Здравствена заштита

Из Википедије, слободне енциклопедије

Здравствена заштита је скуп мера превенције, лечења и вођења болести и повреда, коју спроводе лекарски, сестрински и други професионалци. Она обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.[1]

Како је свакодневни живот човека у савременом друштву тесно повезан са многим ванредним (непредвидивим) догађајима, који могу угрозити здравље, живот и функционисање појединаца, њихових породица и читавих заједница, у организованим друштвима, такве ситуације се начелно решавају организованим мерама здравствена заштита, која је у заједници, заснована на солидарности и узајамној помоћи свих њених чланова.

Појмови[уреди]

Здравствена заштита[уреди]

Здравствена заштита је целокупност мера политичког, економског, правног, социјално-културног, научног, социјално-медицинског и хигијенско-противепидемијског облика, усмерених на очување и унапређење социјалног, физичког и психичког здравља сваког појединца и друштва у целини, у циљу остварења дуговечности и потребног квалитета живота, као и обезбеђење адекватне медицинске помоћи у случају потребе.

Здравствена заштита заснована на доказима[уреди]

Здравствена заштита заснована на доказима је коришћење најбољих доказа који су нам на располагању за доношење одлука о здрављу и здравственој заштити целокупне популације или група пацијената.[2]

Мере здравствене заштите[уреди]

Мере здравствене заштите су стандардни медицински поступци које се спроводе у здравственој заштити су стандардни медицински и други поступци за идентификацију (дијагнозу) здравственог стања (здравствених потреба) и за здравствене интервенције (модификацију тока болести и здравственог процеса).

Здравствена делатност[уреди]

Здравствена делатност је активност којом се обезбеђује здравствена заштита грађана, а обухвата спровођење мера и активности здравствене заштите које се, у складу са здравственом доктрином и уз употребу савремене здравствених технологија, користе за очување и унапређење здравља људи, а коју обавља здравствена служба.[3]

Квалитет здравствене заштите[уреди]

Квалитетна здравствена заштита је она која омогућава организацију ресурса на најделотворнији начин, како би се задовољиле здравствене потребе корисника за превенцијом и лечењем, на безбедан начин, без непотребних губитака и на високом нивоу њихових захтева.

Здравствена служба и установе[уреди]

Здравствену службу чине здравствене установе и други облици здравствене службе, као што је приватна медицинска пракса, који се у негој заједници оснивају ради спровођења и обезбеђивања здравствене заштите.

Права и обавезе грађана у здравственој заштити[уреди]

Грађани имају право на
  • здравствену заштиту
  • могућност остваривања највишег могућег нивоа здравља
Грађани су дужни
  • да воде бригу о сопствену здрављу и здрављу своје деце
  • да пруже прву помоћ у складу са својим знањем и могућностима
  • да учествују у здравствено-превентивним делатностима
  • да не угрожавати здравље других особа

Начела здравствене заштите[уреди]

Правичност здравствене заштите[уреди]

Начело правичности, приликом пружања здравствене заштите, заснива се на забрани било каквог облика дискриминације по било ком основу; полу, раси, националној припадности, старости, социјалном пореклу, вероисповести, политичком или другог убеђења, имовном стању, језика и култури, врсти болести, психичкогм или телесном инвалидитету.

Приступачност здравствене заштите[уреди]

Приступачности здравствене заштите заснива се на начелу обезбеђивања одговарајуће здравствене заштите, која је културно прихватљива а физички, географски и економски доступна, посебно здравствена заштита на примарном нивоу.

Непрекидност здравствене заштите[уреди]

Начело непрекидности здравствене заштите остварује се укупном организацијом система здравствене заштите која мора бити усклађена по нивоима и функционално повезана, од примарног преко секундарног до терцијарног нивоа здравствене заштите и која пружа непрекидну здравствену заштиту становништву у сваком животном добу.

Свеобухватност здравствене заштите[уреди]

Начело свеобухватности здравствене заштите остварује се укључивањем свих грађана у систем здравствене заштите, уз примену обједињених мера и поступака заштите које обухватају промоцију здравља, превенцију болести на свим нивоима, рану дијагнозу, лечење и рехабилитацију.

Ефикасности здравствене заштите[уреди]

Начело ефикасности здравствене заштите реализује се остваривањем најбољих могућих резултата у односу на расположива финансијска средства, односно остваривањем највишег нивоа здравствене заштите уз најнижи утрошак новчаних средстава.

Стално унапређење квалитета здравствене заштите[уреди]

Начело сталног унапређења квалитета здравствене заштите остварује се мерама и активностима којима се у складу са савременим достигнућима медицинске науке и праксе повећавају могућности повољног исхода и смањивања ризика и других нежељених последица по здравље и здравствено стање појединца и заједнице у целини.

Облици здравствене заштите[уреди]

Амбулантно лечење
Специјалистичка здравствена заштита
Болничко лечење
Конзилијарна здравствена заштита

Нивои здравствене заштите[уреди]

У Републици Србији се здравствена заштита најчешће дефинише у пет нивоа мера и активности;

  • Мере усмерене на унапређење и очување здравља
  • Мера спречавање и сузбијање обољења
  • Рано откривање болести
  • Благовремено лечење
  • Рехабилитација

У англосаксонској литератури, здравствена заштита се обично дефинише у три нивоа превенције према познатој подели Левела и Кларка:

  • Први ниво или примарна превенција, обухвата период пре настанка обољења и означава унапређење и очување здравља и спречавање и сузбијање обољења
  • Други ниво или секундарна превенција односи се на рано откривање и благовремено лечење обољења.
  • Трећи ниво или терцијарна превенција односи се на рехабилитацију.

Примарни ниво здравствене заштите[уреди]

Примарна здравствена заштита остварује се у домовима здравља

Здравствена заштита на примарном нивоу обухвата:

  • Делатност породичне медицине,
  • Делатност здравствене заштите деце,
  • Делатност поливалентних патронажних сестара у заједници,
  • Хигијенско-епидемиолошку заштиту,
  • Хитну медицинску помоћ,
  • Заштиту репродуктивног здравља жена,
  • Здравствену заштиту код неспецифичних и специфичних плућних болести,
  • Физикалну и менталну рехабилитацију у заједници,
  • Специфичну здравствену заштиту радника, као дела медицине рада, ако је уговорена са послодавцем,
  • Зубоздравствене заштиту,
  • Лабораторијску и радиолошку дијагностику примарног нивоа,
  • Апотекарску делатност.

Здравствена заштита на примарном нивоу, поред наведених активности, обухвата и:

  • Праћење здравственог стања становника и провођење мера за заштиту и унапређење здравља становника,
  • Превенцију, лечење и рехабилитацију болести и повреда,
  • Рано откривање и сузбијање фактора ризика масовних незаразних болести,
  • Специфичну превентивну здравствену заштиту младих, нарочито у основним, средњим школама и високим школама
  • Имунизацију против заразних болести,
  • Лечење и рехабилитацију у кући болесника,
  • Палијативн нега.

На примарном нивоу здравствене заштите може се организовати и спроводити наставна и научно-истраживачка делатност. Настава из области породичне медицине може се организовати и спроводити у центрима за едукацију из породичне медицине који су наставна база факултета здравственог смера.

Секундарни ниво здравствене заштите[уреди]

Клиничко-болнички центри су главни носиоци примарне и терцијарне здравствене заштите

На секундарном нивоу здравствене заштите обухвата:

Специјалистичко-консултативна делатност

Специјалистичко-консултативна делатност у начелу се организује у болницама, по територијалном принципу, са циљем да се грађаним обезбеди доступности здравствене заштите, специјалистичко-консултативног нивоа из; опште интерне медицине, опште хирургије, неурологије, оториноларингологије, офталмологије, ортопедије, дерматологије и радиолошка дијагностика примарног нивоао.

Болничка здравствена делатност

Болничка здравствена делатност обухвата

  • дијагностику, лечење и медицинску рехабилитацију,
  • здравствену негу, боравак и исхрану пацијената у болницама.

У оквиру секундарног нивоа здравствене заштите могу се организовати и спроводити наставна и научно-истраживачка делатност.

Терцијерни ниво здравствене заштите[уреди]

Терцијарни ниво здравствене заштите је најсложенији облика здравствене заштите из области:

  • специјалистичко-консултативних делатности,
  • болничке здравствене делатности.

Здравствену делатност на терцијарном нивоу грађани реализују у здравствене установе које испуњавају услове у погледу простора, опреме, кадра и примењених технологија за обављање најсложенијих облика здравствене заштите.

Извори[уреди]

  1. Закон о здравственој заштити Р. Србије ("Сл.гласник РС", бр. 107/2005, 72/2009 - др закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011 и 119/2012) [1]
  2. Centre for Evidence-Based Medicine, NHS Research and Development, Oxford, 1997
  3. Gray MJA. Evidence-Based Healthcare: How to Make Health Policy and Management Decisions, Churchill Livingstone, 1997

Спољашње везе[уреди]