 12. маја 2017.)
  29. „Лагуна“ издавач године 61. Београдског сајма књига, веб-сајт „Лагуне“, 27. октобра 2016. (Приступљено 16. фебруара 2017.)
  30. „Лагуна“ најбољи издавач по мишљењу новинара, „Политика“, 30. 10, 2010. (Приступљено 16. фебруара 2017.)
  31. Лагуна најбољи издавач по оцени новинара, „Блиц“, 29. 10. 2011. (Приступљено 16. фебруара 2017.)
  32. „Лагуна“ у најужем избору за награду издавача године Сајма књига у Лондону, „Недељник“, 9. март 2016. (Приступљено 12. децембра 2017.)

Спољашње везе[уреди]