Злата Гребо

С Википедије, слободне енциклопедије

Злата Гребо (Требиње, 1912- 2019 Сарајево) била је прва деканка Факултета политичких наука у Сарајеву, учесница Народноослободилачког покрета, боркиња, активисткиња, социолошкиња и феминисткиња.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 1922.године у Требињу где завршава гимназију. Након завршетка гимназије придружује се Народноослободилачком покрету и СКОЈ-у, где је радила на сакупљању хуманитарне помоћи и повезивању омладине и жена.

Након завршетка Другог светског рата постаје једна од оснивачица АФЖ-а града Мостара где ради на оснаживању, организовању и еманципацији жена. Већину свог живота провела је Сарајеву где је живела и након пензионисања све до своје смрти.референца стављен линк ал не знам како даље

Школовање и образовање[уреди | уреди извор]

Вишу школу спољне трговине завршава 1947. године у Београду, док 1954те завршава Вишу педагошку школу. Једна од првих студенткиња социологије на територи бивше Југославије. Године 1966. почиње предавати на Факултету политичких наука у Сарајеву као редовна професорица на предмету Демографија.

Друштвени ангажман и допринос[уреди | уреди извор]

Злата Гребо својим радом дала је значајан допринос женском покрету у Босни и Херцеговини и уопште еманципацији жена. Године 1969те била је чланица делегације жена из Југославије које су учествовале на Светском конгресу жена у Хелсинкију. Док је 1971. године учествовала у изради методологије за попис становништва Југославије.

Злата је била предавачица на бројним универзитетима, објавила је значајан број научно-истраживачких радова и написала књигу Жеље и страховања жена Југославије. Године 1975те постаје прва деканка Факултета политичких наука, док од 1981. до 1983. године обнаша функцију председнице Савјета Универзитета.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

За свој научни рад и достигнућа у области друштвених наука Злата је добила награду Веселин Маслеша (1976)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Жене БиХ- Илистрирана књига о изузетним женама, Амила Хрустић Батовања, Масха Дуркалић, Хатиџа Гушић, Сарајево 2019.
  • Дневни Аваз