Војни затвор Тадмор

Затвор Тадмор налазио се у Палмири у Сирији, а изградили су га Французи 1930-их, у срцу арапских пустиња. Првобитно је то била војна касарна, али су се ствари промјениле 1980-их. Сиријски пјесник Фарај Баиракдар, који је провео четири године затворен, описао га је једном као "краљевство смрти и лудила".

Затвореници су држани изоловани од спољашњег свијета и забрањено им је да комуницирају једни са другима, били су упозорени да до погубљења може да дође у било ком тренутку. Затвор је био кружног облика, омогућавајући чуварима да могу да посматрају све затворенике у било ком тренутку. Затвореници нису смели да подигну главе, да подигну поглед или да се погледају.

Око 20.000 људи је било затворено између 1980. и 1990. године, од којих су велики део били политички активисти. Ово је изазвало проблем пренасељености тако да су затвореници морали да се смењују да стоје док други спавају.

Карактеристике

Тадмор је познат по жестокој тортури, погубљењима и једном од највећих затворских масакара у историји свијета. Наиме, 27. јуна 1980. године командоси из одбрамбених бригада дивљачки су убили око 500 затвореника. Дан након пропалог покушаја убиства сиријског предсједника Хафеза ал-Асада, командоси су хеликоптером дошли у затвор и хладнокрвно убили затворенике у ћелијама.

Када је ријеч о мучењу затвореника, неке методе су по природи чак средњовјековне. Тако су неке затворенике убијали сјекиром и затим "сјецкали на комадиће", док су друге вјешали и брутално нападали металним цијевима. Жртве мучења су били и крвци и невини, а за "посебан третман" бирани су без посебног разлога.