Лагуна (издавачка кућа)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лагуна
Logo-laguna.png
Лого издавачке куће Лагуна
Статусактивно
Основаноаприл 1998.
ОснивачДејан Папић[1]
Матична државаСрбија
СедиштеБеоград
Издањабелетристика, есеји, историографија, лексикони, популарна наука...
Извршни уредникМина Кебин
Уредници
Веб-сајтwww.laguna.rs

Издавачка кућа Лагуна основана је у Београду 1998. године. Једна је од највећих издавачких кућа у Србији која објављује близу 350 нових наслова годишње. Од настанка је објавила преко 3.000 наслова.

Историја[уреди]

Стари лого издавачке куће

Почетком 1998. године, Дејан Папић, који се у то време бавио рачунарским програмирањем, превео је књигу Терија Прачета Боја магије како би својој супрузи омогућио да исту прочита на српском језику. Међутим, када је покушао да купи права за књигу, сазнао је да то не може учинити као појединац, већ да му је за то потребна издавачка кућа. Убрзо након тога, априла 1998. године, Папић је основао издавачку кућу под називом Лагуна. Будући да су прве године рада биле обележене бомбардовањем и кризом у друштву, као и недостатком новца, тако је и издавачка продукција расла малим корацима. Прве године објављена је само једна књига, друге три, треће четири.[2] Током 2000. године Лагуна је почела да објављује и друге познате светске писце. Тако је и продукција почела да расте из године у годину, да би достигла бројку од 350 наслова у једној календарској години, чиме се сврстала у ред најпродуктивнијих издавача у Европи.

Лагунин клуб читалаца Борислав Пекић (Београд)

Аутори и издања[уреди]

Прва Лагунина издања су биле књиге једног од најпопуларнијих енглеских писаца — Терија Прачета. Данас се међу страним ауторима које ова издавачка кућа објављује налазе имена многих светских класика (Шекспир, Гете, Гогољ, Чехов, Кафка, Пруст, Музил) и познатих савремених светских писаца, највише енглеског, шпанског, немачког, француског и руског језичког израза: нобеловци Марио Варгас Љоса, Херта Милер, Жозе Сарамаго, Гинтер Грас, Тони Морисон, Чеслав Милош, Мо Јен, Светлана Алексијевич, затим Џорџ Елиот, Макс Фриш, Марк Алданов, Силвија Плат, Агата Кристи, Хенри Милер, Ханс Фалада, Џон Чивер, Брет Истон Елис, Џорџ Сондерс, Амин Малуф, Ана Марија Матуте, Тони Парсонс, Роберто Болањо, Маргарет Атвуд, Мартин Валзер, Бил Брајсон, Халед Хосеини, Виктор Пељевин, Лусинда Рајли и други.

Од домаћих писаца, Лагуна је објавила дела многих класика српске књижевности и савремених аутора, међу којима су Вук Караџић, Стеван Сремац, Борисав Станковић, Бранислав Нушић, Иво Андрић, Милош Црњански, Слободан Селенић, Борислав Пекић, Светлана Велмар-Јанковић, Добрица Ћосић, Мирослав Антић, Ђорђе Лебовић, Живојин Павловић, Душан Радовић, Драгослав Михаиловић, Душан Ковачевић, Љубивоје Ршумовић, Филип Давид, Драган Великић, Радослав Петковић, Светислав Басара, Горан Петровић, Владан Матијевић, Јовица Аћин, Горан Гоцић, Љубица Арсић, Вуле Журић, Ивана Димић, Владимир Кецмановић, Владимир Арсенијевић, Радмила Лазић, Никола Маловић, Иван Ивањи, Игор Маројевић, Мирјана Новаковић, Урош Петровић, Дејан Стојиљковић, Слободан Владушић, Марко Видојковић, Владимир Табашевић и други.

Поред домаће и стране белетристике у свим жанровима, објављује и антологије прича домаћих и страних писаца, есеје, аутобиографије, путописе, књиге за децу, сликовнице, лексиконе и енциклопедије, историјске и музичке монографије, куваре, књиге из области популарне науке, филозофије, психологије, митологије и уметности.

Пословање[уреди]

За више информација, погледајте чланак Делфи књижаре
Зграда Студентског културног центра у Београду, у којој је смештена највећа књижара из ланца Делфи

Прва књижара је отворена 2009. године у Београду, у Македонској улици, а исте године и у улици Краља Милана 48, у здању београдског Студентског културног центра (СКЦ). Убрзо је покренут и ланац књижара Делфи, сестринске фирме коју је Лагуна основала користећи своје, тада десетогодишње издавачко искуство, и угледајући се на најбољe светске примере и праксе. Данас ланац Делфи броји укупно 43 књижаре.[3]

Лагунин клуб читалаца у Нишу

Поред пласмана књига на тржишту Србије, Лагуна је присутна и у Црној Гори, где активно раде четири клуба читалаца, као и у Босни и Херцеговини, у којој Лагуна има шест клубова читалаца. Постепеним ширењем, данас клуб Лагуниних читалаца броји преко 600 хиљада чланова распоређених у 60 читалачких клубова у 29 градова у Србији (Београд, Лазаревац, Смедерево, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Зрењанин, Горњи Милановац, Јагодина, Краљево, Лесковац, Панчево, Пожаревац, Лебане, Сремска Митровица, Суботица, Ваљево, Вршац, Зајечар, Чачак, Шабац, Крушевац и Ужице) и региону (Бијељина, Бања Лука, Сарајево, Тузла, Никшић, Подгорица).[4]

Два пута годишње, у јуну и децембру, Лагуна организује популарну манифестацију Ноћ књиге, када својим читаоцима нуди не само своја, него и издања других издавача уз велике поспусте. Прва Ноћ књиге одржана је током 2009. године, и од тада се ова манифестација која промовише читање и књигу, друга по величини после београдског Сајма књига, одржава сваке године широм Србије.[5] Поред ове, Лагуна организује и друге акције којима привлачи нове, али и активира своје постојеће читаоце. Међу њима су и акције Разменимо дарове, када је сваки учесник који је добровољно дао крв добио књигу на поклон; Аутограм за сигурност, током које су прикупљена средства за опремање сензорне собе у школи за децу са посебним потребама „Душан Дугалић”; Да библиотеке поново оживе, у оквиру које је прикупљено преко 15.000 књига за помоћ библиотекама које су претрпеле штету након полава 2014. године. Лагуна је такође организовала бројне донације књига за школе и друге установе и њихове библиотеке, организовала прикупљање књига за жене у сигурној кући, заједно са Кока колом прикупљала књиге за децу без родитељског старања, а са Еуробанком и Фондацијом Ана и Владе Дивац оформила библиотеке у 27 државних вртића широм Србије.[2]

Настојећи да свет књижевности приближи својим читаоцима, Лагуна редовно организује књижевне вечери у скоро свим градовима Србије, на којима учествују домаћи аутори, а организовала је и гостовања бројних страних аутора, међу којима су Марио Варгас Љоса, Тони Парсонс, Трејси Шевалије, Тарик Али, Херта Милер,Амитав Гош, Вилијем Пол Јанг, Лусинда Рајли, Хавијер Сијера, Мо Хејдер, Пјер Леметр, Хелен ван Ројен, Ђулио Леони, Лука ди Фулвио, Лик Бесон, Хуан Гомес Хурадо, Гај Гавријел Кеј, Наташа Драгнић и други. Такође, Лагунини гости били су и норвешки писац трилера Ју Несбе,[6] као и амерички епски фантастичар Питер В. Брет, који је био њен специјални гост Сајма књига 2018. године.[7]

Награде[уреди]

„Лагуна“ је заједно са својим писцима, преводиоцима и другим сарадницима освајала многа престижна признања. Књигама објављеним у „Лагуни“ њени писци освојили су бројне значајне књижевне и преводилачке награде.

Поред књижевника, награђивани су и преводиоци који су своје преводе објављивали у „Лагуни“: Ана М. Јовановић освојила је награду „Љубиша Рајић“ за превод романа Жабе кинеског нобеловца Мо Јена,[38] Ана Кузмановић Јовановић награду „Радоје Татић“ за превод Сарамаговог романа Сва имена,[39] док је награда „Др Јован Максимовић“ припала Дејану Михаиловићу за превод романа Самоубиство Марка Алданова.[40]

„Лагуна“ је и вишеструки добитник награде Златни Хит либер за најчитанију књигу, а двоструки је добитник и ФОНКУР-ове награде за издавача године. Међу осталима се издвајају међународна награда за слободу и журнализам, награда Липље Бањалучког сајма књига за савремену књижевност[41] награда новинара за најпрофесионалнији однос са медијима 2011, 2012, 2015. и 2018. године, награда Библиотеке града Београда „Григорије Возаревић“ за најбољег издавача за 2010. годину,[42] као и за најчитанију књигу 2008, 2009, 2012, 2013, 2014. и 2018[43]. На Сајму књига у Београду 2016. године проглашена је за издавача године,[44] а више пута на Сајму књига у Београду за издавача године по оцени новинара.[45][46] У пролеће 2016. на Међународном сајму књига у Лондону, „Лагуна“ се поред једног француског и једног америчког издавача нашла у најужем избору за издавача године у свету.[47]

Најзад, по избору компаније Ernst&Young, награда за предузетника године у Србији за 2018. годину, која се организује већ седми пут, припала је Дејану Папићу, оснивачу и власнику „Лагуне“.[48]

Мала Лагуна[уреди]

Мала Лагуна јe дeо Лагуниног издавашта који обухвата издања за дeцу и младe. Прва издања почeла су 2002. годинe, а годишњe ову ознаку понeсe око 70 наслова. У Малој Лагуни објављeни су радови значајних српских писаца за дeцу и младe као што су Мирослав Антић, Градимир Стојковић, Љубивојe Ршумовић, Влада Стојиљковић, Урош Пeтровић, Игор Коларов, Бранко Стeвановић, Владислава Војновић, Гордана Малeтић, Робeрт Такарич, Вeсна Ћоровић Бутрић, Вeсна Видојeвић Гајовић, Зоран Пeнeвски и други. Такођe, Мала Лагуна објављујe илустрованe књигe, па су ту и многи значајни српски илустратори: Душан Пeтричић, Душан Павлић, Алeксандар Золотић, Нeмања Ристић, Тихомир Чeлановић, Марица Кицушић, Милица Радeнковић, Коста Миловановић и други.

Издања Малe Лагунe освојила су бројна признања:

  • Књижeвна награда „Политикиног Забавника”:
    • Стeфан Тићми за роман Ја сам Акико (2018)[49]
  • Награда Змајeвих дeчјих игара „Радe Обрeновић”:
  • Награда „Нeвeн”:
    • Милица Радeнковић за илустрацију књигe Измислица Вeснe Ћоровић Бутрић
    • Урош Пeтровић за роман Караван чудeса (2016)[52]
    • Свeтислав Пауновић, Игор Коларов и Бранко Стeвановић у катeгорији популарна наука за књигу Урнeбeсна физика (2015)

Лагуна Букмаркер[уреди]

Издавачка кућа Лагуна 2017. годинe покрeнула јe и свој онлајн магазин Букмаркeр — Ваш читалачки унивeрзум. Магазин објављујe занимљивости о објављeним насловима, приказe књига, најлeпших књижара и литeрарних кафeа у свeту, такођe и интeрвјуe са свeтским и домаћим ауторима, тeкстовe о читалачким навикама, родитeљству и васпитању дeцe. Букмаркeр има образовани видeо и тeкстуални садржај и годишњe објави вишe од 1.000 садржаја.

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Дејан Папић о Београдском сајму”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Laguna dobitnik nagrade Superbrands | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  3. ^ „Knjižare”. www.delfi.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  4. ^ „Klubovi čitalaca | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  5. ^ „Ноћас смо били „Будни уз књигу. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  6. ^ „Ju Nesbe konačno posetio Srbiju! | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  7. ^ „Piter V. Bret, jedan od najpoznatijih svetskih pisaca epske fantastike, biće ekskluzivni gost Sajma knjiga”. espreso.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  8. ^ „Filipu Davidu Ninova nagrada za 2014. godinu | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  9. ^ „Драгану Великићу НИН-ова награда за роман године”. rts.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  10. ^ „Ninova nagrada za 2016. godinu Ivani Dimić za Arzamas | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  11. ^ „Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za roman Zabluda Svetog Sebastijana. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  12. ^ „Андрићева награда за 2015. годину Вулету Журићу за збирку Тајна црвеног замка. rts.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  13. ^ „Кецмановићу Андрићева награда за Ратне игре. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 28. 2. 2019. 
  14. ^ „Svetlana Slapšak dobitnica Vitalove nagrade za roman Ravnoteža | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  15. ^ „Живот романа Иследник. dnevnik.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  16. ^ „Виталова награда Вулету Журићу за роман Помор и страх. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 28. 2. 2019. 
  17. ^ Laza Kostić Nikoli Maloviću”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 11. 3. 2008. Приступљено 29. 1. 2019. 
  18. ^ „Miomiru Petroviću književna nagrada Laza Kostić | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  19. ^ „Nagrada Isidora Sekulić Đorđu Milosavljeviću”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  20. ^ „Basari književna nagrada Isidora Sekulić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  21. ^ „Ršumoviću i Raičeviću uručena Nagrada Branko Ćopić”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  22. ^ „Nagrade Branko Ćopić dodeljene Nikoli Maloviću i Gojku Đogu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  23. ^ „Награда Задужбине Бранка Ћопића Горану Милашиновићу”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 28. 2. 2019. 
  24. ^ „Vuletu Žuriću Nagrada Stevan Sremac”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  25. ^ „Љубици Арсић Награда Стеван Сремац”. www.rts.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  26. ^ „Krsti Popovskom uručena Nagrada Stevan Sremac za roman Ina. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  27. ^ „Basari Biljana Jovanović. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  28. ^ „Драгославу Михаиловићу Награда Григорије Божовић”. www.rts.rs. Приступљено 29. 1. 2019. 
  29. ^ „Награда Станислав Лем Јовици Аћину”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 16. 7. 2019. 
  30. ^ „Кочићево перо Драгану Великићу за роман Иследник. www.rtrs.tv (на језику: српски). Приступљено 17. 7. 2019. 
  31. ^ „Владики Григорију Кочићево перо”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 17. 7. 2019. 
  32. ^ „Дејану Стојиљковићу Награда Милош Црњански”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 29. 1. 2019. 
  33. ^ „Награда Јанко Веселиновић Слободану Владушићу”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 16. 7. 2019. 
  34. ^ „Бећковићу и Кецмановићу награда Андрићевог института”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 28. 2. 2019. 
  35. ^ „Nagradu Meša Selimović dele Negrišorac i Vladušić”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  36. ^ „Mirjana Đurđević dobitnica Nagrade Meša Selimović”. tportal.hr. Приступљено 29. 1. 2019. 
  37. ^ „Filipu Davidu Nagrada Meša Selimović”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  38. ^ „Ani Jovanović nagrada „Ljubiša Rajić“ za prevod romana „Žabe“ | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  39. ^ Jeličič, Aleksander Baćko. „Dodeljena nagrada Radoje Tatić”. Fond Radoje Tatić (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  40. ^ „Dodeljena nagrada „Dr Jovan Maksimović“ Dejanu Mihailoviću | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  41. ^ „Laguni nagrada Banjalučkog sajma knjiga 2016 | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  42. ^ „Jubilej Biblioteke grada Beograda”. www.rts.rs (на језику: српски). Приступљено 17. 7. 2019. 
  43. ^ Stojsavljević, V. (16. 1. 2019). Čovek po imenu Uve“ najčitanija knjiga u Biblioteci Beograda”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2019. 
  44. ^ „Laguna Izdavač godine 61. Beogradskog sajma knjiga! | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  45. ^ „Laguna najbolji izdavač po mišljenju novinara”. Politika Online. Приступљено 29. 1. 2019. 
  46. ^ „Laguna najbolji izdavač po oceni novinara”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  47. ^ „Laguna u najužem izboru za Nagradu izdavača godine Sajma knjiga u Londonu”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала на датум 30. 01. 2019. Приступљено 29. 1. 2019. 
  48. ^ „Дејан Папић предузетник године”. www.rts.rs. Приступљено 28. 2. 2019. 
  49. ^ „Nagrada Politikinog zabavnika knjizi „Ja sam Akiko“ Stefana Mitića”. www.rts.rs. Приступљено 30. 1. 2019. 
  50. ^ „Nagrada Zmajevih igara Penevskom | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 30. 1. 2019. 
  51. ^ „Урошу Петровићу награда за најбољи роман за децу 2013”. www.blic.rs (на језику: српски). Приступљено 28. 2. 2019. 
  52. ^ „Урошу Петровићу награда Невен за Караван чудеса. www.rtv.rs. Приступљено 8. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди]