Вршалица
Вршалица или дреш је део пољопривредне опреме која врше житарице, односно одваја семе од стабљике. Пре него што је ова машина направљена, вршидба се изводила ручно помоћу млатилице, а таква вршидба је била веома напорна и дуготрајна. Овакав вид вршидбе обухватао је око једну четвртину укупног пољопривредног рада. Механизовање овог процеса у пољопривредни отклонило је значајну количину напора у пољопривреди.
Прву вршалицу направио је шкотски инзењер Ендру Мајкле 1786. године. Прихватање и употреба ових машина била је један од првих примера механизације пољопривреде. Током 19. века, употреба вршалице је попримила значајну улогу и учинила производњу житарица знатно лакшом.
Историја[уреди | уреди извор]
Прве вршалице покретане су ручно или коњским погоном. У односу на данас, те машине су биле веома малих димензија. Величина, капацитет и облик саме вршалице се временом мењао. Бивале су све веће, ефикасније и полако у употребу улазе вршалице на парни погон. Ајзаја Џенингс, вешт проналазач, модификовао је постојећу машину тако да је ломљење стабљике и самог зрна сведено на минимум. Џон Ејвери и Хајрам Ејбијал Питс увидели су да за пољопривреднике представља велики проблем то што машина не одваја зрно од плеве, па је године 1834. модификацијом постојеће машине овај проблем је решен.
Џон Рајдли, аустралијски проналазач, развио је 1843. године вршалицу која је била погодна за употребу на подневљу Јужне Аустралије.[1]
"Од проналаска ове машине господин Андреw Меиклел и остали,постепено уводе низ побољшања и иновација.Сви имају тенденцију да убрзају и поједноставе рад машине.Када је била први пут употребљена,добро је одвајала зрно од стабљике,али само зрно као целину.Њеном даљом модификацијом проналазачи су успели да отклоне овај проблем.Сада лако одвајамо зрно од плеве које је одмах спремно за тржиште.Трошкови млаћења и чишћења зрна механизованим путем је знатно јефтиније".[2]
Вршалица на територији Србије[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века у пољопривреди овог краја у употреби је гвоздени плуг, сејачице за пшеницу и кукуруз, металне дрљаче а вршидба почиње да се обавља вршаћом машином. Самоходна гарнитура вршалице састојала се од Парне машине (која се ложила сламом), дреша (вршалице где се одвајало семе пшенице) и нешто касније додатог елеватора који је служио за разношење сламе. За управљање самом вршалицом потребна је група 12—15 радника која се називала банда, а њихов шеф — газда. Вршидба се плаћала давањем 8—12% пшенице, зависно од тога колико је родна година. Ово плаћање у натури звало се рис. Од убраног риса на крају вршидбе половина се делила радницима, тј. банди, половину је добијао власник машине, а он је машинисти давао 1%. Они домаћини који су имали више јутара пшенице довозили су снопове у своја дворишта — гумна, па је вршалица ишла од куће до куће и обављала вршидбу. Уз плату у натури, радници су добијали и доручак, ручак и вечеру. Седамдесетих година комбајни плако замењују вршалице. Помоћу њих, жетва и вршидба обављају се истовремени и за далеко краћи временски период. Вршалице полако нестају и одлазе у историју и заборав. Савремена механизација у прво време није била доступна свим земљрадницима, нарочито оним са мањим земљишним поседом. Због тога је дошло до организовања пољопривредника у земљорадничку задругу, која им је давала кредите за набавку семена, куповину оруђа, а могли су и позајмљивати пољопривредне справе и заједнички обрадјивати земљу.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Финнис, Х. Ј. (1967). „Ридлеy, Јохн (1806 - 1887)”. Аустралиан Дицтионарy оф Биограпхy, Волуме 2. МУП. стр. 379. Приступљено 19. 08. 2007.
- ^ Хоусехолд Цyцлопедиа, 1881.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тхресхинг Мацхинес: Интродуцтион ат тхе Цанада Сциенце анд Тецхнологy Мусеум
- Модел оф тхресхинг мацхине (језик: дански)
