Пређи на садржај

Здравствена заштита студената у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Студентски град у Београду у свом саставу има здравствену студентску амбуланту

Здравствена заштита студената у Србији регулисана је кроз примарну здравствену заштиту студента свих универзитета и високих школа у Србији у студентским поликлиникама, заводима и домовима здравља. Старосна граница за лечење преко Завода за здравствену заштиту студената је навршених 26 година, када студенти губе право на здравствено осигурани по основу чињенице да студирају (преко родителја, породичне пензије…), или по престанку студирања.

Историја[уреди | уреди извор]

Почеци организоване здравствене заштите студената везују се за далеку школску 1922/23. годину, када су анемије, туберкулоза и маларија биле болести од којих су, на основу писаних документа из тог времена, често боловали тадашњи студенти. О здрављу 6.000 студената Универзитета у Београду у Краљевини Југославији бринула су 2 лекара Дпк данас о здрављу 120.000 студената Универзитета у Београду брине преко 170 запослених медицинских и других радника Завода за здравствену заштиту студената Београд.

Први облици организоване здравствене заштите студенату у Србији пружани су стденатимаа Универзитета у Београду од 1931. године. Одлуком Владе (Народне) Републике Србије, 1948. године, основана је Студентска поликлиника прво у Београду која је касније трансформисана у Завод за здравствену заштиту студената. Следило је оснивање Завода за здравствену заштиту у Новом Саду и Нишу.

Зачеци рада на здравственој заштити студената у ановом Саду поклапају се са оснивањем првих факултета 1954. године. Оснивањем Пољопривредног и Филозофског факултета јавила се потреба за организовањем здравствене заштите студената, па је с краја 1954. године при школском диспанзеру У Новом Саду почела да ради здравствена служба за студенте, а 1955. године оснобама је Студентска поликлиника у Новом Саду као огранак Студентске поликлинике Београдског Универзитета. Као самостална радна организација при Универзитету у Новом Саду, Студентска поликлиника је основана одлуком Универзитета у Новом Саду марта 1961. године.

У Нишу Завод за здравствену заштиту студената основан је 1960. године, након што су у овом гарду почели да се оснивају и раде први факултети.

Пружањем материјалне помоћи студентима лошијег здравственог и имовног стања, организовањем опоравка студената као и одмора у туристичким центрима, на планинама и на мору, први је почело да се бави Здравствено-потпорно удружење студената Београда, основано још 1852. године у оквиру Велике школе, под називом "Фонд сиромашних ђака". За одмор и опоравак студената у Србији су оснивана и прва студентска опоравилишта на Златибору и Авали, која су почела да раде након Другог светског рата 1948. године.

Организација[уреди | уреди извор]

У складу са Законом о здравственој заштити у Србији се оснивају Заводи за здравствену заштиту студената у којима се обавља здравствена заштита студената и организује превентивна и куративна здравствена заштита из области опште медицине, стоматологије, гинекологије, лабораторијске и друге дијагностике и терапије за потребе студената. У заводу за здравствену заштиту студената може се студентима пружти и специјалистичко-консултативне услуге, као и стационарна здравствена нега.

У погледу доступности здравствене делатности и здравствене заштите, студентима, независно од њиховог имовинског стања, верске и националне припадности и места пребивалишта или боравишта, односно школовања, обезбеђују се приближно исти услови на целој територији Републике Србије. У то смислу здравствена заштита студената, према потреби може се обезбедити и у дому здравља.

Примарна здравствена заштита

Сви студенти Универзитета у Србији до навршене 26. године или до завршетка студија могу да користе услуге установа примарне здравствене намењне примарно за студенте (али и заинтересовани грађане за ванстандардне услуге).

Услуге здравствене заштите у студенстским здравственим установама пре свега су оријентисана на превенцију болести и промоцију здравља.[1]

У овим установама студенти могу, на нивоу примарне и делимично секундарне здравствене заштите да обаве прегледе код:

  • лекара опште медицине или специјалисте опште медицине
  • спец. гинекологије и акушерства
  • спец. интерне медицине
  • спец. дерматовенерологије
  • спец. офталмологије
  • спец. ОРЛ (ухо, грло, нос)
  • спец. спортске медицине
  • спец. физијатрије
  • спец. психијатрије
  • спец. епидемиологије
  • психолога
  • стоматолога

Као и да користе услуге лабораторијске дијагностике, или затраже и приме услуге психолога. УЈслуге психолога студент могу да затраже ако се суочавају са тешкоћама прилагођавања у новој средини, учења, проблемима са родитељима, пријатељима и партнерским односима, ако осећају усамљеност, недостатак самопоуздања, страх, трему, тешкоће са спавањем, апетитом, страх од испита или се једноставно осећате другачије него обично.

Систематски прегледи

Систематски преглед студената прве и треће године студија је законска обавеза, изузетно важна за студенте како би правовремено били упознати са стању сопственог здравља и упознали се са могућностима како да га очувају, унапреде и/или започне правопремено лечење у случају потребе.

Услуге издавања уверења

Сви заинтересовани студенти и грађани могу да користе и ванстандардне услуге у студенстским здравственим установа, као што су издавање:

  • лекарских уверења за усељења у студентске домове
  • лекарских уверења за упис на факултете, мастер и докторске студије
  • лекарских уверења за заснивање радног односа
  • лекарских уверења за спортске активности
  • лекарских уверења за путовања у иностранство (само за студенте до 26 година)
  • лекарских уверења за возаче А и Б категорије и др.

Установе[уреди | уреди извор]

Установе примарна здравствена заштита студента свих универзитета и високих школа у Србији.[2]
Град Установа Организационе јединица Адреса
Београд Завод за здравствену заштиту студената Београд
  • Завод за здравствену заштиту студената
  • Стационар
  • Здравствена амбуланта у Студентском граду
  • Здравствена амбуланда у СД Карабурма
  • Крунска 57
  • Проте Матеје 29
  • I Блок, Тошин бунар 143
  • Мије Ковачевића 7б
Нови Сада

Завод за здравствену заштиту студената Нови Сад

  • Др Симе Милошевића 6
Суботица

Дом здравља Суботица

  • Студентска амбуланта у оквиру студентског дома „Боса Милићевић“
  • Марије Војнић Тошинице 7
Сомбор Дом здравља „Др Ђорђе Лазић“ Сомбор
  • Служба опште медицине са центром за превентивне услуге
  • Мирна 3
Зрењанин Дом здравља Зрењанин
  • Студентско- ученичка амбуланта у оквиру студентског дома „Михајло Предић др Миша“
  • Гундулићева 19
Ниш Завод за здравствену заштиту студената Ниш
  • Здравствена јединица Катићева
  • Здравствена јединица Булевар
  • Катићева 29
  • Булевар др Зорана Ђинђића 52а
Крагујевац Дом здравља Крагујевац

Краља Милутина 1

Косовска Митровица Завод за заштиту здравља студената

Џона Кенедија 6

Нови Пазар Дом здравља Нови Пазар

Генерала Живковића 1

Шта покрива обавезно здравствено осигурање студената?[уреди | уреди извор]

  • лекове на рецепт са Листе лекова која се издаје на терет РФЗО;
  • лекове који се дају пацијентима у установама;
  • основне и специјалистичке прегледе;
  • лабораторијске анализе;
  • снимање на рендгену, ултразвуку, скенеру, магнетној резонанци, гама ножу;
  • операције, уградње стентова, пејсмејкера;
  • дијализе бубрежних болесника;
  • уградни и потрошни санитетски материјал, исхрану и енергенте за лечење у болницама;
  • вакцине;
  • стоматолошке услуге;
  • два покушаја вантелесне оплодње;
  • ортопедска и инвалидска помагала према правилнику;
  • трошкове боловања дужег од 30 дана;
  • упућивање у бању на рехабилитацију;
  • упућивање на лечење у иностранство према правилнику и индикацијама.[3]

Здравствена заштита студената из Републике Српске у Србији[уреди | уреди извор]

Осигураници који бораве у Републици Србији док су на школовању (студенти) имају право да на терет средстава обавезног здравственог осигурања Републике Српске користе хитну здравствену заштиту, односно здравствене услуге које се не могу одложити а да живот и здравље лица не буду угрожени, што је наведено и на обрасцу БИХ/СРБ 111 који студент добија у надлежној пословници Фонда здравственог осигурања РС, а образац се издаје за период трајања школске године.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]